AUSTRIJSKI MEDIJI POKOPALI HRVATSKU: Gore je nego u ratu! Turistička mesta prazna, nema gostiju, lavina otkaza tek dolazi...

Austrijski ist Die Presse i nemački Rheinische Post (RP) objavili su članak novinara Tomasa Rosera pod naslovom "Hrvatska: Gore nego u ratu", koji se bavi izazovima ove turističke sezone u Hrvatskoj

 "Kriza je od turizma zavisnu Hrvatsku udarila punom snagom", konstatuje se u članku, u kojem se ističe da bi dugoročno to moglo biti dobro za Hrvatsku.

Na početku članka se opisuje prazna Opatija, koja je u ovo vreme već puna turista. “Proleće u Opatiji je uvek lepo, ali ove godine je bilo čudno bez gostiju”, kaže Radovan Lazić iz hotela Adriatic, koji dodaje da je i tokom rata u hotelu bilo ljudi, bile su tu smeštene izbeglice, ali da za vreme pandemije nije bilo baš nikoga.

Foto: Printskrin /Die Presse

"Otkazivanje rezervacija, finansijski pritisak raste, nesigurnost je sve veća - sve to uznemirava ljude", opisuje Lazić atmosferu u hotelijerskoj branši. 

Nijedna evropska zemlja nije toliko zavisna od turista kao Hrvatska, ističe se da je prihod od turizma skoro petina BDP-a. “Kriza koju je izazvao koronavirus stoga je najnoviju članicu EU pogodila kao nijednu drugu: prema procenama Bečkog instituta, Hrvatska će imati pad ekonomije od 11 posto”, objavili su Die Presse i RP.

Hrvatski Jadran će od 15. juna biti zvanično otvoren za turiste, a za jesen se prebacuju kongresna okupljanja koja su bila zakazana za proleće. 

U članku se navodi i drugačiji primer iz hrvatske privrede, a to je Varteks, kojem je "nakon duge krize prošle godine novi kapital dao život", a sada se uz odela od tvida šiju i zaštitne maske.

Foto: Printskrin /Rheinische post

Predsednik uprave Tomislav Babić ne gleda pesimistično u budućnost, navodi se u članku. Babić smatra da će se proizvodnja vratiti iz Azije u Evropu. "Proizvodimo za tržište koje nam je blizu pa tako možemo brzo da reagujemo na trendove, za razliku od konkurencije koja uvozi svu svoju robu", kaže Babić.

Ističe se da bi Balkan mogao možda da profitira od prekida lanaca snabdevanja tokom pandemije jer će sada evropske zemlje hteti da imaju proizvodnju u blizini umesto u Aziji, a na Balkanu ima radne snage. Plate isto nisu visoke, dodaje se.

"Hrvatskoj je nakon krize 2008. trebalo pola decenije da se vrati privrednom rastu. Ovaj put bi moglo ići brže: već za 2021. se predviđa rast od 4 posto", stoji u članku, u kojemu se konstatuje da će trebati nekoliko godina da se nadoknadi ovogodišnji minus. Zaduženje države će se pak popeti na 90 posto pa postoji mogućnost “da se najmlađa članica opet ne uspe da se približi EU-proseku, već završi na podu”.

Spominje se i otkazivanje Evropske prestonice kulture u Rijeci kao još jedan udarac za Hrvatsku.

Naročito je problem nezaposlenost, koja se od marta do maja povećala za 32,4 posto. Trenutni broj od 160.000 nezaposlenih mogao bi da se udvostruči do kraja godine, navodi se u članku koji potpisuje dopisnik Tomas Roser. Na kraju citira Index i upozorenje da “lavina otkaza tek dolazi”.