INSPEKTOR ME PITAO DA LI RAZUMEM CRNOGORSKI, REKAO SAM DA NE GOVORIM NEPOSTOJEĆIM JEZIKOM! Ispovest prote Dragana Krušića o zatočeništvu u Nikšiću!

Vladika je pozvao inspektora u Dom, gde mu je rekao: "Nećemo dozvoliti da nas ponižavate, jer ponižavajući nas vi ponižavate Crkvu. Niti da nas vodite kao poslednje kriminalce! Ujutru ćemo sami doći i odazvati se pozivu." Međutim, inspektor je insistirao da se zapovest njegovih starešina izvrši odmah

Zatočeništvo u podrumu zgrade nikšićkog Centra bezbednosti lako smo podneli zahvaljujući našem duhovnom vitezu vladiki Joanikiju koji nas je bodrio i krepio, čak i pesme pisao, ali i vernom narodu Nikšića koji je stajao uz nas. Veliki broj policajaca poznajemo. To su ljudi koje smo mi sveštenici krštavali, kao i njihove porodice, dolazili u njihove domove povodom krsne slave. Ipak, oni su se korektno ponašali.

Ovako za "Novosti" priča protojerej-stavorofor Dragan Krušić, koji je sa episkopom Joanikijem i braćom sveštenicima prvi put osetio "zatvorski život". Ovaj duhovni pastir koji dvadeset osam godina časno službuje uhapšen je 12. maja na praznik Svetog Vasilija nakon litije u Nikšiću, koju su predvodili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop budimljansko-nikšićki Joanikije.

- U ćeliji od oko desetak kvadrata, pod prigušenom svetlošću, s prozorčićem kroz koji je svež vazduh dolazio jedino kada bi ga neko od policajaca sa spoljne strane otvorio, drvenom krevetu bez jastuka, gvozdenim vratima koja su bila zaključana, slavili smo Gospoda, čitali akatiste svetima - Nikolaju Mirlikijskom, velikomučeniku Georgiju i Vasiliju Čudotvorcu, pričešćivali Svetim tajnama. Zatvoreničku sobu delio sam sa ocem Vasilijem Brborićem i ocem Nikolom Marojevićem. Nije nam bilo dozvoljeno da unesemo mobilne telefone, čak ni sredstva za higijenu.

Nekoliko sati ranije vladika i sveštenici Sabornog hrama u Nikšiću osumnjičeni su za krivično delo - nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti.

- Nakon završene litije, vladika Joanikije i mi sveštenici izašli smo iz Parohijskog doma da ispratimo mitropolita Amfilohija. Bili smo iznenađeni kada smo videli policiju i inspektora koji nam je saopštio da moramo poći u stanicu policije, pročitavši naša imena. Narod se počeo okupljati i strahovali smo da situacija može izmaći kontroli. Vladika je pozvao inspektora u Dom, gde mu je rekao: "Nećemo dozvoliti da nas ponižavate, jer ponižavajući nas vi ponižavate Crkvu. Niti da nas vodite kao poslednje kriminalce! Ujutru ćemo sami doći i odazvati se pozivu." Međutim, inspektor je insistirao da se zapovest njegovih starešina izvrši odmah. Nešto kasnije, kada je vladika svojim rečima smirio narasle tenzije, pošli smo do stanice - priča otac Dragan, dodajući da su po dolasku u zgradu smešteni u jednu prostoriju blizu ulaznih vrata.

- Tu smo zapevali tropar Svetom Vasiliju Ostroškom i druge duhovne pesme, a snimak je obišao ceo region.

Prilikom davanja izjave, prvo pitanje je bilo da li govori crnogorski jezik i da li ga razume.

- Moj odgovor je bio kratak i jasan - ne govorim nepostojećim jezikom. A na pitanje da li ću ih razumeti, rekao sam - nadam se da hoću. Dodao sam inspektoru da je i on kao ja učio i pisao Vukovu azbuku. Posle toga odbacio sam sve sumnje koje mi se stavljaju na teret. Ponovio sam da niko od nas episkopa i sveštenstva nije pozvao narod na litiju imajući u vidu epidemiju virusa korona i poštujući mere koje je država uvela. Na pitanje ko je organizovao litiju, odgovorio sam - Sveti Vasilije.

Policajcima nije bilo jasno kako se narod spontano sabrao.

- Rekao sam im da nema opasnosti od svetovasilijevske litije kada je ostroški Čudotvorac iscelitelj od svih telesnih i duhovnih slabosti i nemoći. Tražili su da im saopštim imena redara koji su obezbeđivali litiju. Kazao sam da redara nije bilo, jer je toliki narod čuvao sam Sveti Vasilije.

Prota Dragan Krušić je unuk Blagoja Krušića, koji je komitovao u odredu čuvenog vojvode Voja Tankosića, a potom i u slavnom "Gvozdenom puku" učestvujući u bitkama kod Cera, Drine, Kolubare, do Solunskog fronta i Kajmakčalana. Zbog istaknutog junaštva, nosilac je mnogobrojnih odlikovanja. Ubili su ga, kod Niša 1944, pripadnici Ozne, a do danas se ne zna gde su njegove kosti. Jedna ulica u Nišu ponela je Blagojevo ime, dok je u Nikšiću nema.

- Mi Krušići sledimo zavete naših predaka - poručuje otac Dragan.

BONUS VIDEO: