Vanzemaljska pećina na Marsu?! NASA šokirala svet otkrićem misterioznog kratera!

Američka svemirska agencija NASA podelila je zapanjujuću sliku ogromnog otvora u pejzažu Marsa u nedelju, kao deo svog programa Astronomska slika dana.

Umesto da ostave prostor za misteriju, NASA je spekulisala da ovaj ogromni otvor vodi do misterioznog "nižeg nivoa" koji bi mogao da podržava život.

- Rupe poput ove su od posebnog interesa jer bi mogle biti portali do nižih nivoa koji se šire u prostrane podzemne pećine - rekli su istraživači iz NASA-e.

- Ako je to slučaj, ovi prirodni tuneli su relativno zaštićeni od surovih uslova na površini Marsa, što ih čini dobrim kandidatima za potencijalni život na Marsu - dodali su.

Do sada je fokus bio na mikrobima koji bi mogli da se kriju u zaleđenim okeanima na susednim planetama i mesecima.

Međutim, istraživači su napomenuli da bi s druge strane ove rupe mogle da se nalaze "prostrane podzemne pećine",  i dodali da bi ovo područje moglo postati glavna meta za buduće astronaute koji će sleteti na Mars.

NASA je istakla da je ova slika, koja je zapravo snimljena 2017. godine, prikazuje više rupa na površini planete.

Rupa unutar kružnog kratera

Ono što ovu pojavu čini još misterioznijom jeste činjenica da se ova rupa nalazi unutar kružnog kratera.

Što se tiče njenog nastanka, tim NASA-e pretpostavlja da je možda nastala udarom meteora, ali veće pitanje sada je: šta se nalazi s druge strane ove jame?

- Ove jame su zato i ključne mete za buduće letelice, robote, pa čak i ljudske međuplanetarne istraživače -  dodali su iz NASA-e.

Iako naučnici veruju da je Mars nekada davno bio sličniji Zemlji, najbolja nada za pronalazak tragova života danas leži u tome da NASA-ini roveri, sateliti i budući astronauti otkriju podzemne pećine ili tunele od ohlađene lave ispod površine ove mrtve planete.

Foto: Shutterstock

Pošto Mars danas nema jaku magnetnu zaštitu ni gustu atmosferu, njegova površina je stalno izložena visokom nivou kosmičkog i sunčevog zračenja — što je pogubno za život kakav poznajemo.

Međutim, život je možda uspeo da preživi ispod tla, zahvaljujući prirodnoj zaštiti koju nude ove pećine i tuneli — što znači da bi astronauti mogli da pronađu dokaze, pa čak i fosile živih organizama.

Američki stručnjaci za podzemne misterije i seizmičku aktivnost — Geološki zavod SAD-a (USGS) — uključeni su u potragu za tim pećinama.

U 2019. godini, USGS-ov Astrogeološki naučni centar objavio je zapanjujuću mapu sa preko 1.000 potencijalnih ulaza u pećine širom površine Marsa.

Nažalost, USGS je napomenuo da se njihova analiza zasnivala na podacima koje su sonde slale sa visine od oko 400 kilometara iznad površine.

Glen Kašing, svemirski naučnik iz tog centra, rekao je: "Nemoguće je reći koliko duboko bilo koja od njih ide ispod površine."

- Ne znajući koje su rupe zapravo pećine, a koje samo udubljenja sa skromnim bočnim proširenjem, pažljivo ih nazivamo 'kandidatima' za ulaze u pećine -  dodao je.

Druge svemirske misije, uključujući Mars Express Evropske svemirske agencije, takođe su pronašle dokaze o starim lavinim tunelima ispod uspavanih vulkana na planeti.

Međutim, ova novoobjavljena fotografija jasno pokazuje da makar jedna rupa na Marsu vodi ka nepoznatom podzemnom sloju.

Prva prilika da ljudski astronauti vide ovu ogromnu rupu uživo mogla bi biti već 2028. godine.

Mask najavljuje odlazak ljudi na Crvenu planetu

Foto: Tanjug AP

Osnivač Spejs Iksa, Ilon Mask, nedavno se pojavio u podkastu Džo Rogana, gde je najavio ubrzanje plana za slanje ljudi na Crvenu planetu.

Prethodno je cilj bio da prvi astronauti slete na Mars najranije 2030. godine.

Mask je rekao da je „podrazumevani plan” Spejs Iksa da „pošalje nekoliko Starship-ova na Mars krajem sledeće godine.”

To su isti tipovi letelica koje Spejs Iks trenutno testira, pri čemu su neki od testova završeni eksplozijama.

Ove misije neće imati posadu i biće korišćene da se proveri da li letelice mogu uspešno da slete na Mars. Mask je dodao da se nada da će ukupno pet bespilotnih letelica biti lansirano ka Marsu do 2026. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.