Megapotres! Kinezi razvalili Blekrok i srušili planove Trampa: Peking pokazao zube najmoćnijoj kompaniji, šta će sad Vašington?!

Kina je stopirala dogovor vredan 23 milijarde dolara, koji je predvodila najveća američka investiciona kompanija Blekrok, a kojim bi ključne luke Panamskog kanala ponovo došle pod američku kontrolu. Odluka je doneta usred sve većih zabrinutosti zbog ekonomskih i geopolitičkih posledica ovog poteza.

Početkom marta, konglomerat CK Hačison Holdings iz Hongkonga postigao je sporazum sa konzorcijumom predvođenim Blekrokom o prodaji kompanije Hačison Port Holdings, koja upravlja sa 43 luke u 23 zemlje, uključujući i dve od četiri najvažnije luke Panamskog kanala.

Peking reagovao antimonopolskom istragom

Kineski regulator za tržišno nadmetanje (SAMR) pokrenuo je prošle nedelje zvaničnu reviziju dogovora. Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je da je antimonopolska istraga usmerena na „očuvanje pravičnosti tržišta i zaštitu javnog interesa“.

Peking je prethodno izrazio „čvrsto protivljenje“ svim pokušajima da se kroz, kako su naveli, „ekonomsku prisilu, hegemonizam i ucenjivačku politiku“, naruše prava i interesi drugih država.

Istraga kineskog SAMR-a pokrenuta je neposredno pre nego što je Blekrok planirao da finalizuje ugovor, i to već 2. aprila.

Finkov "tihi plan" i Trampova podrška

Američki mediji su 5. marta preneli da je direktor Blekroka, Leri Fink, lično uveravao Belu kuću da bi otkup panamskih luka — koje je bivši predsednik Donald Tramp zapretio da će „vratiti silom“ — mogao da se realizuje bez vojne intervencije.

Prema izvorima magazina Fortjun, ceo dogovor sa Hačisonom „ne bi bio moguć bez Trampove direktne podrške“.

Povlačenje Paname iz kineske inicijative dodatno zateglo odnose

Panama je u februaru objavila da se povlači iz kineske Inicijative „Pojas i put“, što je naišlo na oštru reakciju Pekinga. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova tada je optužilo Vašington da koristi „pritiske i prinudu kako bi narušio saradnju u okviru Belt and Road projekta“.

U pozadini ovog geopolitičkog sukoba nalazi se borba za uticaj nad Panamskim kanalom — ključnim pomorskim prolazom koji povezuje Atlantski i Tihi okean i koji je od strateškog značaja za globalnu trgovinu.