AMERIČKI PLAN O NEZAVISNOSTI REPUBLIKE SRPSKE?! Ko zna, možda ga Vašington ponovo aktivira, NIKAD NE RECI NIKAD! Sarajevo se ovog plaši kao...

Amerikanci su u jednom trenutku razmatrali davanje nezavisnosti Republici Srpskoj

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da su Sjedinjene Države imale dva plana za Bosnu i Hercegovinu - jedan koji je prerastao u Dejtonski sporazum i drugi koji je podrazumevao de fakto nezavisnost Republike Srpske.

- U Stejt depratmentu je bilo dva predloga: jedan koji je zastupala Medlin Olbrajt, onaj sa Dejtonskim sporazumom, i drugi (savetnika za nacionalnu bezbednost) Sendija Bergera koji se zalagao da se sami narodi opredele gde žele da žive. Mi sada živimo pogrešne odluke Olbrajtove. BiH nikada nije bila u gorem stanju, nikad više nije bila razjedinjena - rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Beogradu.

Kako se o tom planu u javnosti nije mnogo znalo, RT Balkan je istražio šta je tačno podrazumevao "drugi" predlog Stejt departmenta.

Nije samo Berger to predlagao, već i drugi političari koji su smatrali da je razlaz tri naroda u BiH, koji se ne slažu i međusobno plaše, najbolje rešenje, kaže Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije.

Diplomate znale, ne i javnost

Prema njegovim rečima taj "drugi plan" SAD za BiH nije novost za diplomate, ali jeste za javnost.

- Preovladala je strana u SAD koja je želela da nosi oreol stvoritelja muslimanske države u srcu Evrope, kako bi poslali poruku muslimanima koji sebe vide kao žrtve SAD. Vašington je želeo da pokaže da vodi uravnoteženu politiku i podržava stvaranje muslimanske države u Evropi - rekao je Jovanović.

Takvo rešenje - samoopredeljenje naroda, bilo je bolje za BiH, ali kako SAD žive od sukoba i tenzija, mirna Bosna nije bila u skladu sa njihovim interesima. Zbog toga se otišlo ka rešenju Klintoonove administracije, odnosno Dejtonskom sporazumu.

Foto: Beta

Jovanović kaže i da je Dejtonski sporazum na mnogo načina garantovao samostalnost Republike Srpske koja je u skladu sa tim dogovorom imala gotovo sve nadležnosti nezavisne države, osim nekoliko koje su bile prebačene u centar (Sarajevo). Prema izvornom sporazumu, BiH je ličila na konfederaciju, savez samostalnih država.

- To je prava priroda Dejtona - rekao je on.

Živadin Jovanović je rekao i da se Dodik bori da se ispoštuje dogovoreni Dejtonski sporazum jer su danas mnoge nadležnosti oduzete RS na osnovu Bonskih ovlašćenja, a Nemačka i Velika Britanija podržavaju stvaranje muslimanske države.

- Dodik je dobro shvatio da Zapad ne želi saradnju sa zemljama Balkana, već dominaciju nad Balkanom, a Srbi su im najveća prepreka jer oni neće biti pokorni nikome - poručio je bivši šef jugoslovenske diplomatije.

Treći plan?

Predstavnik Republike Srpske u Vašingtonu, Obrad Kesić pojašnjava da je to bio "predlog" a ne "plan" koji je izazvao dosta rasprave u tadašnjoj američkoj administraciji.

Dve godine pre Dejtona, američka administracija bila je podeljena po pitanju BiH. CIA, Pentagon i deo Nacionalne bezbednosne agencije imao je "realističan" pogled na rat u BiH i smatrali su da je podela teritorije rešenje sukoba. Znali su da zajednička država nije moguća jer problemi koji su doveli do građanskog rata ne bi bili rešeni, već samo odloženi. Srbi i Hrvati neće želeti da žive pod kontrolom Bošnjaka, a Bošnjaci nisu želeli državu koja nije nacionalna, rekao je Kesić.

Pre Dejtona, Berger i drugi su govorili o davanju Srbima prava na samoopredeljenje u nekom roku. Međutim, tada su uskočili "jastrebovi" koji su se zalagali za bombardovanje, naoružavanje muslimana i tome sl. i rekli da je Srbima previše dato i da bi referendum o samoopredeljenju bio nešto preko čega muslimani ne bi prešli. Na kraju je u Dejtonu postignut sporazum koji je od tada više puta prekršen, rekao je on.

Kesić se slaže sa Jovanovićem da je Dejtonski sporazum u originalnom obliku bio dobar jer je predviđao decentralizovanu državu. Posle se krenulo sa pokušajima centralizacije koja ne odgovara ni Srbima ni Hrvatima.

Kesić je ispričao i da su Slobodan Milošević i Franjo Tuđman pre Dejtonskog sporazuma u Dejtonu potpisali drugi sporazum, ali je Izetbegović taj odbio jer je bio previše dobar za Srbe: imali bi izlaz na more, u Sarajevu bi imalo šest distrikta, po dva za Srbe i Bošnjake i dva zajednička... Kako taj dogovor nije dobio treći potpis, pregovori su se nastavili i na kraju je potpisan Dejtonski sporazum.

Labava zajednica

Novinarka i urednica Milka Tošić, koja je tokom rata u BiH u kabinetu Biljane Plavšić bila zadužena za odnose sa medijima, kaže da je takvih i sličnih sporazuma bilo i tokom rata i posle Dejtona i da su svi oni podrazumevali, na ovaj ili onaj način, nezavisnost Republike Srpske i Federacije BiH, odnosno samoopredeljenje naroda.

Tošić navodi da su u septembru 1993. Alija Izetbegović i Momčilo Krajišnik potpisali deklaraciju o osamostaljenju RS bilo omogućeno da se otcepi preko referenduma, ali da se od toga u jednom trenutku odustalo, jer su muslimani bili pod pritiskom SAD, iako su svoj paraf stavili i Momir Bulatović, Radovan Karadžić i Slobodan Milošević.

Navodi i da je postojao rok od pet godina posle Dejtonskog sporazuma da se vidi da li BiH može da funkcioniše kao država i da se narod na referendumima opredeli gde i kako želi da živi.

Prema njenim rečima, kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) u vreme Karla Bilta čak je objavila brošuru sa Ustavom BiH u kojoj se navodi da je Bosna i Hercegovina labavo uređena zajednica naroda.

Izlazna strategija za BiH

U međuvremenu, pravnik Slavko Mitrović je za "Glas Srpske" rekao da su američki organizatori u pripremi mirovnih pregovora imali u vidu duboku podeljenost zaraćenih strana u građanskom ratu u BiH i da je zato tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger u dokumentu "Izlazna strategija za BiH" od 20. jula 1995. godine naveo:

- Ako bude neophodno, treba da pritisnemo Bošnjake da dozvole Srbima sprovođenje referenduma nakon dve do tri godine, kao što smo se složili u paketu iz 1993. godine. Naša argumentacija bi bila da, ako Bošnjaci ne mogu da ubede srpsku populaciju da je njihova budućnost u reintegraciji, nema svrhe blokirati mirno razdvajanje po uzoru na čehoslovački model".

Foto: Fotoilustracija

Prema njegovim rečima, bilo je jasno da postoje nepomirljivi stavovi o stvaranju posleratne BiH, između Srba i Bošnjaka, a Hrvati nisu tada bili važni, jer su bili umireni politikom tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana za reintegraciju celokupne teritorije Hrvatske.

Mitrović je naveo da je Dejtonski mirovni sporazum bio pokušaj za opstanak kakve-takve BiH kao visoko decentralizovane zajedničke države dva entiteta i tri naroda, "pa ako ne ide, onda razlaz".

- BiH nije država, jer u Ustavu, pa time ni u nazivu, nema nikakvu odrednicu za državno uređenje - federacija, konfederacija, republika, državna zajednica, savez država. Ništa od toga. Zato je dejtonska BiH bila tek pokušaj - istakao je Mitrović i dodao da je vreme od nekoliko godina ostavljeno kao mogućnost funkcionisanja tako sastavljene tvorevine da se stvori minimum zajedničkih interesa i dogovora.