KRAH TURIZMA GURNUO CRNU GORU U PONOR! Podaci su katastrofalni, ovome se niko nije nadao!

Prihod Crne Gore od inostranih turista od početka 2020. godine do kraja septembra iznosio je 100 miliona evra, dok je u istom periodu tokom 2019. godine vredeo 978 miliona, pokazuju novi podaci Centralne banke Crne Gore o platnom bilansu sa inostranstvom

Inostrani prihod od turizma je najznačajnija stavka u obračunu izvoza roba i usluga, koji prema metodologiji crnogorske Uprave za statistiku „Monstat“ čini trećinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda.

Zbog drastičnog smanjenja prihoda u najvažnijoj ekonomskoj grani, ukupni pad ekonomije mogao bi biti blizu cifre od 20 odsto. To bi gurnulo i javni dug države na oko 100 odsto BDP-a. Izvoz usluga za ovih devet meseci bio je 491 milion evra, dok je prošle godine za isti period vredeo milijardu i po.

U trećem kvartalu, koji tradicionalno zbog špica turističke sezone nosi crnogorsku ekonomiju, izvoz roba tokom 2020. vredeo je 97 miliona evra, a usluga 201 milion, dok je uvoz roba bio 510 miliona, a usluga 111 miliona, tako da je ukupan saldo sada negativan za 323 miliona evra.

Samo ova stavka će imati negativan uticaj na kvartalni BDP u iznosu od 502 miliona, što je 30 odsto prošlogodišnje vrednosti BDP-a u ovom periodu od 1,63 milijarde.

Podsetimo, Crna Gora zbog velikog uvoza roba jedino u trećem kvartalu (jul, avgust i septembar) ima pozitivnu stavku kod salda roba i usluga upravo zbog većeg prihoda od stranih turista. Lane je za ova tri meseca izvezeno roba za 120 miliona, a usluga za 927 miliona, dok je istovremeno uvoz roba vredeo 690 miliona evra i usluge 178 miliona, tako da je ukupan saldo bio pozitivan za 179 miliona.

Crnogorska uprava za statistiku,„Monstat“, sredinom decembra saopštava koliko je iznosio pad BDP-a u trećem kvartalu (jul, avgust i septembar), ali je već jasno da će biti značajno veći od 20,2 odsto, koliko je iznosio pad ekonomije u drugom kvartalu.

Foto: Reuters

Kada bi se ovi podaci uporedili sa onima od prošle godine, pad BDP-a u, za crnogorsku ekonomiju najznačajnijem, trećem kvartalu, mogao bi iznositi između 25 i 30 odsto. Kako se oporavak ne očekuje ni u četvrtom kvartalu (oktobar, novembar, decembar), nego pad za oko 20 odsto, ukupan godišnji pad ekonomije u 2020. godini mogao bi iznositi između 17 i 20 odsto. To je daleko veće od pada od 6,8 odsto, koliko je očekivala odlazeća vlada Duška Markovića u junu ove godine, kada je pripremala rebalans budžeta.

Podsetimo, novi rebalans budžeta nije rađen i to je posao koji očekuje novu vladu, za koju se očekuje da bi trebalo da bude izglasana 2. decembra. BDP će imati pad i zbog smanjenja drugih stavki - lične potrošnje domaćinstava i bruto investicija u osnovna sredstva.

Prema podacima „Monstata“ za treći kvartal, u odnosu na isti period prošle godine, pad prometa u trgovini iznosio je 25,5 odsto, u saobraćaju za 47,9 odsto, u ugostiteljstvu za 65 odsto... Vrednost radova u građevinarstvu za iste uporedne periode pala je za 9,6 odsto, a industrijska proizvodnja za 2,8 odsto.