SRBI SU ODUVALI MILA PRE DVE GODINE, ALI MILO I DALJE "VEDRI I OBLAČI" U CRNOJ GORI! Kako je upropašćena velika pobeda, ovo samo može u...

Dve godine od istorijske pobede u Crnoj Gori - još se ne zna ko su pobednici

Dve godine od parlamentarnih izbora na kojima je nakon tri decenije vladavine smenjena vlast Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, Crna Gora je i dalje u stanju konfuzije i začaranom krugu izneverenih očekivanja, ocenjuju sagovornici Sputnjika.

Na izborima 30.avgusta 2020. pobedu su odneli lista "Za budućnost Crne Gore", lista "Mir je naša nacija", i lista "Crno na bijelo". Osvojili su tesnu većinu od 41 poslanika, od 81 u crnogorskom parlamentu.

U decembru 2020. godine formirana je vlada glasovima poslanika tih koalicija, na čelu sa Zdravkom Krivokapićem. Početkom 2022. godine, ta vlada je izgubila podršku u Skupštini Crne Gore, za njen pad su glasali poslanici DPS-a, SDP, SD, Bošnjačke stranke, albanskih stranaka i URE.

Krajem aprila izabrana je manjinska vlada premijera Dritana Abazovića. Ali i ta vlada je prije desetak dana izgubila podršku u crnogorskoj skupštini, ovog puta su joj presudili poslanici DPS-a i njegovih satelita, kao i Demokrata.

Pobeda u senci ličnih sujeta

Analitičar Predrag Drecun za Sputnjik kaže da se pokazalo da je pobjeda od 30. avgusta 2020. godine ostala u senci sujeta lidera stranaka koje su bile deo pobedničke koalicije. 

- Vlada Zdravka Krivokapića je rušena i pre nego li je formirana, a njeno rušenje je nastavljeno i za njenog manadata. Vlada Dritana Abazovića je bila iznuđeno rešenje, rekao bih, i jedina moguća politička matematika, u tom trenutku. Vlada Abazovića je pokrenula neke stvari i procese koji nisu odgovarali parlamentarnoj većini, koja je podržavala tu vladu i izglasano je njeno nepoverenje. Sada imamo jednu novu političku tačku, da se tako izrazim, u kojoj bi lideri stranaka koje su odnele pobedu na izborima 30. avgusta 2020. trebalo da zaborave na sujete i da se dogovore oko nove vlade. Ovo je poslednja šansa - kaže Drecun. 

On ističe da, ako se to ne dogodi, da se ne ispoštuje izborna volja naroda, onda je zrelo vreme da se izaberu novi lideri tih stranaka, ali da to mora da kaže narod na izborima.

Povodom godišnjice izbora premijer Dritan Abazović je u Pljevljima kazao da je, kao prvo Crna Gora vratila suverenitet građanima 30. avgusta, a kao najvažnije smatra to što je započeta, kako je istakao, ozbiljna borba protiv kriminala i korupcije. 

- Već su neke, žargonski rečeno, krupne ribe u zatvoru, očekujem da se to nastavi intenzivnije - rekao je Abazović.

On dodaje da su za dve godine otvorena i mnoga ekonomska pitanja, a zatvoreno pitanje Temeljnog ugovora. 

- Nismo imali jaku koheziju gđe bi i više mogli da uradimo. Histerija koju možete da primetite poslednjih meseci pa i ataci na mene lično stvara kod mene lično zadovoljsto da se ostvarilo ono što je obećano - kazao je Abazović. 

On je istakao da je Crna Gora žrtva kriminala i sujeta male grupe ljudi oko kojih se, kakao je kazao, steže obruč. 

- Ako se obruč bude stegao do kraja nakon toga ćemo ući u politički mirniju fazu - kazao je premijer.

Kružni tok za tranziciju

Predsednik Pokreta za Promene Nebojša Medojević tvrdi za Sputnjik da skriveni centri moći u Crnoj Gori, potpomognuti stranim faktorom, nisu dozvolili da se dogodi demokratska tranzicija nakon pobede na parlamentarnim izborima 30. avgusta.

- Centri moći u Crnoj Gori koji su vladali poslednjih 30 godina, a ja bih rekao da su te strukture na vlasti od 1945. godine, nisu dozvolile da se nakon 30. avgusta 2020. dogodi demokratska tranzicija u Crnoj Gori, jer su bili zabrinuti za svoju slobodu i priviliegije. Neke medijske grupacije, potpomognute ekonomskim centrima moći, sprečile su tranziciju. Prisetimo se da je biznismen Žarko Rakčević na javnom servisu javno kazao da se nakon parlamentarnih izbora ne sme dozvoliti da stranke koje su pobedile na njima formiraju vladu. Dakle, da se ne sme ispoštovati izborna volja građana. Tada je promovisana ideja da izbori u Crnoj Gori nisu bitni, već da se vlada formira pod uticajem nekih unutrašnjih i stranih centara moći i tako smo dobili 42. i 43. vladu koje su se urušile same od sebe, usled unutrašnjih antagonizama i zbog konstrukcione greške, i to su karakteristike onoga što se događa u Crnoj Gori poslednje dve godine. Tu se pojavio i faktor organizovanog kriminala, i oni su bili protiv toga da se u Crnoj Gori dogodi tranzicija, da država krene putem konoslidacije demokratije, pravne države i ekonomskih reformi - tvrdi Medojević.

Foto: Ap/Fotoilustracija

Naš sagovornik ukazuje da nakon dve godine od istorijskih izbora imamo razoren politički sistem, izgubljeno poverenje građana u insititucije političkog sistema, u Vladu, Skupštinu.

- Imamo izgubljeno poverenje među političkim partijama i vrtimo se u tom začaranom krugu, na tom kružnom toku tranzicije u koji su nas ubacile one snage koju su sprečile promene nakon parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020 godine - tvrdi Medojević za Sputnjik.

Država konstatno u stanju konfuzije

Poslanica Demokratskog fronta Jelena Božović kaže da smo u protekle dve godine imali veoma neizvesnu i nestabilnu političku i društvenu situaciju u kojoj se niko nije osećao sigurno, u kojoj je sve bilo neizvesno, a država se konstantno nalazi u stanju konfuzije, koja ni trenutno, a kamoli dugoročno ne može da donese ništa dobro građanima iako su nas činioci 42. i 43. vlade uveravali u suprotno.

Promene su jedva vidljive i, kako ističe, evidentan je uticaj DPS struktura i na 42. i na 43. Vladu.

- Četrdesetdruga vlada se jasno odredila da neće praviti diskontinuitet u odnosu na nasleđenu politiku i, izuzev nekoliko ministara, imali smo vladu kontinuiteta umesto s pravom očekivanog konačnog raskida sa nasleđenom DPS politikom i njihovim kadrovima - kaže Božovićeva.

Ona upozorava i da je tokom 43. Vlade umesto hapšenja najvažnijih karika „DPS hobodnice" uhapšen samo jedan mali broj onih koji su činili taj lanac.

- To nije dovoljno, bilo je vremena da se uradi više i brže, ali očigledno za to nije postojala jaka politička volja. Nije je moglo ni biti sve dok je parlamentarnu podršku 43. vladi davao upravo DPS te najvažniji zakoni za preispitivanje imovine funkcionera DPS nisu moglo biti ni izglasani. Politička volja i snaga za tako nešto postoji samo u Demokratskom frontu i to je jasno i Demokratskoj partiji socijalista. Zato su i upleli svoje pipke u sve pore, osim u strukture DF. To se pokazalo i kroz glasanja gđe je jedino DF ostao čvrsto, nepokolebljivo krilo nekadašnje opozicije koji ni u jednom trenutku nije zajedno sa DPS u parlamentu glasao za one tačke koje su strateški bitne za dalji tok političkih dešavanja", ističe Božovićeva.

Ona ukazuje da su sve političke kombinatorike od 30. avgusta do danas pravljene bez Demokratskog fronta, a smatra da će se ta opšta zbrka i nesigurnost nastaviti i u narednom periodu u još gorem obliku bude li se ulazilo u slične ekperimente kao do sad: pravljenje nestranačkih vlada, predlaganje nestranačkih premijera, paktiranje sa DPS i slično.

- Zato je neophodno da se pod hitno prevaziđu sujete i lični konflikti, a da se iznad svega stavi opšti interes i uspostavi dogovor između svih koji su za to dobili mandat od građana 30. avgusta. Upravo na elementarnim principima demokratije i poštovanju volje većine, partnere nije dopustivo tražiti ni u redovima DPS, posebno ne u redovima NVO koje niko na izborima nije ni glasao - kazala je Božovićeva za Sputnjik.

Poražena pobjeda

Najstariji poslanik u crnogorskom parlamentu Miodrag Lekić podseća da je u kraćoj i uvodnoj reči u parlamentu na inauguraciji nove vlasti nove vlasti, nastale na rekordnoj izlasnosti izbora 30.avgusta 2020, u atmosferi slavlja mnogih - on izrekao rečenicu "Vreme će pokazati što će doneti pobeda 30. avgusta".

- Šta je donela, koji je rezultat najavljenog emancipatorskog društvenog preobražaja, danas, tačno dve godine nakon izbora? Do sada se radi o poraženoj pobedi, sa mnogo nedoraslosti u vođenju društvenih poslova, vežbanja pa i igranja države. Sa mnogo, mnogo bizarnih detalja. Sa takođe bizarnim učešćima sa strane prilikom sastavljanja vlada, od crkvenih krugova do stranih diplomatskih operativaca. Da li preokret na vrednostima izborne pobede 30. avgusta 2020. nije moguć? Zavisi od naučenih grešaka, od eventualno i konačno probuđene svesti o opštem interesu koji je iznad opsesivnih propagandi i osvajanja interesnih parcela moći i vlasti, neretko ograđenih i bodljikavim žicama - saopštava Lekić.

Foto: printscreen

Prije dve godine desila se istorijska smena vlasti. Režim je pao, ali i opastao, poručio je bivši premijer Zdravko Krivokapić.

- Promene su svuda vidljive, osim u političkom životu. Sada nikome nisam smetnja, pa dokažite da 41 postoji - naveo je on na Tviteru.

Kako je naglasio, vrijeme je da Crna Gora počne sa demohrišćanskim pristupom.

- Slobodni narode, slobodne Crne Gore, ne dozvolite da vas varaju. Glas naroda je glas demokratije - istakao je Krivokapić.