(VIDEO) Evo šta se krije ispod ledene kape Antarktika! Nova mapa otkriva kako zaista izgleda južni zemljin pol!

Naučnici su napravili novu mapu kako izgleda "goli" Antarktik bez debelog sloja leda, a ovo otkriće ne pruža samo neverovatan prikaz na zemljište ispod debelog ledenog pokrivača već otkriva nešto mnogo veće.

Na osnovu ove informacije, javnost je dobila neprocenjiva saznanja o nadmorskoj visini, površini i morskom dnu, debljini leda i distribuciji velikih planinskih venaca ispod belog pokrivača.

Ova mapa, nazvana Bedmap3, takođe može da pomogne glaciolozima da shvate kako se led ponaša pod pritiskom klimatskih promena, identifikujući najkritičnije tačke gde može da "sklizne" i gde se proces topljenja može pojačati.

Na primer, zahvaljujući ovoj novoj mapi, utvrđeno je da bi se nivo mora, ako bi se otopio sav antarktički led, povisio za čak 58 metara. Ovaj proces doveo bi do prave apokalipse, a Italija bi verovatno skoro cela završila od vodom. Faktički, Venecija, Napulj i Đenova, nestale bi sa lica Zemlje.

Novu mapu kopnene mase ispod Antarktika kreirao je međunarodni istraživački tim predvođen naučnicima iz British Antarctic Survey (BAS) iz Velike Britanije koji su sarađivali sa kolegama iz nekoliko institucija.

Inače, ova mapa je stara 25 godina i imala je pre ove, Bedmap3, dve verzije koje su naučnici kreirali. U poređenju sa prethodnom, ova nova ima 80 vazdušnih i geofizičkih istraživanja, 52 miliona dodatih tačaka podataka skoro dva miliona novih linearnih kilometara merenja. Da bi dobili nove informacije, istraživači su integrisali više od 60 godina podataka sa više izvora - od aviona do satelita, brodova.

Među najznačajnijim podacima, određena je tačka na Antarktiku gde je led najdeblji. Predhodno su naučnici verovali da se to mesto nalazi u basenu Astrolaba, u srcu Adelijeve zemlje. Naučnici su ga sada, ipak, registrovali u neimenovanom kanjonu. Prema proračunima, led je na ovoj tački debeo čak 4,757 metara, što je praktično visine ko Mon Blan (4,810 metara) koji je najviša planina u Evropi.

Foto: BAS

Prosečna visina leda je oko dva metra. Utvrđeno je i da je ukupna zapremnina leda na ovom kontinentu jednaka 27,17 miliona kubnih metara, dok je ukupna površina 13,63 miliona kvadratnih metara.

Zahvaljujući Bedmap3, istraživači sada imaju mnogo preciznije informacije o prethodno nedovoljno istraženim područjima, kao što su unutrašnjost istočnog Antarktika, obale zapadnog Antarktika, Transantarktičke planine i Antarktičko poluostrvo. Poznavanje subglacijalnog pejzaža značajno se poboljšalo, što može povećati tačnost prediktivnih modela za proučavanje efekata klimatske krize.

- Ovo su ključne informacije za proučavanje kako će se led kretati kroz kontinent kako temperature budu rasle. Zamislite da sipate sirup preko kamene torte: sve grudve, sve izbočine određivaće kuda će sirup teći i kojom brzinom. Ista logika važi i za Antarktik - određeni grebeni će podržavati tok leda, dok će šupljine i glatke površine omogućiti njegovo ubrzanje - izjavio je u saopštenju za medije dr. Pričard.

Istraživači su primetili da ogromna količina antarktičkog leda leži na "kamenoj postelji" ispod nivoa mora, što povećava rizik od topljenja, posebno s obzirom na globalno zagrevanje koje znatno podiže temperature morske vode.

- Ono što nam Bedmap3 pokazuje jeste da je Antarktik nešto ranjiviji nego što smo ranije mislili - zaključio je dr. Fretvel.

Godine 2018. objavljena je još jedna detaljna mapa Antarktika u okviru projekta REMA (The Reference Elevation Model of Antarctica), ali se ne može uporediti sa onom koju su nedavno razvili istraživači BAS-a i njihovi saradnici. Uprkos ogromnoj količini prikupljenih podataka, Antarktik ostaje izuzetno nepristupačno i misteriozno mesto, koje je poslednjih dana čak bilo i poprište napada na istraživače (koji ne mogu biti brzo evakuisani i spašeni). Često je Antarktik i tema raznih teorija zavere, uključujući one koje tvrde da je na Google Maps pronađen "misteriozni portal".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.