Uskoro premijerna promocija knjige „Gospar Mato Gracić i dubrovački Srbi katolici“ u Muzeju Hercegovine u Trebinju

Posle velikog interesovanja čitalaca za knjigu “Gospar Mato Gracić – Uspon i pad Srba rimokatolika u Dubrovniku” čiji je tiraž prodat za nepunu godinu, pred čitaocima je knjiga “Mato Gracić i dubrovački Srbi katolici”. Ovo izuzetno zanimljivo delo biće premijerno promovisano u utorak u Muzeju Hercegovine u Trebinju

 

I ovo novo izdanje bavi se istorijom Srba u Dubrovniku na naučno-popularan način, proširujući temu na sudbine Srba katolika u celoj Dalmaciji i Boki kotorskoj, kao i njihovu međusobnu povezanost i vezanost za Srbiju.

U knjizi “Mato Gracić i dubrovački Srbi katolici” izneto je dosta novih istorijskih podataka i činjenica koje će izvesno biti zanimljive zainteresovanoj ali često nedovoljno ili nimalo upućenoj javnosti u sve ono što su kao trag ostavili ljudi čija imena nose pojedine ulice i delovi gradova u Srbiji, a koji su neopravdano pali u zaborav, što zbog dinamičnih istorijskih promena, što zbog oskudne građe koja je često nestajala u ratnim vihorima.

Ova knjiga je u odnosu na prvu obogaćena sa 130 novih strana, a svi  ovi novi tekstovi objavljeni su prvo na portalima „In4s“ i „Tamo daleko“ – ističe  Predrag Savić. – Nova saznanja o gopsparu Graciću i njegovim dubrovačkim Sribma nizala su se kao na traci. Dobili smo nedostajuće odgovore na pitanja koja prvobitno nismo mogli  valjano da rastumačimo i napišemo odgovore.  Uspeli smo da pronađemo istorijsku građu o Stonskoj eparhiji, bitnoj za pojašnjenjeporekla Srba rimokatolika,  da odgonetnemo veze između  čelik Srbina, velikog naučnika i zakonopisca dr Vlatazara Bogišića i gospara Gracića. Pojasnili smo  i kako je  Matija Ban, prvi predložio gradnju crkve Svetom Savi na Vračaru i napisao „Pravila o četničkom ratovanju“. Rastumačili smo i opisali veliko prijateljstvo između Srba rimokatolika i dr Milenka Vesnića, „zlatnog“ srpskog diplomate i državnika… Potpisivanje Konkordata između Srbije i Vatikan 1913. godine je bila velika srpska diplomatska pobeda za koju najzaslužniji Vesnić i rbi rimokatolici izDubrovnika. Zahvaljujući Nikoli Milovančevu, izuzetnom istoričaru i  istraživaču iz Ljubljane u speli smo opišemo rušenje iz  ideoloških razloga na zahtev Josipa Broza arhitektonskog bisera – pravoslavnog hramana na Visu. Opisali smo i  zverskska ubistva  don  Jerolima _Jerka Grškovića i još trirdetak njegovih saboraca – četnika rimokatoličke vere sa Krka.  Don Jerko je bio  katilički sveštenik „glagoljaš“, profesor i poznati filolog, ali i četnički ideolog!

Foto: www.in4s.net

Na kraju od Savića saznajemo zašto je Trebinje izabrano za prvu, reprezetativnu promociju knjige:

– Trebinje je najbliže mesto Dubrovniku u kojem možemo da slobodno održimo pormociju. Drugo prilikom promocije prve knjige u Dubrovniku ostala smo dužni odgovore na neka pitanja o Stosnkoj eparhiji, don Jerku Grškoviću, glagoljašima sa Krka… Treće, Trebinje je grad gde posebno cene knjigu,  jedini  mediteranski grad koji ne izlazi na more i na čijem svakom ćošku je nalazi po neko znamenje koje podseća velikog Dučića. I četvrti razlog  u Trebinju stvara doktor medicine Dragan Kovač, koji će otkriti kakvu je inspiraciju dobio dok je čitao prvu knjigu o Gosparu Graciću i kako zahvaljući tome nastao jedan drugi, vrlo vredan roman. Na promociji u Trebinju će govori još jedan veliki intelektualac i nacionalni delatnik dr Miodrag ukanović, predsednik Srpskog nacionalnog vijeća u Dubrovniku i urednik  časopisa „Poma“, koji se štampa na ćirilici u gradu pod Srćem.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.