NEMA TELA - NEMA NI ZLOČINA?! Potraga za nestalim Srbima u "Oluji" sve USPORENIJA!

Slavica, Nena, Mara i Dušanka, supruge muškaraca nestalih u operaciji hrvatske vojske „Oluja“, zajedno sa drugim porodicama punih 26 godina čekaju da se pronađu tela njihovih muževa i dostojno sahrane. Proces traženja nestalih sve je usporeniji, a kada nema tela, nema ni zločina, poručuju iz Udruženja porodica nestalih i poginulih „Suza”

Nije se daleko odmaklo u procesu ekshumacije i identifikacije krajiških Srba, a borba porodica za istinom o sudbini njihovih članova nestalih u akciji „Oluja“ traje više od četvrt veka, ocenjeno je na skupu pod nazivom „’Oluja‘, nekažnjeni zločin – proces traženja nestalih sve usporeniji".

Kad nema tela, nema ni zločina

- Prošlo je već 26 godina. Zločinac je kažnjen, ali tela i ostaci još uvek nisu pronađeni. Mi smo umorni od traženja. Da li iko za 26 godina išta radi? - pita kroz suze Slavica Bašić, članica porodica nestalih lica u „Oluji” koja i danas traga za mužem čiji je ubica iza rešetaka, ali njegovo telo još nije pronađeno.

Predsednica Udruženja porodica „Suza“ Dragana Đukić navela je da države u regionu imaju različite poglede na dešavanja devedesetih, pa dok se u Hrvatskoj slavi takozvana pobeda povodom proterivanja krajiških Srba sa svojih ognjišta, Krajišnici tuguju za ubijenim članovima porodica.

- Borba za istinom i pravdom predugo traje i plašim se da joj se još ne nazire kraj jer je proces ekshumacije i identifikacije u Republici Hrvatskoj od početka bio veoma usporen i politizovan. Analize od pre nekoliko godina pokazuju da se godišnje u proseku identifikovalo između 50 i 60 lica, dok prošle godine nije identifikovano ni jedno lice. U Hrvatskoj postoje poznate lokacije grobnica, a na hrvatskom Institutu za sudsku medicinu nalaze se posmrtni ostaci 896 tela nad kojima se godinama ne vrši identifikacija. Izgovori za to nečinjenje su razni i nama nisu prihvatljivi jer je potpuno jasno zašto nema dobre volje da se sve ovo reši. Naime, kada nema tela, nema ni zločina - kaže Dragana Đukić i ističe da su porodice umorne od čekanja i da ih je sve teže bodriti da ne odustaju.

Foto: Printscreen/Youtube/RTS Oko - Zvanični kanal

Nedovoljna saradnja Hrvatske i Srbije

Prema rečima članice Komisije za nestala lica Ljiljane Krstić, od 896 posmrtnih ostataka iz zagrebačkog Zavoda za sudsku medicinu, 400 je sigurno srpske nacionalnosti.

- Nemoguće je da se ne poklapaju koštani i krvi uzorci iz baze podataka i da je to razlog zašto se u Zagrebu ne završi proces identifikacije. Uz sve moguće napore, upućivanje brojnih zahteva i predloga, saradnja sa hrvatskom stranom je, na žalost, veoma usporena. U Hrvatskoj je registrovano 36 grobnih mesta, ove godine ekshumacija nije bilo, a identifikovana su samo dva lica. Činjenica je da Hrvatska ide samo na ciljane identifikacije - rekla je Ljiljana Krstić i dodala Zagreb nije hteo da prihvati pomoć Beograda ni kada im je laboratorija stradala u zemljotresu.

Promeniti način potrage za nestalima

Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih Veran Matić rekao je da nije zadovoljan ni institucijama u Srbiji koje bi trebalo da pronalaze i daju podatke o nestalima, te da za tri godine nije video ni jedan koristan podatak koji bi doveo do pronalaska nestalih sa jedne ili druge strane.

- Apsolutno mora da se promeni način potrage za nestalima sa obe strane, jer komunikacija putem dopisa i sastanaka na kojima nije bilo većih iskoraka nije dala rezultate. Važno je da obe zemlje, i Srbija i Hrvatska donesu strateške odluke kako će se ubuduće raditi, jer sadašnji način rada od 5 ili 10 identifikacija godišnje neće dati većih pomaka. To je novo mrcvarenje i zločin prema porodicama - rekao je Matić uz ocenu naša država treba da se izvini porodicama što nije efikasnija u pronalaženju nestalih.

Foto: Printskrin Youtube/RTS Oko - Zvanični kanal

Prema njegovim rečima, potreban je sastanak sa predstavnicima Zavoda za sudsku medicinu, koji bi precizno rekli zbog čega proces ide tako sporo.

- U prvom planu treba da bude potraga za nestalima, a ne za zločincima. Važno je napraviti i zajedničke timove sa Hrvatskom i uključiti međunarodne institucije, poput Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, koje mogu da pomognu da se dođe do arhiva u zemljama čiji su pripadnici bili na terenu tokom rata - zaključio je Matić.

Prema podacima Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, u akciji „Oluja” ubijeno je i nestalo 1.861 lica srpske nacionalnosti, od čega 1.211 srpskih civila među kojima je više od 60 odsto bilo starije od 60 godina, kao i 548 žena i 12-oro dece. Proterano je trajno preko 220.000 Srba, zapaljeno preko 20.000 srpskih kuća i objekata, a preko 40.000 stanova u svojini Srba uzurpirano je i nikada nije vraćeno.

Za masovne ratne zločine počinjene u tzv. Oluji, u Hrvatskoj je pravosnažno danas osuđeno samo jedno lice. Pečat na patnje porodica žrtava i prognanih dao je i Haški sud za ratne zločine, koji je konačnom drugostepenom presudom oslobodio hrvatske generale za ratne zločine počinjene u „Oluji“, iako je prvostepenom presudom osudio Gotovinu na 24 godine zatvora, a Markača na 18, saopšteno je iz Srpske koordinacije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.