SRBIJA IMA ŠTA NAUČI OD DEBAKLA AMERA I NATO U AVGANISTANU! Logika talibana je poznata narodima na Balkanu koji je kroz istoriju bio stalna meta zavojevača
Prvi poraz NATO saveza i najveći debakl Amerike posle vijetnamskog rata poučan je i za Srbiju, jer potvrđuje koliko je važno ne odustati od borbe za očuvanje vlastitog identiteta i slobode
Šokantan ulazak talibana u Kabul i njihova munjevita pobeda u Avganistanu označili su dramatičan preokret na geopolitičkoj karti sveta - to je tačka od koje SAD i NATO posle 20-godišnjeg, sada izgubljenog rata, čekaju neizvesna sudbina i novi porazi.
Sajgon - tako je u samo jednoj reči glasilo najčešće istorijsko poređenje kome nije odoleo ni američki „NJujork tajms". Scene koje su na dan pada Kabula i u danima koji su sledili obišle svet, otkrile su da je poraz SAD i NATO saveza u Avganistanu zapravo mnogo gori, čak bolniji od poraza Amerikanaca u Vijetnamu.
Hiljade ljudi koji se panično penju preko žilet žice na ogradi aerodroma kako bi se dočepali točkova američkih vojnih aviona koji već rulaju po pisti, a onda jezivi snimci kako neki od tih nesretnika padaju sa njih kad je avion već visoko u vazduhu, očajne majke koje svoju decu guraju u ruke američkim vojnicima sa molbom da ih spasu - jesu strašniji prizori od fotografija helikoptera koji su daleke 1975. evakuisali izbeglice sa krova američke ambasade u Sajgonu.
„Ovo nije Sajgon!" - otužno odzvanja protest američkog ministra spoljnih poslova Entonija Blinkena. Dok je svet u čudu gledao kako se najsnažnija sila sveta urušava uprkos najmodernijem naoružanju, i beži iz Avganistana u strahu pred hordama lošije opremljenih, većinom neobrazovanih seljaka obuvenih u papuče i čudne odore, članice NATO saveza grozničavo su smišljale kako da opravdaju poraz naočigled celog čovečanstva.
Vrhunac te travestije bila je izjava generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji se u ime organizacije koja inače jako voli da preti, naprasno preobukao u ruho mirotvorca koji traži „mirno rešenje" krize u Avganistanu.
Apel za mirno rešenje avganistanske krize nije bio samo ciničan i neiskren nego i okasneo, jer su vođe talibana u tom trenutku već sastančile u osvojenoj predsedničkoj palati iz koje je pre toga pobegao avganistanski predsednik Ašraf Gani.
Promašeni eksperiment
„Malo američkih predsednika je doživelo da njihove greške budu razgolićene na tako spektakularan način u realnom vremenu, poput DŽoa Bajdena zbog Avganistana," piše „Ju-Es-Ej tudej" i podseća na kompromitujuću Bajdenovu izjavu, staru jedva mesec dana: „Verovatnoća da će talibani sve pregaziti i staviti pod kontrolu celu državu - naprosto je neverovatna".
Iz današnje perspektive, neverovatno je da su američke i sve tajne službe zapadnih zemalja žestoko podbacile u procenama. Nije se, međutim, samo Bajden uneredio u naporu da razreši avganistanski čvor; u cilju uveravanja domaće javnosti o neophodnosti slanja pripadnika slovenačke odnosno hrvatske vojske u intervencije daleko van granica sopstvene države, predsednik Slovenije Borut Pahor, kao i (sada već bivša) predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović svojevremeno su isticali da se Slovenija odnosno Hrvatska brane u - Avganistanu!
Nasuprot tome, sada svi koji su zdušno promovisali tu podvalu, uključujući i interesima NATO saveza uvek podatnog slovenačkog premijera Janeza Janšu, priznaju ne samo da je NATO doživeo strašan poraz u Avganistanu, tačnije „najveći poraz NATO u istoriji", nego i da je sve to bila - greška.
Greška na kojoj, kako je podvukao i Stoltenberg lično, nameravaju da uče, da je ne bi ponovili. Sličnog mišljenja je i nemačka kancelarka Angela Merkel. Uzvišeno pravdanje ogolilo je i ni malo filantropski detalj - Avganistan je bio, zajedno sa milionima nesrećnika koji tamo žive - samo još jedan (promašeni) eksperiment tog vojnog saveza za čije posledice sada svi peru ruke.
Tu opskurnost su među prvima problematizovali američki karikaturisti koji su lansirali crteže na kojima se Amerikanci, odlazeći iz Kabula, teše da će se posle ovog fijaska bar zaboraviti onaj prvi, vijetnamski... U svetlu svega toga „Ju-Es-Ej tudej" zaključuje da „Bajdenov spoljno-politički poklič 'Amerika se vratila', kojim je obradovao svet posle godina Trampovih budalaština - sada leži u ruševinama.
Foto: Reuters/fotomontaža
S druge strane, analitičar i novinar Dejv Kiting, ekspert za spoljnu politiku i bezbednosna pitanja, baziran u Briselu, u nemačkom časopisu „Internacionale politik" pokreće još sudbonosnije pitanje: „Može li NATO da preživi avganistanski debakl?" Kiting podseća na činjenicu da se prvi put dogodilo da je Transatlantsko savezništvo izgubilo rat.
Stoga ne sumnja da će trauma ovog iskustva - uz odgurivanje evropskih saveznika ustranu - imati velike posledice po budućnost NATO saveza.
Invazija na Avganistan bila je, naime, prva praktična primena člana 5. Vašingtonskog ugovora NATO saveza prema kome napad na jednu članicu znači „napad na sve". Kada se Vašington odlučio na odmazdu zbog terorističkih napada 11. septembra 2001. tako što će „kazniti" talibane u Avganistanu jer navodno nisu želeli da izruče Osamu bin Ladena, nekadašnjeg saveznika SAD pa čak i savetnika Alije Izetbegovića tokom bosanskog rata, evropski saveznici su podržali Ameriku.
Kada je, međutim, dve decenije kasnije trebalo doneti odluku o načinu završetka misije u Avganistanu, američka administracija nije više marila za mišljenje saveznika niti ih oko toga mnogo pitala.
Apeli evropskih zemalja naleteli su na gluve uši u Pentagonu i Beloj kući. NJihove strepnje nisu razmatrane, i tada se pokazalo da su evropske članice NATO poput papirnatog tigra - bez snage da išta isposluju i promene u satnici koja je određena prošlogodišnjim sporazumom, potpisanim u Dohi pod pokroviteljstvom tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, a kojim je dogovoreno da talibani neće napadati američke trupe ukoliko se Amerikanci povuku iz Avganistana u dogovorenom roku.
U nekim manjim članicama NATO-a, poput Slovenije, sve to je izazvalo strku, traumu - kako bez sopstvene vojne avijacije na vreme izvući svoje trupe iz ratnih zona, još posebno jer su i druge, savezničke vojske, one koje raspolažu transportnim avionima poput Italije i Nemačke, bile preokupirane organizacijom evakuacije svojih trupa, tehnike, pa i bačvi piva i drugog pića put domovine.
Tako su se evropske države bez sopstvene, evropske armije, našle prepuštene na milost i nemilost ćefu Amerike. Posle sloma avganistanske vojske i policije 15. avgusta, sve frustracije evropskih saveznika izbile su na svetlost dana.
U javnost je procurilo da je Amerika prva vratila kući i to prvo svoju vojsku, diplomate, prateće osoblje, i sve to u takvoj žurbi, da su iza sebe ostavili ne samo najsavremeniju vojnu opremu vrednu oko 90 milijardi dolara, nego i kovčege pune para.
Prema ocenama evropskih stručnjaka, talibani više neće morati da idu u ofanzive na mopedima i u prtljažniku odsluženih „tojota" jer su im američke i evropske trupe ostavile više od 2.000 vozila hamvi i drugih oklopnih vozila, te oko 40 letelica, uključujući i helikoptere crni jastreb.
Islamistima je bukvalno pao u krilo, i to besplatno, novi arsenal od 600.000 pušaka M16 i drugog oružja, 160.000 komada komunikacijske opreme, 16.000 kaciga sa opremom za noćno osmatranje... Sve plaćeno novcem poreskih obveznika država NATO-a.
Sada se ispostavilo da su milijarde evra i dolara, što u tehnici što u novcu, kao dar s neba dopale šaka muslimanskih ekstremista, među kojima su mnogi donedavno tavorili u Gvantanamu i drugim kazamatima organizovanim po svetu posle terorističkih napada 11. septembra 2001.
Otuda nije nerazumljivo zašto snimci koje talibani kao so na ranu NATO-a, pre svega Amerikanaca, šalju u svet, a na kojima se poput manekena šepure u novim uniformama (američkim: maskirnim i taktičkim), obuveni u nove cokule i naoružani novim puškama, dronovima, vozilima i drugom opremom - izazivaju gnev kod onih koji su kroz poreze sve to platili, ne samo zbog povređenog ponosa, nego i zbog spoznanja koliko je novca uludo potrošeno, umesto da bi se gradile bolnice, škole, obnovila devastirana infrastruktura...
Primera radi, u jednoj od manjih NATO članica koja kuburi zbog hroničnog nedostatka bolnica i manjka savremene zdravstvene opreme i kadrova, novinari su sa dozom sarkazma izračunali da je Slovenija tokom 17 godina (koliko je učestvovala u misiji Zapadnih sila u Avganistanu) „za opremu talibana proćerdala više od 80 miliona evra, koliko bi koštale dve nove klinike za zarazne bolesti!".
Plan nije problem, plana nema
Da sve bude gore, sada je procurio i detaljniji plan kako su Amerikanci stvarno zamislili povlačenje svojih saveznika iz Avganistana. Jednom rečju - nikako.
Pošto su spasli glavninu svojih trupa i diplomata, na aerodromu u Kabulu su ostavili samo 650 vojnika da paze na bezbednost, računajući - zahvaljujući katastrofalno promašenim procenama zapadnih obaveštajnih službi, na čelu sa američkom agencijom CIA - da će talibanima biti potrebno bar još tri meseca (znači - do kraja ove godine) da se dočepaju glavnog grada i uspostave kontrolu nad većim delom države.
Foto: Fotoilustracija
Otuda je američka strana predvidela, po sistemu 'muko moja pređi na drugoga', da će se u tom periodu (naredna tri meseca) svi preostali američki civili, kao i Evropljani, a pre svega oko 17.000 Avganistanaca koje čeka sigurna smrt ukoliko ne izbegnu iz zemlje (jer u njima talibani vide izdajnike zbog „saradnje sa okupacionim snagama") kupiti karte za komercijalne letove i slobodno se zaputiti prema željenim destinacijama.
Ali kada su talibani bez ispaljenog metka ušli u Kabul, sistemom domina se urušio prvobitni američki plan, pre svega jer su domaća, kao i strane avio-kompanije ukinule sve linije ostavivši na hiljade ljudi na milost i nemilost ekstremista.
Potom se ispostavilo da američka vojska nije sposobna da ih izvuče na sigurno u zacrtanom roku, još posebno jer talibani ne pokazuju razumevanje da bi taj rok, već pomeren s maja na 11. septembar a onda na kraj avgusta - ikako produžili.
Dejv Kiting se iz Brisela pomalo gorko osvrnuo na politiku EU u trenutku kada se u Avganistanu sve otrglo kontroli: „I, za koju akciju su se odlučili da bi blagovremeno odgovorili na ozbiljne opasnosti koje su pretile? Nikakvu!
Naprosto su čekali da im predsednik Bajden pošalje instrukcije šta svi treba da rade. Možda nema gore i katastrofalnije ilustracije glavnog problema Transatlantskog savezništva, jer su avganistansku misiju obeležila dva događaja, verovatno presudna za dalji opstanak organizacije: prvi put se neka članica pozvala na član 5. o međusobnoj vojnoj pomoći, i prvi put je NATO izgubio rat.
Podsećanja radi, tadašnji američki predsednik DŽordž Buš je tri sedmice posle napada 11. septembra 2001. po osnovu člana 5. pozvao ostale članice NATO (tada njih 19, danas ih je 30) da pomognu Americi, i to uprkos činjenici da je još tada bilo jasno da je povod za rat potpuno nezakonit, jer SAD nije napala avganistanska vlada.
Napade su izveli muslimanski ekstremisti koji su imali sedišta i operativce pretežno u Pakistanu i drugim državama, dok su zabačene predele Avganistana koristili samo za obuku gerilaca.
Al Kaida je imala sedište u Pakistanu. Napad 11. septembra bio je planiran u Pakistanu. Osama bin Laden, najodgovorniji za napade, živeo je u Pakistanu. Veći deo novca za finansiranje terorista stigao je iz - Saudijske Arabije... Otmičari su bili saudijski i državljani Egipta. Da je bio stvarni cilj Amerike osveta zbog 11. septembra, onda bi umesto napada na Avganistan morali da napadnemo Pakistan ili Saudijsku Arabiju," navodi novinar Ted Ral.
Globalna panika
Sve to je pokrenulo i drugu lavinu - već se čuju zabrinuti glasovi i iz trećih država koje nisu deo NATO saveza, ali računaju na pomoć Amerike i EU u rešavanju svojih unutrašnjih međusobica.
Kijev je već izrazio bojazan da bi saveznici sa Zapada i Ukrajinu mogli da ostave na vetrometini, kao što su navrat-nanos napustili Avganistan. Time poraz zapadnih saveznika u Avganistanu postaje još veća zamka i teret za Evropljane.
Uprkos nagomilanim izazovima, Dejv Kiting sumnja da će se NATO odmah raspasti, ali podvlači da su pred Alijansom ozbiljni problemi: „Ograničenost NATO saveza, koji je naizgled jak, iako je iznutra truo, sada je svima pukla pred očima.
Ukoliko Evropljani budu i dalje gurali glavu u pesak kada se radi o fundamentalnim problemima savezništva, onda će u trenutku, kada budu ponovo suočeni sa novim izazovima - biti dockan.
Oni koji cene NATO trebalo bi da prigrle ideje o njegovoj potpunoj transformaciji, jer je to - možda - jedini način da NATO preživi." Na tom mestu se nameće dilema koja kruži društvenim mrežama u državama koje održavaju NATO u životu, iako na aparatima: „Kako su čobani u šalvarama i papučama slistili najjaču vojsku na kugli Zemaljskoj?"
Možda najpribližniji odgovor na to pitanje nudi Karter Malkasian, politički savetnik generala DŽozefa Danforda (komandanta američkih snaga u Avganistanu), koji je iz prvog reda pratio rat ispod Hindukuša: „Nema jednostavnog odgovora na pitanje, zašto smo izgubili rat. Brojna objašnjenja preigravaju različite aspekte te slagalice, dok sam smatram da je najvažnije ono što sam saznao u razgovorima sa samim talibanima, na njihovom, paštunskom jeziku.
Talibani se bore za veru, za dženet (nebesa) i ghazi (ubijanje neprijatelja)... A armija i policija se bore za novac. To mi je objasnio verski vođa u Kandaharu 2019. godine. Talibani su, drugim rečima, vazda spremni na žrtvu, da ginu u ratu. Kako da se armija vlade i policija takmiče s njima?"
Zapadni saveznici tek sada shvataju u čemu je bila prednost talibana, u kojima je narod prepoznao istinske borce protiv okupacije, dok je u snagama kabulske vlade video - saveznike okupatora.
- Već samo prisustvo Amerikanaca u Avganistanu bilo je u suprotnosti sa nacionalnim osećanjem Avganistanaca, jer je vređalo njihov osećaj identiteta čiji su osnovni sastojci nacionalni ponos, sećanje na dugu istoriju ratova protiv stranaca i versko uverenje koje poziva na odbranu otadžbine - naglašava Karter Malkasijan.
Foto: AP/Reuters/Fotoilustracija
Sve to je pouka ne samo za članice Transatlantske alijanse, nego i za zemlje koje ne pripadaju tom paktu, posebno za Srbiju. Logika talibana nije nepoznata narodima na Balkanu koji je kroz istoriju bio stalna meta zavojevača.
Poraz NATO snaga u Avganistanu dokazuje da se taj vojno-politički savez nalazi na ozbiljnoj prekretnici, ali i da moć Amerike jenjava. Sve to ukazuje i na snagu ustrajne odbrane nacionalnih ciljeva i kako ih je moguće zaštititi, pa makar to tražilo deset, dvadeset ili više godina otpora; takođe, da sećanje na dugu istoriju boja protiv okupatora predstavlja važan deo nacionalnog identiteta. Ne samo Avganistanaca.
Rasplet ispod Hindukuša je možda vesnik i da Srbija, suočena sa sličnim pritiscima tog istog „zapada" - SAD i NATO, koji spolja izgleda nepobediv, a zapravo, kako tvrdi Kiting, „gnji iznutra" - nema razloga da, ako ne želi da se odrekne svog identiteta, ne ustraje u zaštiti svojih interesa i teritorijalnog integriteta.
Nakon što je postalo poznato da je američka vojska dve godine pokušavala da dobije pristup radarima ruskih sistema PVO S-400 Triumf koji su raspoređeni u Siriji, postalo je poznato da sve ovo vreme američka vojska nije skenirala te radare, što ukazuje na potpuno neuspešnu misiju
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nakon što je postalo poznato da je američka vojska dve godine pokušavala da dobije pristup radarima ruskih sistema PVO S-400 Triumf koji su raspoređeni u Siriji, postalo je poznato da sve ovo vreme američka vojska nije skenirala te radare, što ukazuje na potpuno neuspešnu misiju
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko doputovao je u Moskvu na razgovore sa Vladimirom Putinom u trenutku naglog rasta straha od širenja ukrajinskog sukoba, a bezbednost će zvanično biti jedna od glavnih tema dvojice lidera.
Veličanstveni skup u Užicu obeležile su dirljive scene i gvozdene poruke nade, a jedan od najemotivnijih trenutaka dogodio se kada je maleni Andrija Knežević iz Bajine Bašte, hrabri dečak koji je izvojevao najtežu životnu bitku sa retkim oboljenjem, došao kako bi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uručio posebno pismo i poklon.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić oglasila se na svom nalogu na Iksu i očitala lekciju opozicionim ekstremistima i blokaderima koji iz dana u dan pokazuju otvorenu mržnju prema sopstvenom narodu, poručivši im da će ih poštena i vredna Srbija ubedljivo poraziti na predstojećim izborima.
Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski oštro je reagovala povodom sramnih pokušaja opozicionih ekstremista i blokadera da spreče održavanje mirnog i velikog skupa u Užicu, poručivši da njihovo ponašanje otkriva potpunu političku nemoć, paniku od izbora i odsustvo bilo kakvog programa za građane Srbije.
Glavni i odgovorni urednik Informera, Dragan J. Vučićević, razmontirao je sve izmišljotine opozicionih ekstremista i blokadera, pokazavši snimak napravljen direktno iz dron kamere pod uglom od 90 stepeni koji neoborivo dokazuje da šaka jada od jedva stotinak ljudi pokušavaju da vrše teror nad mirnim građanima u Užicu.
Hram Svetog kneza Lazara u Šidu objavio je snimak sa današnje molitve, u kom su se sveštenstvo i vernici pomolili za pokoj duše generala Ratka Mladića, odajući mu poslednju počast na dostojanstven način!
Lanu Stanišić, Nemanju Radovanovića i Jovana Ikića veoma je iznenadila informacija da će Exatlon 2 trajati tri meseca, a njihova reakcija će se prepričavati.
Bivši učesnik "Exatlona" Andrej Bedić otkrio je kako se nosio sa porazima u takmičenju, ali i detalje iz privatnog života koje javnost do sada nije znala.
Na društvenim mrežama pojavila se fotografija muzičara Pavla Boškovića, poznatijeg kao Gazda Paja, iz detinjstva, koja je izazvala brojne reakcije i simpatije fanova.
Bivša učesnica Exatlona Sanja Kalinović podelila je sa pratiocima svoje mišljenje o učešću Gazda Paje u novoj sezoni najvećeg sportskog rijalitija na svetu.
U iskrenom intervjuu za Informer, Dušica Topić govorila je o iskustvu u rijalitiju "Exatlon", sportu, životnim lekcijama, ali i novim planovima koji su pred njom.
Mladoženja i njegovo društvo iz sela Koštunići kod Gornjeg Milanovca dugo će pamtiti momačko veče, ali ne baš po provodu kojem su se nadali. Planirano slavlje prekinulo je snažno nevreme koje je zahvatilo ovaj kraj.
Požar koji je izbio na području Mesne zajednice Kaona, u opštini Lučani, lokalizovan je, a zahvaljujući kiši koja je pala tokom noći nema bojazni od njegovog daljeg širenja.
Pripadnici Uprave za vazduhoplovstvo Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srpske danas su uspešno izvršili vanredni medicinski transport 16-godišnjaka iz Banjaluke u Beograd.
Kada pijani ili drogirani sednu za volan, ne ugrožavaju samo sebe i druge učesnike u saobraćaju, već neretko, kada ih policija zaustavlja, pokušavaju da pobegnu. Umesto da stanu na znak službenika, dodaju gas, prelaze u suprotnu traku, prolaze kroz ulice velikom brzinom, a pojedini, kada shvate da im beg automobilom ne uspeva, pokušavaju da policiji umaknu i pešice. Tako obična saobraćajna kontrola za nekoliko trenutaka može da preraste u pravu filmsku poteru.
Na društvenoj mreži Instagram, pojavila se neobična objava B. K. iz Velikog Gradišta, koji je iz pištolja ubio zeta S.Č. i sestričinu (19), nakon čega je počinio samoubistvo.
Pred Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu saslušan je N.M.S. zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka.
Sinoć je u Zaječaru počeo tradicionalni rok spektakl, 59.Gitarijada koja se održava u podnožju Kraljevice uz rokere koji su pristigli iz svih gradova Srbije, ali i iz inostranstva.
Iako se često smatra da je osam sati sna idealno za svakoga, stvarna potreba za odmorom varira od osobe do osobe. Dok nekima ista količina sna nije neophodna da bi normalno funkcionisali, drugima je potrebno znatno više vremena u krevetu da bi se osećali odmorno i produktivno.
Američka kompanija Gugl objavila je danas da će promeniti pravila o neželjenom sadržaju u Evropskoj uniji kako bi otklonila zabrinutost regulatora i izbegla moguću kaznu zbog kršenja pravila o konkurenciji.
Kada nemate ideju šta da pripremite za večeru, ovaj recept sa šampinjonima, slaninom i kobasicom može biti odličan izbor. Jednostavan je, zasitan i pravi se od namirnica koje su lako dostupne.
Ako želite biljku koja će u jesen potpuno promeniti izgled vrta, devojačka lozica (Parthenocissus sp.) je odličan izbor. Ova brzorastuća listopadna penjačica tokom toplijih meseci ima zelene listove, a na jesen poprima upečatljive crvene, narandžaste, ljubičaste i grimizne nijanse.
Harmonikaš Aca Sofronijević otkrio je kako se neke kolege sa estrade nisu odazvale na poziv da gostuju na drugom koncertu pevača Milančeta Radosavljevića.
Vest da su rijaliti učesnici Marko Janjušević Janjuš i Vanja Živić okončali svoju vezu stigla je i do Milene Kačavende, koja se oglasila na ovu temu u svom prepoznatljivom stilu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.