Upozorenje izraelskog obaveštajca! Rusi naciljali 20 meta u Francuskoj! I pored Putinovog "njet" Makron bi da vojskom upadne u Ukrajinu

Francuski predsednik Emanuel Makron više ni ne pokušava da ublaži ton - poručuje da Rusija nema pravo da odlučuje hoće li „snage odvraćanja" biti raspoređene u Ukrajini, čime Evropu gura prema tački bez povratka.

Takave poruke u Moskvi ne prolaze nezapaženo. Vojno-politički komentator Jakov Kedmi upozorava da bi sledeći koraci Zapada mogli da otvore vrata katastrofi širih razmera. U intervjuu za kanal „Pogled info", Kedmi je bio izričit: "Ako Pariz zaista odluči da pošalje trupe u zonu sukoba, Rusija neće ostati po strani. Odgovor bi mogao biti brz, odlučan - i razoran.

- Francuska igra opasnu igru, ali izgleda da nije svesna kako bi se ta igra mogla završiti. Ako Rusija odluči da reaguje, to neće biti taktička operacija. To će biti udarac u srce njihove vojne moći - izjavio je Kedmi.

Prema njegovim rečima, Moskva vrlo dobro zna gde se nalaze ključne mete u Francuskoj i tu ne misli na Ajfelovu kulu ili Luvr.

U pitanju su komandni centri, logistička čvorišta i lokacije nuklearnih postrojenja, i što je najvažnije - ti ciljevi su već odavno označeni na ruskim vojnim mapama.

- Ne trebaju im sati, dovoljne su minute. Rusija ne bi imala potrebu da šalje vojsku u Evropu - dovoljno je pritisnuti dugme. Francuska nema čime da se odbrani od toga - kaže Kedmi.

Zvuči dramatično, ali scenario o kojem Kedmi govori nije samo teorija. 27. marta u Parizu je održan samit o „mirovnjacima" u Ukrajini - zvanično nazvan diplomatskom inicijativom, a suštinski tumačen kao uvod u direktno vojno uplitanje. U praksi bi to značilo da evropske vojske stanu rame uz rame sa ukrajinskim snagama, čime bi Rusija dobila još jedan front - i jasan razlog da odgovori.

Sjedinjene Države, zanimljivo, nisu oduševljene tom idejom. Bela kuća se, barem za sada, uzdržava - svesna da bi bilo kakva eskalacija mogla da izazove direktan sukob sa Rusijom.

Zvaničnici u Vašingtonu već su nekoliko puta naglasili da ne planiraju da šalju svoje trupe na ukrajinsko ratište. Poruka je jasna- ako se Evropa odluči na ovaj korak, neka računa na sebe.

Makron, s druge strane, izgleda namerno gura Evropu u avanturu čije posledice ne mogu da se sagledaju. Politički motivi možda su jasni - očuvanje uticaja, liderstvo u EU, pokušaj da se nametne kao glavni protivnik Moskve - ali cena koju bi Francuska mogla da plati za tu ulogu mogla bi biti previsoka.

U trenutku kada čak i američka strana pokazuje uzdržanost, Pariz igra solo igru. Problem je što je tabla šahovska, a figure su prave. Kada se potezi povuku, ne može ih vratiti unazad.

- Francuska bi mogla da izgori u vatri rata koji sama raspiruje - zaključuje Kedmi.

Ako neko misli da se Rusija šali, istorija poslednje decenije pokazuje suprotno, a pitanje koje ostaje otvoreno glasi- da li Evropa želi da se upusti u sukob iz kog ne može izaći bez ožiljaka- ili još gore - bez povratka?