NOVINAR IZ HRVATSKE LAMENTIRAO O SRPSKIM SVETINJAMA U CRNOJ GORI PA POPIO "ŽESTOKU ŠAMARČINU"! Borisu Dežuloviću ovo nije trebalo, ono što ne razumeš ne komentariši!
Podeli vest
Ovaj život i dešavanja u njemu su - uprkos nju ejdž filozofiji koja nas ubeđuje da život, istina, jeste težak, ali je jednostavan - ipak vrlo komplikovan
Recimo, medicina, fizika, hemija i ostale prirodne nauke nisu oblasti u koje se ljudi van struke često mešaju.
Poruke Narodne skupštine svih crnogorskih plemena obavezujuće su za svakog ko čuva svetinje i grobove svojih predaka, od Boke do Durmitora, kaže Momčilo Vuksanović, predsednik Saveta narodnih skupština Crne Gore, povodom Deklaracije koju je ta organizacija usvojila u nedelju o predloženom zakonu o slobodi veroispovesti
18.12.2019
19:55
Kada se to desi, dobijemo antivakcinaše, ravnozemljaše i slične pokrete zasnovane na neznanju i samouverenosti.
Iako nije prirodna nauka, i pravo se doskora smatralo oblašću u koju se laici ne petljaju, iz prostog razloga što mogu mnogo da izgube ako nešto pogrešno protumače - a zakoni nisu jednostavni.
Čitajući tekst Borisa Dežulovića „Spasimo srpske svetinje", u kojem iznosi svoj stav o aktuelnim dešavanjima u Crnoj Gori, stekla sam utisak da se on sa gorenavedenim ne slaže, tumači reči poznatog hrvatskog novinara filološkinja i prevodilac Milica Špadijer. Njenu analizu prenosimo u celini!
Nisam upoznata sa njegovim formalnim pravnim obrazovanjem, iako neformalno može biti dobro potkovan u toj oblasti, pa me je prilično začudilo kada sam naišla na sledeće: „riječ je bila o nekakvom Zakonu o slobodi vjeroispovijesti, aktu kojim crnogorski parlament - kako sam shvatio zabrinuto svetosavlje - pod krinkom slobode vjeroispovijedanja namjerava Srpskoj pravoslavnoj crkvi oteti stoljetne manastire na čelu s mitskim Ostrogom, pa ih u katastarskim knjigama prepisati na crnogorsku državu.
Na stranu što sam, ne budi lenj, pročitao prijedlog Zakona i uzalud u njemu tražio paragraf o otimanju manastira Ostrog i ostalih srpskih svetinja u Crnoj Gori…"
Dežulović, dakle, nije bio lenj, što je za svaku pohvalu.
On je predlog Zakona pročitao i u njemu nije našao ništa sporno, za razliku od prilično velikog broja pravnih stručnjaka, ili kako ih autor naziva „zabrinuto srpsko svetosavlje".
Čak ni Venecijanska komisija nije želela da ulazi u priču oko crkvene imovine (biće da nije shvatala da se to sve lako rešava čitanjem predloga zakona).
Zašto se, onda, jedan pisac i novinar odlučio na to?
Iz estetskih razloga. Naime, Dežulović pamti manastire na prostoru SFRJ iz „boljih dana".
Ostrog iz '70-ih kada se do manastira u steni nije moglo automobilom.
Za Đurđeve stupove kaže: „U tom davnom međuvremenu između djetinjstva i zrelih srednjih godina, kao student povijesti umjetnosti lutao sam Srbijom od manastira do manastira, radeći ambiciozni seminarski rad na temu 'Srpska sakralna arhitektura srednjeg vijeka između Bizanta i romanike': vidio sam tako, recimo, iznad Novog Pazara glasovite Đurđeve stupove, što su osamdesetih izgledali baš kao ruševine irskog dvorca Moydrum s omota albuma U2 „The Unforgettable Fire", i vidio sam ih opet dvadeset godina kasnije, 'stručno obnovljene' u groznici iznenada probuđenog srpskog pravoslavlja".
Nisam baš sigurna šta je u tom radu toliko ambiciozno, manje-više svako ko ima neko znanje iz istorije umetnosti zna da su srpske srednjovekovne crkve između vizantijske i romaničke arhitekture.
Ono što jeste ambiciozno je Dežulovićeva ideja da se on razume, dakle, ne samo u pravo, ne samo u istoriju umetnosti, pa čak ne ni samo u konzervatorske radove (Đurđeve stupove obnavljali su stručnjaci, počev od prof. dr Jovana Neškovića, koji je na Arhitektonskom fakultetu doktorirao upravo sa temom Đurđevih stupova; manastir je upisan i na Listu svetske kulturne baštine Uneska, pa radovi podležu monitoringu svetskih eksperata), već i u pravu i suštinsku ulogu sakralne arhitekture - da prija njegovom oku.
Strašno je, ružno i neodgovorno, ali što je najtužnije, čini se ne i zlonamerno, ono što je Dežulović pokušao svojim tekstom.
On bi samo želeo da crkve ostanu mitska mesta.
To je u redu, i ja bih volela da ne postoje automobili. Ne bi mi, ipak, nikada palo na pamet da u situaciji u kojoj je automobil u isto vreme i nečije prevozno sredstvo, i radno mesto, a možda i jedino što ima, pričam o štetnosti motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Da crkva upravo to može da znači narodu, trebalo bi da razume svako ko sebe smatra delom naroda, a da ona ne postoji bez imovine trebalo bi da razume baš svako.
Jedan moj prijatelj je Dežulovićev pristup ovom pitanju, koje je stvorilo ogromne tenzije u Crnoj Gori, državi uništenoj na toliko načina, od kojih je najgori zapravo polarizacija društva jer se sve ostalo da opet izgraditi, nazvao „odsustvom osećaja za kontekst".
Odsustvo tog osećaja srodno je odsustvu empatije, a nalazim i da je blisko gordosti koja se, nažalost, može iščitati iz autorovih „pet šokova" (gotovo kao neko antičudo) koje doživljava pod Ostrogom, kada dolazi ponovo da ga poseti.
Jedan od njih je to što je parking zatrpan automobilima (ružno, slažem se, kao što sam gore navela) „svih mogućih srpskih i crnogorskih tablica" (zašto je to bilo neophodno istaći?), a drugi što je podignuta nova („nakazna betonska") crkva u podnožju.
Pomenula sam ranije da se do Ostroga u steni dugo nije moglo automobilom, što implicira da se moralo pešice ili na konju. Veliki deo stanovništa nije mogao ni jedno ni drugo, a obično crkvama prva namena (this may come as a shock) nije zadovoljavanje estetskih potreba Borisa Dežulovića, već verske zajednice i obavljanje bogosluženja, krštenja, venčanja, opela i sl, što se nije moglo u gornjem manastiru.
Ali, kako parafraza stihova Desanke Maksimović u naslovu kaže, nekima su svetinje lepe samo dok su porušene i nedostupne, odnosno „na kraju svijeta, zapuštene i napuštene od vlastitoga stada".
A neki od višedecenijske konfuzije koja im se nataložila u glavama ne mogu da vide šta se dešava ovde i sada, neki ne mogu da izađu iz '90-ih, neki ne mogu da prevaziđu svoje simpatije i antipatije, lake ideološke podele i da zauzmu jasan stav, a nekakvo mišljenje imaju.
Takvo mišljenje je rezultat potrebe za iluzijom ravnoteže, sagledavanjem obe strane i nasilnim stavljanjem znaka jednakosti, poput izgleda da je zakon loš, ali je loša i crkva, u baš svakoj situaciji, što su zapravo simptomi lenjosti i/ili straha od ozbiljnijeg promišljanja.
To se, bojim se, može iščitati iz zaključka do kojeg je Boris Dežulović došao: „Sve, naime, kad bi spornim crnogorskim zakonom veličanstveni Ostrog i bio prepisan Đukanovićevoj mafijaškoj državi, sve i kad bi ga podgoričke vlasti prodale British Museum-u u Londonu - ili, još bolje, kamen po kamen rastavili i uglavili u okomitu liticu nekog od divovskih hotela iznad Budve, kao kockarnicu za Milove ruske i zemunske kolege, da im bude bliže dok s tetoviranih šija skidaju teške zlatne kajle i vješaju ih svome zaštitniku Vasiliju - ne bi čudesni Ostrog najebao gore nego što je najebao ovako, pod brigom i pažnjom rođene Srpske pravoslavne crkve."
Zanimljivo je i to što se on Ostroga setio „bauljajući po južnoslavenskim portalima i vidjevši vijest o nekakvim protestima u Beogradu", a ne nekakvim masovnim protestima u Crnoj Gori, koji traju od kraja prošle godine, kada je ovaj sramni predlog zakona izglasan u Skupštini.
Zakon je sraman iz mnogo razloga, ali u društvu u kojem živimo i koje, uprkos svemu, jeste građansko, glavni razlog je taj što je neustavan. On krši članove Ustava 17, 19, 58, 147, kao i članove 28 i 112 Zakona o svojinsko pravnim odnosima, odnosno članove 1, 8 i 9 Zakona o parničnom postupku.
Protiv njega su svi koji razumeju da bi Ustav jedne zemlje morao da garantuje osnovna ljudska prava i slobode njenim građanima, a da vlast ne sme da ih ponižava kršeći taj isti Ustav.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
grof01
pre 4 godine
Šta mislite vi iz vesele sveske,i ostali #veliki srbi#,zašto SPC ne dokaže imovinu prije 1918.godine?
he he he
Pomoć?
Zato što ne može,jer nije ni bila njena,već je naknadno,raznim srpskim politikama,oteta!
Poruke Narodne skupštine svih crnogorskih plemena obavezujuće su za svakog ko čuva svetinje i grobove svojih predaka, od Boke do Durmitora, kaže Momčilo Vuksanović, predsednik Saveta narodnih skupština Crne Gore, povodom Deklaracije koju je ta organizacija usvojila u nedelju o predloženom zakonu o slobodi veroispovesti
Snimak čudnog traga na nebu nakon što je Rusija ove nedelje lansirala "lešnik" ("orešnik"), interkontinentalnu balističku raketu srednjeg dometa, preplavio je internet i izazvao veliku pažnju, ali i strah u javnosti.
Lansiranje rakete Orešnik uverilo je Zapad da ruski predsednik Vladimir Putin ne troši reči, rekao je bivši američki obaveštajac Skot Riter u intervjuu za Jutjub kanal "Džadžing fridom".
Predsednici SPS i Jedinstvene Srbije Ivica Dačić i Dragan Marković Palma imali su običaj da se nekoliko godina zaredom provozaju grčim letovalištem i prilikom tih vožnji nastale su fotografije koje su obišle ceo svet i bile prava eksplozija na internetu!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je na svom Instagram profilu video-snimak i poslao moćnu poruku celoj naciji: Borba je život, a život je borba!
Lažni ekolog i nasilnik Aleksandar Jovanović Ćuta, javno je vređao predsednicu Skupštine Anu Brnabić i otvoreno govorio da priželjkuje novu tragediju i zapretio da će stati školstvo i zdravstvo!
Siledžije iz redova opozicije izazvali su za kratko vreme juče novo nasilje širom Srbije, dok su građani bili sprečeni da obavljaju svoje obaveze i da se slobodno kreću! Na nekim mestima je došlo i do opšte tuče učesnika protesta.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji ove večeri bavila se aktuelnim temama - specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, pritiscima kolektivnog Zapada i pretnjama nuklearnim oružjem od kojih strepi svet.
Provokatori iz redova opozicije izazvali su za kratko vreme novo nasilje širom Srbije, dok su građani bili sprečeni da obavljaju svoje obaveze i da se slobodno kreću! Na nekim mestima je došlo i do opšte tuče učesnika protesta.
Preduzeće "Ekspo 2027 doo Beograd" raspisalo je tender za izradu projekta enterijera Ekspo sela, stambenog kompleksa u okviru kompleksa Ekspo 2027 u Surčinu, za potrebe održavanja specijalne međunarodne izložbe koja će se održati 2027. godine.
Na Novom Beogradu pojavio se bilbord posvećen jednoj Mariji, a momak koji je odlučio da je na ovaj način iznenadi, tražio je javno samo još jednu šansu.
Posle višesatnog pokušaja da se kroz snežne nanose vrati kući u selo Golema Njiva kod Leskovca, Kaja Stojanović (55) provela je noć zarobljena u automobilu, čekajući pomoć supruga koji je krenuo pešice po traktor, do njihove kuće.
Zagađenje vazduha u Srbiji predstavlja pretnju za zdravlje građana, posebno u većim gradovima. Visoke koncentracije zagađivača utiču na respiratorne bolesti, a posledice se osećaju najviše tokom zimskih meseci. Međutim, u pojednim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, NIš kvalitet je zadovoljavajući.
Nezvanično saznajemo da je jedna od prve dve nađene puške uzeta iz kuće koja se nalazi nedaleko od kuće u kojoj je uhapšen Alija Balijagić. U kući iz koje je uzeta ta puška nije bilo nikoga. Utvrđeno je da je vlasnik puške na radu u Rusiji i da ima dozvolu za tu pušku, a ta kuća se povremeno koristi.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Ljubomira Romanova zbog sumnje da je "oprao" 2,5 miliona evra stečenih pljačkama u nekoliko evropskih zemalja.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Ivica Dačić, izjavio je da je prilikom hapšenja Alije Balijagića pronađena treća puška koja je upućena na analizu kako bi se utvrdilo da li su iz nje ubijeni brat i sestra Madžgalj kod Bijelog Polja.
Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Nebojša Čović uveo je zabranu srpskim sudijama da idu na ručkove i večere koje pred utakmice organizuje domaći klub!
Slučaj Paf Dedija potresa javnost, ali ovo nije prvi put da se neka poznata ličnost susreće sa tužbom za zlostavljanje maloletnih lica. Svojevremeno su se u sličnoj situaciji našle neke od najvećih zvezda iz sveta muzike i filma.
Pevačica Severina Vučković u najnovijem intervjuu koji je dala jednom bosanskom portalu poznatom po antisrpskim stavovima uporedila je Srbiju sa logorom, a Srbe okrivila za sve ratove kojima je poslednjih decenija region bio pogođen.
Sin pevačice Cece Ražnatović, Veljko Ražnatović, pohvalio se putem svog Instagram naloga priveskom u obliku srca, na kojem su ugravirani likovi trojice njegovih sinova, Željka, Krstana i Isaije.
Jovana Jeremić program koji vodi ovog jutra započela je drugačije nego inače. Voditeljka je bila skroz u crnom, a u svom obraćanju na početku emisije odmah je počela da govori o političaru Draganu Markoviću Palmi, koji je preminuo protekle večeri.
Bivša učesnica "Elite 7", tiktokerka Tamara Glavonjić, rešila je da ode pod nož, a neposredno pre operacije grudi, oglasila se putem društvene mreže Instagram.
Pevačica i osvedočena mrziteljka Srba Severina Vučković besprizornim izjavama godinama unazad vodi antikampanju protiv našeg naroda, a ovo su neke od najkontroverznijih.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.