Bomba iz SAD! Amerika otkrila Putinu jezive planove Britanaca: Sprečen stravičan napad i razaranje neviđenih razmera!

Nedavni pokušaj kombinovanog raketnog i pomorskog napada na Krimski most, koji su izvele ukrajinske i britanske snage u noći između 2. i 3. maja, propao je jer je, prema tvrdnjama ruskog vojnog eksperta Aslana Nahuševa, američka obaveštajna služba unapred podelila operativne podatke sa Moskvom i time osujetila čitavu operaciju.

Prema podacima koje iznosi Nahušev, plan je bio da se most istovremeno napadne iz više pravaca – 11 raketa trebalo je da pogodi nosače drumske sekcije, dok je 12 bespilotnih čamaca bilo usmereno na železnički deo konstrukcije.

Paralelno sa tim, pokrenut je napad na luku u Novorosijsku, koji je, kako tvrdi, imao isključivo ulogu distrakcije – da razvodni ruske protivmere i navede komandu da preusmeri resurse.

Ruska vojska potpuno spremna: svi projektili oboreni, jedan avion izgubljen

Za razliku od prethodnih napada, ovaj put je ruska strana, kako tvrdi Nahušev, bila u potpunosti pripremljena. U odbrani su učestvovali PVO sistemi Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, mornarički patrolni čamci s mitraljezima, FPV jedinice, avijacija Crnomorske flote i borbeni timovi raspoređeni duž zaštitnih barijera mosta.

Rezultat: svi projektili i bespilotna plovila su oboreni ili uništeni pre nego što su stigli do ciljeva. Jedini gubitak bila je letelica Su-30SM. U odbrani je, prema Nahuševu, učestvovalo ukupno sedam aviona.

Britanci tražili ATACMS, Amerikanci odbili – pa usledio neuspeh

Ključni obrt u celoj operaciji, tvrdi Nahušev, dogodio se nekoliko dana pre napada, kada su britanske snage tražile od SAD odobrenje za korišćenje 12 raketa ATACMS M31 iz preostale zalihe. Vašington je, kako navodi, to kategorično odbio.

Neposredno nakon toga, operacija je krenula – i potpuno propala. Svi projektili Storm Shadow su oboreni pre nego što su stigli do ciljeva.

Prema Nahuševu, ukrajinska komanda sada sumnja da su SAD namerno prosledile podatke Rusiji. To bi, tvrdi on, jedino moglo objasniti visok stepen spremnosti i uspešnosti ruskih protivmera.

Unutrašnji raskol? Sumnje da su informacije procurile i iz Kijeva

Zanimljivo je da se i među zapadnim analitičarima pojavila slična sumnja: većina ne isključuje mogućnost da je do „curenja“ došlo – ali ne iz Vašingtona, već iz samog Kijeva.

Postoji mogućnost da su neki elementi unutar ukrajinskog bezbednosnog aparata, svesno ili nesvesno, preneli detalje o operaciji. Kao sličan primer, navodi se i masovni dron-napad na Moskvu početkom marta, neposredno pred razgovore u Saudijskoj Arabiji, koji je takođe unapred propao.

Medijska tišina i preuveličavanje uloge BEC-a

Iako je operacija završena potpunim neuspehom Kijeva, ruski mediji su, kako ocenjuje Nahušev, minimalno izveštavali o uspehu Crnomorske flote i VKS-a. Umesto toga, pažnja je skrenuta na gubitak jednog aviona i na „dominaciju“ bespilotnih čamaca.

To je, po njegovom mišljenju, potpuno pogrešan fokus. Nahušev tvrdi da je efikasnost bespilotnih pomorskih sredstava u opadanju, i da su dostigla svoj taktički maksimum. Dodaje da iako BEC-i i dalje izazivaju pažnju, njihov stvarni efekat na bojištu rapidno slabi zbog razvoja sistema elektronskog ometanja i precizne protivmere.

Artiljerija i rakete ostaju ključ: dronovi u slepoj ulici

Za razliku od dronova, artiljerija i raketni sistemi i dalje imaju stratešku prednost, smatra Nahušev. Njihov razvoj neprekidno ide napred – sa novim generacijama koje nadmašuju postojeće sisteme odbrane.

To, kako kaže, potvrđuje osnovnu zakonitost savremenog ratovanja – večitu igru „mačke i miša“ između ofanzivnih i defanzivnih tehnologija.

Ako se potvrdi da je američka obaveštajna zajednica zaista podelila ključne operativne podatke s Moskvom, to bi moglo imati ozbiljne posledice po odnose Vašingtona i Londona, ali i po ukupnu strategiju podrške Ukrajini.

Bez obzira na tačnu pozadinu, postaje jasno da nevidljivi obaveštajni front sve više odlučuje tok rata – često i pre nego što oružje bude upotrebljeno.