HRVATSKU ČEKA KATAKLIZMA! Predviđaju joj rekordan pad nakon drugog talasa pandemije

Agencija Fič očekuje da će hrvatska privreda ove godine pasti rekordnih devet odsto, budući da je drugi talas pandemije korona virusa teško pogodio izvoz usluga i potrošnju domaćinstava uprkos opsežnom paketu mera podrške ukupne vrednosti nešto veće od 10 odsto BDP-a.

Agencija je potvrdila da je investicioni kreditni rejting Hrvatske ''BBB-'', uz stabilne izglede, istakavši očekivani postupni oporavak od korona krize uz finansijsku podršku EU, ali i problem ograničenih kapaciteta za korišćenje evropskog novca.

Rejting odražava snažne strukturne pokazatelje, uključujući viši razvoj ljudskih potencijala u poređenju sa zemljama sa sličnim rejtingom te bolji sistem upravljanja i viši BDP po stanovniku.

Ograničava ga slabi potencijal rasta i visoki javni dug, ističe Fič, preneo je portal Index.hr.

Stabilna prognoza odražava ocenu agencije da će se privreda postupno oporaviti od posledica pandemije bez značajnih neravnoteža i da će vlasti srednjoročno sprovesti fiskalnu konsolidaciju uz značajnu financijsku podršku iz EU i fiskalnu štedljivost.

Procenu rasta u 2021. Fič je snizio sa 4.5 na 3.8 posto, očekujući slabiji povoljni uticaj oporavka u glavnim partnerima i kontinuirano prigušenu potražnju u uslužnom sektoru.

Očekuju ipak veća javna ulaganja, čiji će glavni pokretač biti projekti obnove Zagreba nakon potresa.

Agencija ocenjuje optimističnim poruke vlade da bi Hrvatska mogla usvojiti evro najranije 2023. godine, procenjujući da je najizgledniji datum usvajanja početak 2024. godine.

Usvajanje evra podupreće rejting, ističu u Fiču, dodajući da bi u razdoblju od ulaska u ERM II do ulaska u evrozonu mogli da podignu rejting Hrvatske za dva nivoa.

Među faktorima koji bi mogli pozitivno da utiču na rejting ističu napredak u procesu ulaska u evrozonu, smanjenje javnog duga iskazanog udelom u BDP-u, bolje izglede za privredni rast i poboljšanu konkurentnost.

Rejting bi mogao biti snižen ako Hrvatska srednjoročno ne smanji javni dug, na primer, zbog izraženijeg i dugotrajnijeg razdoblja ublažavanja fiskalne politike i pada privrede. Mogući bi razlog bili i pogoršani srednjoročni izgledi za privredu, dodaje Fič.