"Potez očajnika!" Izbori u Hrvatskoj sve bliži, Milanović daje ostavku u zadnji čas?! Ovo su svi scenariji

Parlamentarni izbori u Hrvatskoj biće održani u sredu, 17. aprila, a stranke će svoje programe moći da predstavljaju još pet dana, kada će biti proglašena izborna tišina.

U 11 izbornih jedinica učestvovaće 165 lista i 17 kandidata, a u 12. izbornoj jedinici osam poslanika biraju manjinske stranke. Biračko pravo na aprilskim izborima u Hrvatskoj ima 3.733.283 birača, što je za 127.000 birača manje u odnosu na izbore iz jula 2020..

Prema poslednjem istraživanju HRejtinga, HDZ sa partnerima ima osetnu prednost ispred najuticajnije opozicone SDP, oko koje je okupljeno više stranaka pod sloganom "Reka pravde".

Kuriozitet predstojećih izbora i kampanje je to što u njoj učestvuje i predsednik Hrvatske Zoran Milanović kao kandidat za premijera, uz podršku koalicije okupljene oko SDP.

U fokusu kampanje su prepucavanja predsednika i premijera, Zorana Milanovića i Andreja Plenkovića, a poslednjih nekoliko dana i Milanovića i ministra mora, saobraćaja i infrastrukture u aktuelnoj Vladi Olega Butkovića.

Foto: printskrin/Internet TV Hrvatskoga sabora

Milanović Vladu premijera Plenkovića optužuje za, kako kaže, lopovluk i korupciju, pokušaj uvlačenja Hrvatske u rat u Ukrajini, ali i za poltronstvo prema Evropskoj uniji, a premijer i ministri šefa države da krši Ustav i da svojim izjavama nanosi nemerljivu štetu državi.

Nakon što je predsednik Zoran Milanović poručio ministru Olegu Butkoviću da će mu sve uzeti i da će posle izbora nositi prugastu uniformu, ministar mora, saobraćaja i infrastrukture kaže da "još nije viđeno da se predsednik države uključuje u kampanju".

I dok je Plenković uveren da će vladati Hrvatskom u trećem mandatu, Milanović je uveren da će biti novi premijer, iako je još uvek na poziciji šefa države.

Ostavka Milanovića?

Ministar Oleg Butković poslao je u četvrtak rano ujutru na Fejsbuku poruku Zoranu Milanoviću i hrvatskoj javnosti u kojoj tvrdi da predsednik namerava da podnese ostavku u petak, što Butković proglašava "očajničkim potezom".

Ali šta bi se zaista dogodilo da Milanović podnese ostavku - ko bi ga zamenio na mestu predsednika Republike i šta bi to značilo za nastavak kampanje?

Кako su mediji u Hrvatskoj već ranije pisali, o ovakvom scenariju Milanovićeve ostavke u "poslednjem trenutku" se već nekoliko dana govori u kuloarima.

U slučaju Milanovićeve ostavke, dužnost predsednika preuzeo bi Gordan Jandroković, kao tehnički predsednik Skupštine. Ali problem je što je Jandroković nosilac liste u drugoj izbornoj jedinici i važan adut HDZ-a u kampanji.

Jandroković kaže da bi u tom slučaju, u skladu sa poslovnikom, imenovao jednog od svojih potpredsednika iz redova vladajuće većine da ga zameni dok je sprečen. Naime, Jandroković tvrdi da je njegova čvrsta odluka da se kandiduje za izbore u drugoj izbornoj jedinici i da po tom scenariju ne može da bude vršilac dužnosti predsednika Republike.

Foto: Beta

HDZ je donedavno imao dva potpredsednika u sazivu Sabora - Željka Reinera i Antu Sanadera. Pomalo je teško očekivati da će HDZ poslati Sanadera na mesto predsednika, a Željko Reiner je sigurniji izbor.

U slučaju ovakvog razvoja događaja, Rajner bi bio taj koji bi pobedniku izbora dao mandat za formiranje Vlade i sazvao bi prvu sednicu novog parlamenta. Na mestu vd predsednika bio bi oko tri meseca dok građani ne izaberu novog predsednika. Za to vreme Rajner bi zajedno sa Vladom kreirao spoljnu politiku, imao jurisdikciju nad tajnim službama i vojskom.

Pored Rajnera i Sanadera, opcije su i opozicioni potpredsednici parlamenta Davorko Vidović, Sabina Glasovac ili Furio Radin. Ipak, takmiče se i na parlamentarnim izborima.

Jutarnji je preneo i mišljenje profesora sa Pravnog fakulteta u Zagrebu Vedrana Đulabića koji je rekao da bi bilo demokratski da je Milanović podneo ostavku na mesto predsednika Republike u trenutku kada je najavio kandidaturu za parlamentarnim izborima.

Šta kaže ustav

Iako Zakon o parlamentarnim izborima, u pravilniku o kandidaturi, nigde ne predviđa da predsednik države ne može biti kandidat na tim izborima, Ustavom je propisano da predsednik države ne može da obavlja nijednu drugu javnu ili političku funkciju. Učešće u kampanji za parlamentarne izbore je na neki način javna obaveza. Ustavom je takođe propisano da predsednik Republike ne može da bude član političkog primirja. Iako Milanović na izbore izlazi kao nestranački kandidat, učešćem na parlamentarnim izborima kao kandidat na listi političke pauze, on nesumnjivo favorizuje određenu političku opciju. Prema Ustavu, predsednik države bi morao da bude iznad toga.

Dakle, s obzirom na pomenute ustavne odredbe, nastavlja Đulabić, iako Ustav izričito i striktno ne zabranjuje predsedniku da sa mesta predsednika agitira za parlament, bilo bi u duhu Ustava da Milanović prvo podnese ostavku, pa da se kandiduje na parlamentarnim izborima.

- Čudi me da to nije uradio tim redom, jer da se već odlučio na taj korak za demokratsku proceduru, to bi bila minimalna korektnost. U suprotnom će se desiti da imamo šou u zemlji, da se predsednik kandiduje za parlament i da vodi kampanju sa mesta predsednika države, ili da se premijer kandiduje za predsednika Republike i sa te pozicije vodi kampanju za šefa države - rekao je.