• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Vostok

10.01.2022

17:28

KARADŽIĆ: DEJTONSKI SPORAZUM JE POSLEDNJA LINIJA ODBRANE i ne sme se napustiti ni po koju cenu!

Balkan

KARADŽIĆ: DEJTONSKI SPORAZUM JE POSLEDNJA LINIJA ODBRANE i ne sme se napustiti ni po koju cenu!

Podeli vest

Oni koji su ga overili i garantovali neprekidno ga menjaju na način koji sporazumom nije predviđen. Samoproglašena tela za primenu sporazuma izdigla su se u tela za "promenu" i održavaju potencijalno žarište sukoba i stradanja aktivnim zbog svojih imperijalističkih interesa

U autorskom tekstu za Glas Srpske Radovan Karadžić, predsednik Republike Srpske od 17. decembra 1992. do 19. jula 1996. godine,  poručuje, da su njegove misli sa svima koji su se namučili u rađanju naše Republike, borcima, civilima i njihovim porodicama, uz duboko poštovanje porodicama poginulih i nestalih i njihovoj siročadi.

Sa 30 godina ona može biti majka svima nama, na pragu najboljih godina, na ponos... Lepa, zrela i voljena...

A koji nacionalni, pa i lični put smo prošli?

Od 1968. godine i pada studentskog pokreta, ni na pamet mi nije padalo aktivno bavljenje politikom. Na isti način su razmišljali i moji tadašnji prijatelji, a kasniji saradnici i saborci.

Posvetio sam se medicini, poeziji, braku i porodici, i sticao veliki krug prijatelja svih nacija i zanimanja. Ipak, tokom tih i sledećih godina nismo mogli, a da ne vidimo da srpske predstavnike stalno biraju drugi, po tipu "ovaj mek i podoban, onaj tvrd i nepodoban". To je bila karikaturalna noćna mora, a ne pravo predstavljanje srpskog naroda. Ta noćna mora dovela je do iseljavanja više od 500.000 Srba za tih tridesetak godina, do početka devedesetih - naših prijatelja, kumova, uspešnih zanatlija i vrhunskih intelektualaca.

Obnovljena je naša "Prosvjeta" sa sjajnim tradicijama i mnogi od nas su se angažovali na njenom daljem razvoju, verujući da je ona mogla sačuvati naš kulturni identitet. Pored toga, ja sam bio zainteresovan još i za ekološki pokret "Zeleni", uključio sam se u rad i već sam i vodio neke sastanke.

IZRAEL: POVEĆAN BROJ OBOLELIH, DO 200.000 TESTIRANIH DNEVNO! Zvuči nemoguće, ali je tako!

Kao da je bilo juče, sećam se naše zbunjenosti pri pojavi mnoštva političkih stranaka sa ekstremnim programima, pored kojih je "Prosvjeta" delovala kao nemoćno siroče. Sudeći po tim programima, ono što se spremalo - moglo se braniti samo u parlamentu, a u parlamentu narod mogu da predstavljaju samo stranke.

Talas secesije

Zato smo mi Srbi poslednji formirali stranku, Srpsku demokratsku stranku, na Petrovdan 1990. godine. Svi znamo kako su prošli ti izbori, a naš narod je odgovorio tako da nas je obavezao na bezuslovnu vernost njegovim potrebama i zaštiti, a iskazanim jedinstvom obavezao da se više nikada ideološki ne delimo u odbrani naroda i opstanka. Ni na tim izborima se nisam kandidovao nigde, ni za jednu funkciju ili položaj, u nadi da ću se ubrzo moći povući u svoj uređeni život, a stranku preuzeti neko sa više političkog iskustva. Događaji su se odvijali isuviše brzo, a kada je ubrzo krenuo talas secesija, mi smo se ustavno i pravno našli u najjačoj poziciji, sa pravom veta na otcepljenje BiH. Ali, kao i danas, i tada ustavi, pravo i sporazumi nisu vredeli ništa, pa je u našem slučaju prekršeno sve - i Ustav SFRJ i BiH, i međunarodni sporazumi o granicama i svi mirovni sporazumi sklopljeni nakon ratova u XX veku iz kojih smo izašli kao pobednici sa brojnim saveznicima. Danas, kao i tada, krše se sporazumi kreirani i potpisani od istih onih sila koje ih krše. U takvim uslovima branili smo pravnu poziciju Jugoslavije sve dok Srbija i Crna Gora nisu odlučile da bez nas formiraju SRJ. To je potpuno promenilo našu situaciju. Ostali smo sami i jedino rešenje je bilo da formiramo svoju Republiku i insistiramo na zaštiti svojih prava.

Proglašenje Republike Srpske je bilo veoma ozbiljno shvaćeno u evropskoj zajednici, a Badinter je odmah obustavio automatizam priznavanja BiH. Tako smo dobili puni obim Konferencije o BiH. Da su naši preci slično uradili nakon Hercegovačkog ustanka 1875. i 1876. godine, Berlinski kongres bismo dočekali u mnogo boljoj poziciji.

Foto: APphoto

Na konferenciji smo se borili za svoj narod sami protiv svih, jer nas niko nije podržavao. U SRJ su bili zabrinuti za sebe, Kina nije bila prisutna, u Rusiji su se još uvek treznili od raspada SSSR-a, a evropska zajednica je predlagala isključivo neka krajnje neevropska rešenja koja nismo mogli prihvatiti. Mi smo uzvraćali predlozima poznatih evropskih rešenja, na primer Severne Irske, Švajcarske, Belgije i taj belgijski model im nije bilo lako odbiti, pa je on postao osnova prvog, Lisabonskog, a zatim i Dejtonskog sporazuma. Na nesreću svih nas, Lisabonski sporazum je propao povlačenjem potpisa Alije Izetbegovića pod uticajem Vorena Cimermana, koji je kasnije priznao da je "američka ambasada, tačnije ja, pokvarila sporazum koji, na kraju krajeva, i nije bio tako loš". Veoma otvoreno žrtvovan je mir za obećani suverenitet, a svi naši prethodni pokušaji da sačuvamo mir u BiH i njene narode ostali nepobitan dokaz da smo sve vreme tražili rešenja. Tako smo uvučeni u tri i po godine potpuno nepotrebnog rata i stradanja, da bismo na kraju dobili slično rešenje kroz Dejtonski sporazum.

Primena i promena

Dejtonski sporazum je poslednja linija odbrane i ne sme se napustiti ni po koju cenu. Oni koji su ga overili i garantovali neprekidno ga menjaju na način koji sporazumom nije predviđen. Samoproglašena tela za primenu sporazuma izdigla su se u tela za "promenu" i održavaju potencijalno žarište sukoba i stradanja aktivnim zbog svojih imperijalističkih interesa. Naša zabrinutost i reakcije potpuno su opravdane i razumljive, kao što bi bile i reakcije drugih naroda pri, na primer, pokušaju ukidanja kantona u Švajcarskoj ili ukidanju Flandrije u Belgiji ili Severne Irske u Britaniji. I mi imamo suverena prava na svoju zemlju, na sve nacionalne resurse kako to predviđaju međunarodni akti o ljudskim pravima, kao i na neometan razvoj u slobodi. Te "samozvance" koji dolaze u BiH da održavaju iluzije samo jedne strane ne treba ni primati bez prisustva predstavnika Rusije i Kine koji će na licu mesta uvideti da je za neke umove na Zapadu čisti dobitak ako konfrontiraju muslimane i pravoslavce i podstiču ih na međusobno uništavanje.

BOLESNO! Milov portal pravi "kancerogenu listu" SRBA ZA ODSTRANJIVANJE?!?

Svima bi nam bolje bilo da se izmirimo i da komšije napuste ideju o dominaciji. Imamo svoje entitete i ne bi smelo biti teško raditi na tome da usrećimo svoje narode. Ko ne može sa drugima da živi ovako, u uslovima autonomije, kako misli da bi živeo u uslovima dominacije kakva ne postoji još od Otomanskog carstva?

Samo narod koji je davao sinove u rovove za odbranu otadžbine i svoga opstanka ima pravo da kaže da li je ili nije trebalo formirati i braniti Republiku Srpsku. Niko osim tog naroda nema pravo da odlučuje o njegovoj sudbini - ni tada narod nije čuvao svoju otadžbinu i opstanak zbog ideologije, partije ili nekog vođstva, nego iz prava i potrebe da brani i sačuva svoje.

Foto: Public

Kada ne znate šta i kako, kada vas guraju stranim stazama ka tuđim ciljevima, kada je cena tog puta neizvesnost i nesigurnost, pitajte svoj narod. On zna. Najbolje. Kao što je uvek i znao. Njegova je Republika Srpska, njegov je i ovaj praznik. I zato, neka živi naša Republika Srpska, naš srpski narod svugde po svetu i njegove zemlje koliko god ih ima i kako god se zovu. Neka žive sve srpske komšije koje dele državu i sudbinu sa Srbima. Neka žive u slozi, miru i blagostanju, kao garanciji napretka i razvoja, kako naroda i zemalja, tako i međusobnih odnosa.

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

Šteta nekoliko miliona! Ekstremisti demolirali fontanu na Slaviji nakon protesta - zamenjeni uništeni reflektori, u toku punjenje fontane!
Politika

Šteta nekoliko miliona! Ekstremisti demolirali fontanu na Slaviji nakon protesta - zamenjeni uništeni reflektori, u toku punjenje fontane!

Javno-komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija" saopštilo je danas da je Služba održavanja javnih gradskih česama i fontana ovog preduzeća tokom noćnih i jutarnjih sati obavila sve neophodne radove na fontani "Slavija", na kojoj je, kako je to preduzeće ranije saopštilo, pričinjena šteta tokom jučerašnjeg protesta na Slaviji.

23.12.2024

16:03

TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!
Live TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!

Juče se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio javnosti sa važnom porukom: „Važno je da u ovom trenutku nastavimo da radimo zajedno, da sve naše razlike ne ostavljamo po strani, ali da pokušamo da razumemo da su nam mir i stabilnost u zemlji od izuzetnog značaja.“ Njegove reči dolaze u trenutku kada deo opozicije poziva na sukobe i nemire, što podseća na mračne epizode iz prošlosti.

23.12.2024

12:48

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set