(VIDEO) Da li je upravo otkriven život u svemiru?! Naučnici dobili šokantne podatke duboko iz kosmosa!

Britanski istraživači sa Univerziteta Kembridž identifikovali su nove, iako još uvek nepotvrđene tragove koji bi mogli ukazivati na postojanje života na egzoplaneti K2-18b, udaljenoj oko 124 svetlosne godine od Zemlje.

Za poređenje, najbliža zvezda našem Suncu nalazi se na nešto više od četiri svetlosne godine, dok prečnik Mlečnog puta iznosi oko 100.000 svetlosnih godina. Trenutna tehnologija bi, prema procenama, zahtevala približno 188.000 godina da se stigne do planete K2-18b.

Biološki gasovi u atmosferi K2-18b

Koristeći svemirski teleskop „Džejms Veb“ (James Webb) američke agencije NASA, naučnici su otkrili prisustvo molekula u atmosferi ove planete koje se na Zemlji proizvode isključivo putem bioloških procesa — tačnije, mikroorganizmima kao što su morski fitoplankton i bakterije.

Radi se o do sada najperspektivnijem detektovanju biološki povezanih supstanci na K2-18b. Ipak, naučnici upozoravaju da je za konačne zaključke potrebno još podataka i dalja posmatranja.

Analiza svetlosti koja prolazi kroz atmosferu planete, dok ona orbitira oko svoje matične crvene patuljaste zvezde, ukazala je na tragove dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS). Obe supstance su na Zemlji poznate po biološkom poreklu.

„Ako je ovo zaista život — ima ga u izobilju“

- Količina ovog gasa u atmosferi planete, prema našim proračunima, hiljadama puta je veća nego na Zemlji - izjavio je vođa istraživanja, profesor Niku Madhusudhan i dodao:

- Ako se biološka povezanost potvrdi, to bi moglo značiti da ova planeta vrvi od života. Ovo je do sada najjači signal koji ukazuje da možda nismo sami u svemiru. Realno, mogli bismo potvrditi signal u narednih godinu do dve.

Naučnici još nisu sigurni: potvrda tek uz pet sigma

Trenutna statistička pouzdanost detekcije iznosi 99,7%, što u naučnoj zajednici označava „tri sigma“. Da bi se neko otkriće smatralo potvrđenim, neophodna je tačnost od 99,99999% — odnosno „pet sigma“.

Pre samo 18 meseci, nivo sigurnosti bio je svega 68% (jedna sigma), zbog čega su tadašnji rezultati bili dočekani sa sumnjom. Ipak, čak i uz pet sigma, ostaje otvoreno pitanje porekla detektovanih gasova.

- Na Zemlji ove gasove proizvode mikroorganizmi, ali u svemiru mogu postojati nepoznati geološki procesi koji ih takođe stvaraju - upozorava profesorka Ketrin Hejmans, škotska astronomkinja i nezavisna naučna savetnica.

Zbog toga tim iz Kembridža sada sarađuje sa drugim laboratorijama kako bi istražio da li DMS i DMDS mogu nastati i bez učešća života.

Šta zapravo znamo o planeti K2-18b?

I dalje postoji neslaganje među naučnicima o samoj prirodi egzoplanete. Neki smatraju da K2-18b ima ogroman tečni okean, što bi podržalo teoriju o životu, posebno zbog nedostatka amonijaka u atmosferi — gas koji voda prirodno apsorbuje.

Međutim, drugi istraživači, poput profesora Olivera Šortla, smatraju da planeta može imati okean od rastopljenih stena, što isključuje mogućnost života.

Postoje i teorije da se radi o „mini gasovitom džinu“ bez čvrste površine, kao što predlaže dr Nikolas Vogan iz NASA-inog istraživačkog centra Ejms. Ni ta teorija još uvek ne objašnjava sve posmatrane podatke teleskopa „Džejms Veb“.

„Možda nismo sami u svemiru“

Uprkos svim nepoznanicama i naučnim nedoumicama, profesor Madhusudhan ostaje optimista.

- Možda ćemo se za nekoliko decenija osvrnuti na ovaj trenutak kao na prekretnicu — kada nam je svemir ispunjen životom postao nadohvat ruke. Ovo bi mogao biti istorijski momenat u kojem čovek postaje sposoban da odgovori na pitanje koje postavlja vekovima: da li smo sami u svemiru - rekao je on.

Istraživanje je objavljeno u renomiranom naučnom časopisu The Astrophysical Journal Letters.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.