SRBIJO, OVO TI NE TREBA! KANDIDATI ZA EU SU ZEMLJE KOJE NE POSTOJE, mada ni EU u realnosti ne postoji - to je unija straha od budućnosti!
Podeli vest
Kandidati EU postaju zemlje koje ne postoje. Ni EU u realnosti više ne postoji, to je unija straha od budućnosti, blok neizvesnosti, unija dugova. Dugovi su ono što je drži na okupu
Opšta je saglasnost i u samoj Evropi, da je pored Ukrajine najveća žrtva ukrajinske krize upravo Stari kontinent, i EU kao njegova dominantna integracija. Evropa je preko EU praktično izvršila kolektivno samoubistvo - i političko i ekonomsko - i postala potpuno nevažna u međunarodnim odnosima. Po prvi put u minulih 200 godina nije kreator istorije. Kako se to moglo dogoditi i zašto?
Cene kirija u Srbiji su trenutno na svom maksimumu, a pojavile su se spekulacije da će možda stanodavci morati da primaju "goste" iz Rusije da žive u stanovima bez plaćanja kirije
25.12.2022
18:25
U traženju odgovora, piše srpski novinar i publicista Siniša Ljepojević, najčešće se navodi činjenica da je, pre svega, Zapadna Evropa praktično pod američkom okupacijom još od 1945. godine. Ali uprkos tome, minulih decenija je ipak uspela da održi jak privredni razvoj i koliko-toliko bude deo svetskog poretka. Drugim rečima, ovo nije dovoljno objašnjenje.
Osnovni instrumenti destrukcije, tačnije američke destrukcije Evrope, jesu Evropska unija kao organizacija i jedinstvena valuta, evro - koji u ime dolara dominira finansijskim sistemom. Uostalom, i sama evropska integracija je izvorno američki projekat.
I ponovo, sve je to i do sada bilo. Osnovni problem su promene i kriza u svetu, koje su korak po korak počele da udaljavaju ključne evropske zemlje od Amerike. To američka poslovna i politička elita nije mogla da dozvoli, pa je Evropa uvučena u krizu u Ukrajini i tako je preko Ukrajine ponovo okupirana. Ali ovoga puta mnogo drastičnije i destruktivnije.
Amerika je, u stvari, u hibridnom, i ne samo hibridnom, ratu protiv Evrope, i posebno njene najmoćnije zemlje - Nemačke. Miniranje gasovoda Severni tok više nije hibridni rat, to je direktna ratna objava Nemačkoj.
Nova evropska realnost
Uvek, međutim, postoji i budućnost, pa je ipak najvažnije pitanje šta bi sve to moglo da znači za Evropu i Evropsku uniju, i šta je njihova budućnost. Amerika i zemlje EU su, uz rat protiv Evrope, istovremeno i deo rata protiv Rusije u Ukrajini - od čijeg krajnjeg ishoda zavisi i sama budućnost Evrope. Pobeda Rusije i poraz Ukrajine, a time i celog Zapada, značili bi potpuni raspad dosadašnje politike, pre svega, Evropske unije. U stvari, doveli bi do raspada Evropske unije i integracije kakva je do sada postojala.
Posle Ukrajine, na red dolazi stvaranje nove bezbednosne arhitekture cele Evrope i novih odnosa Zapada i Rusije, a na agendi će biti i sudbina NATO-a. Ali, to kreiranje bezbednosne i samim tim političke arhitekture će dominantno voditi onaj ko pobedi u sukobu u Ukrajini. A to je, kako se priznaje i na Zapadu, po svemu sudeći Rusija i njena vizija odnosa u svetu.
Evropa, međutim, u tim novim procesima neće imati bitnog, zapravo, skoro nikakvog uticaja. Rusija je, i to više nije tajna, prelomila i nju više uopšte ne zanima šta kaže Evropa, Evropi se više u Moskvi ne veruje baš ništa. Rusija budućnost vidi u novim globalnim integracijama, pre svega u Evroaziji, i po modelima BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). Zato je besmisleno uveravanje evropskih lidera kako će saradnja sa Rusijom biti uspostavljena kada se rat u Ukrajini završi. „Neće da može". Evropa je izdala Rusiju, a u ruskoj kulturi je da ne menja odluke i da pamti ono što je bilo.
Poseban slučaj je Nemačka, koja za svoje postojanje ponajviše duguje upravo Moskvi. Posle Drugog svetskog rata, vredi podsetiti, tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil je tražio da Nemačka kao država više nikada ne postoji. Predlagao je da se od nje formira osam kvazidržavica ograničenog suvereniteta. Tu ideju je prihvatio i američki predsednik Ruzvelt, samo što je predlagao šest takvih entiteta. Tome se odlučno protivila Moskva, te su formirane samo dve Nemačke. Podeljena zemlja, ali ipak Nemačka.
I kada je Moskva nekoliko decenija kasnija pristala na ujedinjenje Nemačke, celi Zapad - posebno Evropa - tražili su da se to ne dozvoli. Prema nekim izvorima, tadašnja britanska premijerka je čak tražila da Moskva barem zadrži svoju vojsku u Istočnoj Nemačkoj, ako već ne može da spreči ujedinjenje, ali i to je odbijeno. I tako je došlo da ujedinjenja i formiranja najmoćnije evropske zemlje. Kao „zahvalnost", savremena Nemačka je kroz krizu u Ukrajini postala jedan od lidera neprijatelja Rusije. Po treći put za 120 godina. To Rusija neće zaboraviti.
Protivprirodni savez
Evropa je prirodno vezana za Rusiju i Istok, Aziju. A Amerika sada tu prirodnu vezu raskida, što je njen strateški cilj, ali uz svesrdnu podršku Brisela i evropskih elita. Još gore tek dolazi, jer Amerika zahteva da Evropa posle Rusije raskine i sa Kinom. Bez Azije i veza sa Rusijom i Kinom, Evropa nema budućnost. Samo veza, saradnja Evrope, tačnije Nemačke i Rusije, može da obezbedi mir u Evropi.
Američkim ratom protiv Evrope i beskrajnim sankcijama, EU je Rusiji uvela više sankcija nego sama Amerika. Zbog toga će vrlo brzo osiromašiti. I kada Amerika izvuče sav preostali novac iz Evrope, i kao velika sila uspostavi nove odnose i sa Rusijom i sa Kinom, kao velikim silama, vašingtonska elita će napustiti Evropu. Američka politika samo sledi tragove novca a Evropa, privredno opustošena i politički marginalizovana, novca više neće imati. Ostaće sama, napuštena.
Doći će i do raspada Evropske unije. Ta integracija neće moći da preživi poraz u Ukrajini. Sa njenim raspadom, biće dovedeno u pitanje i postojanje NATO saveza. To je već očigledno. Francuska i Nemačka već stvaraju zasebne blokove koji će imati i oružane formacije. Francuska pokušava da kroz nejasnu Evropsku političku zajednicu formira vojnu silu pod svojom kontrolom, a Nemačka istovremeno predvodi Deklaraciju o novim zasebnim oružanim snagama koju je podržalo 12 članica EU, kao i Britanija i Turska. To su nagoveštaji raspada i EU i NATO.
Velike zemlje Evrope imaju, naravno, i veliku akumulaciju bogatstva i mogu još da izdrže, i zato će samoubistvo dugo trajati. Ali, i to može da se potroši mnogo brže nego što se očekuje. Uz to, EU praktično funkcioniše na novcu Nemačke. Ali tog novca je sve manje, ili ga više nema. A bez nemačkih para nema ni EU.
Evropa i evropske zemlje treba da se oslone na sopstveni razvoj, a ne da čekaju druge. Ali, kako izgleda, one nemaju snage da izađu iz tog začaranog kruga. Beskrajne sankcije Rusiji i uskoro Kini su upravo simbol nemoći i očaja. Napretka svakog društva nema bez jakih institucija, zaštite vlasništva i vizije razvoja. Sve zajedno to čini takozvano demokratsko uređenje. Svega toga u EU više nema. Rat u Ukrajini je dovršio taj proces samouništenja „stare dame".
Unija dugova
Poseban problem su intelektualne i poslovne elite koje bi trebalo da iznesu obnovu Evrope. EU je nametanjem unifikacije svega i svačega uništila intelektualnu elitu, a poslovna kultura se pretvorila u beskrajne prevare. Poslovna kultura je uništena besomučnim štampanjem para, dobijanje besplatnog novca, kao i gomilanje dugova koji se ne vraćaju i pravdaju lažima postali su osnovna delatnost umesto proizvodnje i razvoja.
Briselska birokratija pokušava da kupi političko vreme generisanjem ambijenta straha, od Rusije do neke nove epidemije, i nekom vrstom religijskog ubeđivanja javnosti da treba da se žrtvuje. Pokušava da se spasi i novim kandidatima za članstvo. Status kandidata su dobile Bosna i Hercegovina i Ukrajina, govori se čak i o takozvanom Kosovu. To je neviđena gimnastika i, na neki način, nova faza ludila. Kandidati postaju zemlje koje ne postoje. Ali, već sada u stvari, EU u realnosti ne postoji, to je samo unija straha od budućnosti, blok neizvesnosti, i unija dugova. Dugovi su ono što još uvek drži EU na okupu.
Da li je Evropa mogla drugačije? I da li je Nemačka mogla drugačije? Teško da su mogle. Amerika je odavno uspostavila dominantan model destrukcije društva, stvorena je ne samo politička nego i intelektualna mreža samoubistva. Uz to, što je ključno, tu je evro koji je vezan za američki dolar i ta veza je vezala ruke političkim vlastima, jer je poslovna i finansijska elita u savezu sa Amerikom. Jednostavno, ponor Evrope je odavno uobličen. To je surova evropska realnost, ma kako izgledala nestvarno.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Cene kirija u Srbiji su trenutno na svom maksimumu, a pojavile su se spekulacije da će možda stanodavci morati da primaju "goste" iz Rusije da žive u stanovima bez plaćanja kirije
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Postoji mogućnost da na današnjim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i demokratski kandidat Kamala Haris i republikanac Donald Tramp dobiju isti broj elektorskih glasova. U tom slučaju, glavnu ulogu u izboru novog predsednika igraće Predstavnički dom američkog Kongresa.
Večeras od 21 čas Informer TV uživo je prenosio intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića za TV Hepi. Sa predsednikom je u emisiji “Ćirilica” razgovarao voditelj Milomir Marić.
Predsednik Aleksandar Vučić govorio je večeras u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji o američkim izborima i rekao da su ovo možda najvažniji izbori u istoriji čovečanstva.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić gostovao je večeras u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji u kojoj je govorio o aktuelnoj ostavci Gorana Vesića, kao i odnosima sa svojim stranačkim kolegom.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
B.N. (75) nakon svađe drvenom palicom udario poznanika Predraga L. (66) u glavu i na mestu ga ubio. Posle zločina ubica pobegao, ali je ubrzo pronađen i uhapšen.
Suđenje Veljku M. (24) za teško ubistvo Tarika H. (21) nastavljeno je pred Višim sudom u Novom Pazaru. Svedočili su radnici i gosti hotela u Novopazarskoj Banji, gde se ubistvo i dogodilo.
Dve osobe ranjene su večeras u pucnjavi u Podgorici, na Bulevaru Save Kovačevića, a prema saznanjima, obe osobe su primljene u Urgentni centar Kliničkog centra.
Stanje troje povređenih u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i dalje je teško. Lekari se i dalje bore za živote povređenih, rekla je v. d. direktora Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov. Angažovan je i tim psihologa i psihijatara koji radi sa porodicama povređenih.
U Srbiji će se sanas, 5. novembra zadržati vedra i hladna jutra, u većem delu sa slabim mrazem, mestimično i maglom, dok će tokom dana biti pretežno sunčano vreme sa temperaturama od minus četiri do 16 stepeni, saopštio je danas Republički hidrometeorološki zavod.
Jesen je u Srbiji period krsnih slava jer neke od najvećih padaju baš u narednim mesecima. Svake godine, uoči slava, otvara se pitanje da li primereno obeležavamo krsnu slavu.
U Italiji se baš trude da ponize Dušana Vlahovića, pa će im posle đavo biti krvi kada srpski napadač Seriju A zameni recimo Premijer ligom ili Primerom.
Generalni direktor Crvene zvezde i predsednik SD Crvena zvezda, Zvezdan Terzić, pri dodeli nagrada mladim sportistima crveno-belih sportskog društva, on je klicima poručio da bi trebalo da se ugledaju na trenutno najboljeg igrača sveta, Rodrija, a ne na asa Real Madrida Vinisujusa Žuniora.
Večeras je na RTS emitovana druga epizoda serije "Sablja" koja govori o ubistvu premijera Zorana Đinđića kao i o događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Politički triler, serija "Sablja" koji se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine, počela je sa emitovanjem na Prvom programu RTS-a.
Seks na kauču može biti savršena prilika za istraživanje novih dimenzija intimnosti i uživanje u bliskosti sa partnerom. Uz dodatak udobnosti i slobode koju pruža ovo mesto, možete se opustiti i prepustiti strastima.
Mnoge žene iz neobjašnjivih razloga imaju strah i neprijatnost posete ginekologu, a nisu ni svesne da time ugrožavaju svoje zdravlje. Otkrivamo vam nekoliko najčešćih izgovara koje ginekolozi mrze kod pacijentkinja.
Keks torta sa bananama gotova je za samo 20 minuta, bez pečenja, a tajni sastojak je vanila koja joj daje poseban, nezaboravan ukus. Idealna za sve prilike, oduševiće vas kremastom teksturom i jednostavnom pripremom!
Ne bacajte koštice avokada! Uz malo truda, one mogu postati moćno prirodno đubrivo koje će ojačati vaše sobne biljke i pomoći im da prežive hladne mesece.
Policijska akcija "Sablja" ponovo je u centru pažnje s obzirom na to da je na Radio-televiziji Srbije 2. novembra počela sa emitovanjem istoimena serija. U glavnim ulogama našli su se Dragan Mićanović, Milica Gojković, Ljubomir Bandović i mnogi drugi.
Aleksandra Tadić Cipka, pevačica koja je pre šest meseci doživela tragičan gubitak supruga Nebojše Stojanovića Jarina, sada je otkrila koliko su je neki ljudi razočarali u najtežim trenucima njenog života.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.