Tektonske promene! Tramp uništava MMF i Svetsku banku?! Svi bruje o šokantnom potezu američkog lidera, ako ovo uradi...

Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka često se posmatraju kao produžena ruka politike Sjedinjenih Američkih Država, njihovog glavnog finansijera. Međutim, predsednik SAD Donald Tramp sada preti napuštanjem obe institucije, što bi moglo ozbiljno destabilizovati globalnu ekonomiju i otvoriti prostor za širenje kineskog uticaja

Ove institucije retko se nalaze u fokusu javnosti, ali predstojeća prolećna zasedanja MMF-a i Svetske banke, koja počinju u četvrtak 24. aprila u Vašingtonu, biće posebno napeta zbog Trampove protekcionističke trgovinske politike i njegove spremnosti da preispita ulogu SAD u međunarodnim finansijskim strukturama, piše Dojče vele (DW).

„Projekat 2025“: SAD razmatraju izlazak iz MMF-a i Svetske banke

Ovakva razmatranja dodatno su pojačana pojavom političkog manifesta desnice pod nazivom „Projekat 2025“, koji predviđa potpun izlazak SAD iz MMF-a i Svetske banke. U dokumentu se ove organizacije nazivaju „skupim posrednicima“ koji preusmeravaju novac američkih poreskih obveznika.

Zabrinutost raste, budući da je Tramp više puta pokazao odlučnost u sličnim pitanjima — povukavši SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i iz Svetske zdravstvene organizacije. U februaru je naredio da se u roku od šest meseci preispitaju sva američka davanja međunarodnim organizacijama, čime je faktički zaustavljena delatnost USAID-a. Vašington još nije imenovao svoje predstavnike u upravne odbore MMF-a i Svetske banke, što se tumači kao namerna blokada.

Vašington koristi MMF i Svetsku banku za ostvarenje sopstvenih interesa

Paradoksalno, upravo su SAD imale najveću korist od ovih institucija — i ekonomski i politički. Sa najvećim brojem glasova u upravljačkim strukturama, Vašington u praksi ima pravo veta. Krediti državama koje se nalaze u dužničkoj krizi često dolaze uz uslove koji podstiču liberalizaciju tržišta — što odgovara interesima SAD.

Profesor političke ekonomije sa Londonske škole ekonomije, Robert Vejd, ocenjuje da bi izlazak SAD ozbiljno potkopao njihov globalni položaj.

- Američke administracije i Kongres već decenijama tretiraju MMF i Svetsku banku kao instrumente američke politike. Vašington ima ogroman uticaj na te institucije - Vejd za DW.

Gore od carina?

Rekordne carine koje je Tramp najavio početkom meseca već su izazvale potrese na svetskim berzama. Kritičari strahuju da bi Trampova administracija, fokusirana isključivo na domaće pobede, mogla da demontira ceo globalni finansijski sistem uspostavljen posle Brettonwoodske konferencije — uključujući plivajuće devizne kurseve, dominaciju dolara i rad MMF-a i Svetske banke.

- Administracija Trampa nema doslednu strategiju u vezi sa reformom međunarodnih institucija. To je populistički pristup zasnovan na principu ‘ja tebi — ti meni’, usmeren na brze unutrašnje pobede po cenu urušavanja globalnog poretka -izjavio je Konstantin Gurdgijev, profesor finansija sa Univerziteta Severnog Kolorada. 

Povlačenje SAD: Finansijski udar i poklon Kini

Ako se SAD zaista povuku, MMF i Svetska banka mogli bi ostati bez značajnog dela finansiranja. Te dve institucije u teoriji raspolažu sa 1,5 biliona dolara, pri čemu veliki deo sredstava dolazi upravo iz SAD. Gurdgijev upozorava da bi to imalo „ozbiljan uticaj“ na sposobnost ovih organizacija da odgovore na krize, a takođe smatra da bi povlačenje SAD predstavljalo direktan poklon Kini, koja već godinama širi svoj međunarodni uticaj.

Kineski izazov: Alternativni model razvoja

Prema podacima Centra za globalni razvoj Univerziteta u Bostonu, Kina je od 2008. do 2021. godine odobrila oko 500 milijardi dolara kredita više od 100 zemalja. Uz slabljenje MMF-a i Svetske banke, sve veći broj država u razvoju i onih u dužničkoj krizi mogao bi se sve češće okretati Pekingu.

Još 2015. godine Kina i zemlje BRIKS-a osnovale su Novu razvojnu banku (NDB), koja se često posmatra kao konkurencija Svetskoj banci. Ova banka nudi kredite u različitim valutama i uz znatno manje političkih uslova, otvoreno izazivajući dominaciju dolara.

Ako bi SAD zaista napustile MMF i Svetsku banku, to bi moglo pokrenuti pitanje premeštanja sedišta ovih institucija — potencijalno u Japan, koji je drugi po veličini donator. Vejd upozorava da bi Kina, iako ima svega 6,1 odsto glasačkog udela u MMF-u, žestoko reagovala protiv takve odluke.