RISTO ĆIROV BIĆE SRPSKI POP! Evo kako je Amfilohije dobio monaško ime!

Sećanja nekadašnjeg episkopa Atanasija Jeftića

Nekadašnji episkop zahumsko-hercegovački Atanasije Jeftić i pokojni mitropolit Amfilohije, ne samo da su bili vršnjaci, već i bliski prijatelji. U filmu "Dostojan" o mitropolitu Amfilohiju iz 2015, vladika Atanasije prisećao se njihovog prijateljstva i govorio o svom prijatelju.

Rešenost mitropolita Amfilohija da postane sveštenik Srpske pravoslavne crkve, episkop Atanasije opisao je pričom o događaju koji se desio na svetog Iliju, 2. avgusta 1956. Tada je na skupu omladine, Risto Radović, osamnaestogodišnjak, pokazao svoju fizičku snagu. Na skupu se našao i tadašnji komunistički vođa Crne Gore Blažo Jovanović.

- I ovaj mu ponudi državnu stipendiju da studira DIF. A Amfilohije je pred svima odgovorio: "Risto Ćirov biće srpski pop!". To je odjeknulo kao oni gromovi u "Gorskom vijencu" sa Lovćena - priča Jeftić.

Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska/Reuters

Obojica srpskih vladika bili su učenici jednog od najznačajnijih teologa i mislilaca pravoslavnog sveta – oca Justina Popovića, koji je u SPC kanonizovan kao sveti Justin Ćelijski. Sveti Justin imao je velikog uticaja na Amfilohija i između njih dvojice razvilo se veliko prijateljstvo.

Prema Atanasijevim rečima, Amfilohije je sve vreme postdiplomskih studija, koje je provodio i u Rimu, održavao vezu sa Justinom.

- Oko 1964, uputio mu je jedno sjajno pismo, koje smo objavili, o savremenim kretanjima i o ekumenizmu. Otac Justin je odgovorio da postoji bogočovečanski, pravoslavni ekumenizam, za razliku od rimocentričnog. Trebalo je da se vrati posle studija u Rimu, međutim, sa ocem Justinom se dogovorio da pređe u Grčku, da tamo doktorira. I on je tamo otišao, pa se na Kefaloniji zamonašio kod jednog divnog vladike, Prokopija, ali samo u rasu i mantiju jer je hteo da ga otac Justin zamonaši. Tada je dobio ime Amfilohije jer u to vreme otac Justin prevodio žitije svetog Amfilohija ikonijskog iz Male Azije - kaže Atanasije.

Atanasije se prisetio i Amfilohijevih beseda na teološkim skupovima. Jedan od njih, koji je održan na Kritu, gde je Amfilohije govorio o tome šta je monah, ostao mu je u posebnom pamćenju:

- Kako je monah onaj koji se spušta na nultu tačku, odakle nas je Bog iz nebića pokrenuo u biće. I kako se tu poistovećuje sa svakim ljudskim bićem. Da tu, onda, nema da nekoga prezire ili da se smatra svetim a druge grešnim. To je tako ostavilo dubok utisak i to je bio Amfilohije.

Foto: Tanjug/AP/Rojters

Mitropolit Amfilohije proveo je izvesno vreme i na Svetoj Gori, gde je imao prilike da uči od čuvenog oca Pajsija. Nekoliko godina kasnije, njih dvojica su zajedno posetili manastir Hilandar i želeli su da se sa Pajsijem sretnu. Pajsijeva kelija, međutim, bila je opasana žicom koju je ovaj postavio, prema Atanasijevim rečima, kako bi se osamio, a na kapiji je bilo zvono.

- I sad, Pajsije oceni da li da izađe ili da ne izađe. I obično čekamo pola sata i ako ne izađe, mi odemo. Međutim, Amfilohije ga zna, pa ode oko te žice, pa na jedan grmić, pa se sa njega preskoči ta žica. A Pajsije kaže: „Ma od Crnogoraca ne možeš više ni u Svetoj Gori da se sakriješ“ i onda nas je primio i razgovarali smo. Mnogo ga je voleo - kaže Atanasije.

Kosovo, koje je Amfilohije stalno obilazio i gde je sahranjivao žrtve albanskih zločina izvršenih nakon ulaska međunarodnih trupa, Amfilohije je, prema Atanasijevim rečima, doživljavao i preživljavao.

- Amfilohije je junak, ali je više čovek – ima čojstvo kao takvo. Kao pastir, divno služi. On je sve radio polako, i evo – monaši, otvara crkve, rukopolaže. Ne da nema mane, ali on ih nadmaša vrlinama. Ko je bez mane? Ali, te mane potapa u veliko more svoga smirenja, svoje blagodatne ljubavi i svoga samožrtvenoga služenja Hristu i svome narodu - kaže Atanasije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.