U uslovima pojačanih tenzija u BiH, Brčko dodatno zadobija svojstva potencijalnog mesta varničenja i sukoba. Izetbegović to zna i sračunato, a ja bih rekao i neodgovorno, na svoj omiljeni zloguki način pominje ovo ranjivo područje, kaže za Sputnjik profesor Darko Tanasković
Kada je gostujući na federalnim medijima predsednik Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović u kontekstu pretpostavljenog sukoba u BiH pomenuo Brčko, bilo je jasno da pozivanje na distrikt koji preseca RS, može biti samo u funkciji najozbiljnije pretnje ratom. Ako tome dodamo pisma koja su Izetbegović i Denis Zvizdić poslali na više adresa u EU i SAD vapeći za pomoć, čini se da nije samo distrikt Brčko neuralgična tačka. U ovakvim okolnostima, ocenjuje profesor emeritus Darko Tanasković, cela Bosna i Hercegovina je jedan veliki neuralgični prostor.
Bakirovi ratni doboši za Brčko
- Izetbegović čiji je manevarski prostor i na unutrašnjem i na međunarodnom planu poslednjih godina znatno sužen, nastoji da dramatizuje situaciju i obraća se svim činiocima za koje pretpostavlja da bi mogli biti prijemčivi za upozoravajući zvuk njegovih ratnih doboša, kojima se, zasad povremeno i kondicionalno, oglašava u javnosti. Dakle, u rasponu od svoje političko-nacionalne, ali danas više ne i pouzdane bošnjačke/muslimanske glasačke baze, preko potencijalnih regionalnih saveznika, do EU i naravno, NATO-a. Bio je, uz posredovanje rušitelja Jugoslavije, a strasnog zagovornika unitarne BiH Stipe Masića, kod Milanovića u Zagrebu, a ne bi mu, kaže, pala kruna sa glave ni da dođe kod Vučića u Beograd.
Istovremeno, upozorava Tanasković, Bakir sprema svoj nepoverljivi džemat za mogućnost rata i nužnost da se, kako on predstavlja stvari, još jednom patriotski (od)brani Bosna, ali je spreman i da razgovara sa susedima koje su on i njegovi istomišljenici proglasili agresorima.
- Imitira svoga babu, ali on to nije i iz mnogo razloga Bošnjacima u bitno izmenjenim vremenima i okolnostima - ne može biti. Ponajviše želi da učvrsti svoj ozbiljno poljuljani rejting i preporuči se, odnosno nametne, kao jedini reprezentativni predvodnik Bošnjaka i relevantni sagovornik za sva pitanja u vezi sa sudbinom BiH.
Kada pak šalje pisma upozorenja EU i SAD, ukazujući na „katastrofalne posledice koje bi nastale kao rezultat ostvarivanja pretnji Dodikovih političkih sledbenika iz RS", Tanasković pretpostavlja da Izetbegović očekuje oštro reagovanje i konkretne vidove pritiska na RS, personalizovanu u „bauku" zvanom Dodik.
Na način, dodaje, na koji se Zapad svojevremeno obračunavao sa „Miloševićem", a zapravo sa srpskim narodom i njegovim legalnim i legitimnim, pre svega vitalnim interesima i zahtevima da bude ravnopravno uvažavan, a ne prividno demokratski diskriminisan nametnutim mehanizmima pravnog i ucenjivačkog nasilja. Posle skoro tri minule decenije, kaže Tanasković, mogao bi to biti račun bez krčmara.
Distrikt ni na nebu ni na zemlji
Kada je reč o Brčkom koje Bakir u svom ratnom zanosu pominje kao ključnu tačku odakle bi mogao krenuti rat, Tanasković podseća da je pitanje Brčkog moglo biti razrešeno u Dejtonu, ono bi bilo prevaziđeno, ali nije, pa je pronađeno solomonsko rešenje u formiranju posebnog distrikta „ni na nebu ni na zemlji".
- Nisam ni dovoljno obavešten ni kvalifikovan da bih bilo šta konkretnije procenjivao u vezi sa potencijalnom eksplozivnošću distrikta Brčko. Valja se nadati da će konstruktivan prilaz sadašnjoj krizi ipak prevladati, ali se nikako ne smeju zaboraviti teške i razorne bitke za probijanje posavskog koridora, a i neoprezne izjave jednog vremešnog (navodnog) mirotvorca koji je pre više godina sa Pantovčaka poluzvanično poručivao da bi, u slučaju procene da je to nužno radi spasa Bosne, hrvatska vojska bez većih problema mogla preseći taj vitalni koridor.
Pouzdanije predviđanje kako će se dalje odvijati sadašnji proces zaoštravanja u BiH i u vezi sa njom, teško je, kaže Tanasković, predvideti. Dinamičnu jednačinu koja se svakodnevno menja i meandrira, ukazuje, čini više uzajamno, uzročno-posledično povezanih domaćih, regionalnih i međunarodnih faktora u prenapregnutoj interakciji.
- Situacija je svakako ozbiljna i bremenita najtežim izazovima, što je posledica duge blokade istinskog političkog procesa unutar BiH i njenih institucija, koje su u dubokoj krizi usled permanentne zloupotrebe na uštrb dvaju konstitutivnih naroda, prvenstveno Srba, ali i Hrvata, uz licemernu ulogu stranih beamtera. Ipak, verujem da će se stvari uskoro uliti u korito nekakvog simuliranja kretanja ka rešenju i izlasku iz ćorsokaka.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
KLJUČA U BiH - prof Darko Tanasković upozirava da Sarajevo ima opasne planove
Natezanje će se, veruje Tanasković, nastaviti sve dok bošnjačka strana i njeni najverniji strani pokrovitelji, kojih je manje nego ranije, ali su postali nervozniji, ne budu spremni da naprave koreniti zaokret u logici pristupa problemima sa kojima se dejtonska državna tvorevina suočava i prihvate da se ni pseudodemokratskim lukavstvima ni raznim vidovima pritiska, uključujući i golu silu, ne mogu određivati ustrojstvo i put države u kojoj su dva konstitutivna naroda većinski nezadovoljna svojim statusom.
Odricanje od mira gubitnički put
Na pitanje kakav manevarski prostor ima Republika Srpska, te da li je vraćanje na izvorni Dejton skupa iluzija ili jedina preostala opcija, Tanasković kaže da nije lako praktično sprovesti vraćanje na ono stanje koje se naziva „izvorni Dejton", ali je sasvim legitimno tražiti da se temeljni akti, institucionalna organizacija države i nadležnosti dvaju entiteta što je moguće više približe prvobitnom okviru i koordinatama Dejtonskog sporazuma, sa svim njegovim aneksima.
- Ono što svakako mora odmah biti učinjeno, ukoliko se zaista želi izbeći eskalacija krize, jeste da se odustane od najnovijih aberacija u 'sprovođenju Dejtona', kao što je tzv 'Inckov zakon' i ideje da bi se manipulisanjem skandaloznim Ustavnim sudom mogla i dalje sprovoditi politika razvlašćivanja entiteta, konkretno Republike Srpske. Manevarski prostor za Republiku Srpsku je danas objektivno veći nego ranije, ali preterana samouverenost ne bi bila preporučljiva. Valja voditi zaista i konkretno odlučnu, ali i razložnu politiku.
Razmatrajući šta je sve u ovom trenutku pod znakom pitanja - mir, osamostaljenje ili opstanak RS - Tanasković zaključuje sve i u svakom trenutku, ali, dodaje, baš zato ima izgleda da ne dođe do najgoreg.
- Odricanje od mira jedini je siguran gubitnički put za onoga ko se na takvu avanturu osmeli, uprkos bolnim poukama iz devedesetih godina. Postoji li i danas iko ko bi bio spreman da zarad svoje nemoguće i neostvarljive vizije Bosne žrtvuje mir? Sumnja u to nije dovoljna za spokoj - zaključuje Tanasković.
Predstavnički dom Parlamentrane skupštine BiH nije smenio Sifeta Podžića, ministra odbrane u Savetu ministara koji je jednostranom odlukom, kšeći Zakon o odbrani BiH, odložio zajedničku vojnu vežbu Oružanih snaga BiH i Vojske Srbije na Manjači koja je trebalo da bude održana od 9. do 16. oktobra
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Predstavnički dom Parlamentrane skupštine BiH nije smenio Sifeta Podžića, ministra odbrane u Savetu ministara koji je jednostranom odlukom, kšeći Zakon o odbrani BiH, odložio zajedničku vojnu vežbu Oružanih snaga BiH i Vojske Srbije na Manjači koja je trebalo da bude održana od 9. do 16. oktobra
Ruska avijacija uništila je privremene punktove ukrajinskih snaga i centre za kontrolu bespilotnih letelica u Dnjepropetrovskoj i Hersonskoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Damir Agović - vođa blokada u Gornjem Milanovcu je, prema podacima do kojih su došli novinari, bio izuzetno loš đak. Pa kao neko ko je jedva završio srednju školu upitno je - koliko on može da bude svetli primer mladima?
Udruženje novinara Srbije (UNS) osuđuje napad na novinara Frankfurtskih vesti Zorana Vicelarevića koji se dogodio na tribini „Proglasa“ u Frankfurtu u trenutku kada je iz publike postavljao pitanje i traži od organizatora skupa izvinjenje zbog ovakvog postupka.
Prošlog četvrtka u centru Čačka okupilo se dvadesetak blokadera, a tokom skupa napadnut je Milinko Tomašević - snimatelj "Glasa zapadne Srbije" i "TV Lav Plus."
Dok blokaderi i deo opozicije u Srbiji godinama ćute na napade koji dolaze iz regiona, hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula ponovo je pokazao šta zaista misli o Srbiji i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Danas je počeo Petrovski post, koji će trajati do 12. jula, kada SPC proslavlja Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Teolog Aleksandar Đurđević napominje da ne moraju svi vernici da poste strogo na vodi, jer takav način posta pre svega praktikuju monasi.
Cena trešanja drastično su pale u odnosnu na početak sezone, pa se sada prodaju od 160 do 200 dinara po kilogramu. Najpoznatije sorte su, kažu prodavci, "Doktorka" i "Herc", a za razliku od prošle godine, roda ima na pretek.
Šest pacijenata, uzrasta od 13 do 26 godina, dobilo je u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj novi zalistak na plućnoj arteriji, i to bez hirurškog zahvata.
Na planini Prokletije pronađeno je telo državljanke Srbije (27), koja je stradala tokom planinarenja. Spasioci su uz pomoć helikoptera okončali višednevnu potragu na izuzetno nepristupačnom terenu.
Na Prokletijama kod Gusinja i danas je u toku velika akcija Gorske službe spašavanja Crne Gore i brojnih planinara-alpinista kako bi se pronašlo i izvuklo telo državljanke Srbije koja je poginula tokom planinarenja.
TS Media, multimedijalni segment Telekoma Srbija, u saradnji sa Sava Centrom, od 12. do 14. juna, organizuje besplatne večernje projekcije remasterizovanih domaćih filmskih klasika na krovu Sava Centra.
Radoš Bajić dobitnik je nagrade "Zlatni vitez" na Međunarodnom filmskom festivalu u Sevastopolju za najbolju glavnu mušku ulogu u filmu "Čuvar ikone Svetog Đorđa".
Meri Filips, poznata šminkerka mnogih slavnih dama, otkrila je trik koji pomaže da lice izgleda sveže i prirodno, a šminka ostane postojana od jutra do večeri.
Grčka već godinama važi za omiljenu letnju destinaciju srpskih turista, a posebno se izdvaja Halkidiki. Pet je razloga zašto Srbi već godinama biraju ovu destinaciju.
Stručnjak za baštovanstvo Patrik Martin je otkrio koje četiri biljke su idealne za one koji žele uređeno dvorište bez puno rada. Ne samo da olakšavaju održavanje, već i smanjuju potrošnju vode tokom leta.
Pevačica Milica Jokić progovorila je o svojoj promeni boje kose, mentalnom zdravlju, stanju Mine Kostić, te otkrila da razmišlja da krene na psihoterapije.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.