ZAŠTO SRPSKOJ OTIMAJU ŠUME?! Evo šta se zaista krije iza odluka Ustvnog suda u BiH!

Šta se krije iza odluke Ustavnog suda BiH o otimanju šuma RS?

Pored političke pozadine, iza odluka Ustavnog suda BiH kojom od Republike Srpske na silu žele oduzeti njene šume kriju se i ekonomski motivi i pokušaj otimanja karbon kredita ili tzv. zelenih sertifikata na koje pravo polaže Republika Srpska, piše banjalučki Glas Srpske.

O koliko ozbiljnom pitanju i kakvom ekonomskom potencijalu se radi, potvrđuju podaci koji kažu da ukupno tržište karbon kreditima trenutno vredi između 140 i 190 milijardi evra i ima ogroman rast.

Profesor banjalučkog Pravnog fakulteta Darko Radić o tome je pisao u svojoj knjizi od nazivom "Pravno uređenje prirodnih resursa u Republici Srpskoj" koja uskoro treba da izađe na svetlo dana. On objašnjava da "Kjoto sporazum" o borbi protiv klimatskih promena predviđa vrlo stroga pravila koja se tiču emisije i redukcije štetnih gasova kojih se moraju pridržavati sve zemlje koje su ga potpisale.

"Svi potencijalni zagađivači i oni koji emituju štetne gasove imaju kvote do kojeg nivoa mogu da emituju određenu količinu ili broj tona ugljen-dioksida ili CO2. Ako zagađuju više od toga, oni moraju da kupe tzv. zelene ili pravilno "CER sertifikate", odnosno da investiraju u zemlje u razvoju koje imaju potencijal da kroz svoje šume povuku određenu količinu CO2 iz atmosfere", rekao je Radić.

Da bi bolje razumeli, pojašnjava on, to znači da ako imate fabriku, na primer u Holandiji i određena vam je kvota da možete emitovati 100.000 tona CO2 godišnje, a vi emitujete 200.000 tona, onda imate problem.

"Rešenje je ili da menjate tehnologiju ili ugrađujete filtere, što je preskupo ili da dođete u recimo Republiku Srpsku i pitate da li imamo šumu koja može da povuče 100.000 tona CO2 iz atmosfere. Onda se angažuje sertifikaciona kuća koja zvanično proceni kapacitet naše šume i za svaku tonu CO2 koju može da povuče iz atmosfere izda "CER sertifikat" (sertifikat emisione redukcije) s kojim možemo da trgujem na berzi, odnosno koji može da kupi vlasnik fabrike iz Holandije o kome govorimo.

S obzirom na to da je oko 43 odsto teritorije Republike Srpske pod šumama i šumskim zemljištem, jasno je da su "CER sertifikati" jedan od ogromnih skrivenih potencijala šuma i šumskog zemljišta Republike Srpske od koga bi mi mogli u budućnosti lepo da prihodujemo, a da ne sečemo šumu", pojašnjava Radić.

Direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Srpske Srđan Todorović kaže da ne zna da li je Ustavni sud BiH imao na umu skrivene potencijale šuma i šumskog zemljišta Srpske kada je donosio odluke kojima praktično želi da šume otme od Srpske i proglasi je državnom imovinom, ali ističe da ima pravo da sumnja da je to sasvim sigurno jedan od motiva.

"Ako su nezvanični podaci koji govore da ukupno tržište karbon kreditima trenutno vredi između 140 i 190 milijardi evra i višestruko naduvani, a kamoli ako su tačni, onda ne treba sumnjati da se neko u Sarajevu toga sigurno dosetio i odlučio da od Srpske otme jedan takav skriveni potencijal. To se ne smije dopustiti", naveo je Todorović.

U Evropskoj uniji ustanovljena je Evropska šema trgovanja emisijama štetnih gasova. U toj šemi svaka od zemalja EU određuje svoje limite emisije, a zatim se u okviru tog dozvoljenog limita za svaku državu raspođeljuju dozvole za pojedinačne emitere.

Tim dozvolama može se trgovati u okviru Evropske klimatske berze, što omogućava državama članicama da zarade karbon kredite finansirajući projekte u zemljama izvan EU, poput Republike Srpske, koje imaju potencijal za redukciju emisije štetnih gasova, odnosno koje imaju šumski potencijal, piše Glas Srpske.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.