Uzbuna u Moskvi! Ukrajinski udari primorali Putina na dramatičan potez!

Premeštanje bombardera u Sibir tumači se kao reakcija na sve češće ukrajinske napade dronovima na ruske vojne aerodrome, poput Engelsa i Šajkovke.

Rusija je rasporedila flotu strateških bombardera Tu-160, Tu-95MS, Tu-22M3, kao i MiG-31K (nosače hipersoničnih raketa Kinžal) na vojnu bazu Belaja u Sibiru, verovatno u cilju podrške napadima na Ukrajinu, otkrivaju satelitski snimci.

Prvi izveštaj američkog tviteraša MT Andersona pokazao je devet bombardera Tu-95MS, dok je dodatna analiza snimaka visoke rezolucije otkrila znatno veći broj letelica, uključujući:

7 bombardera Tu-160
8 bombardera Tu-95MS (6 premeštenih iz Murmanska, 2 nova dolaska)
42 bombardera Tu-22M3
26 presretača MiG-31, od kojih dva u verziji K sa sposobnošću nošenja raketa Kindžal

1 transportni avion Il-76MD
6 aviona An-26 i 1 An-12

Kasnije ispravke zapadnih analitičara su pokazale da su prethodno neke avione pogrešno identifikovali (Tu-95MS umesto An-26, Il-76MD umesto bombardera).

Strateški značaj premeštanja u Sibir

Premeštanje bombardera u Sibir tumači se kao reakcija na sve češće ukrajinske napade dronovima na ruske vojne aerodrome, poput Engelsa i Šajkovke.

Iako strateški bombarderi igraju ključnu ulogu u dugometnim udarima na Ukrajinu, oni su posebno ranjivi dok su na zemlji, pa je njihova relokacija deo povećane bezbednosne strategije.

Ministarstvo odbrane Rusije ističe da se dugometna avijacija koristi za napade na vojnu infrastrukturu i ključne objekte u Ukrajini, koristeći krstareće rakete H-555 i H-101.

Asimetrična prednost i izazovi

Pomenuti “vazdušni mastodonti” – Tu-95MS, Tu-22M3 i retki Tu-160 – ostaju glavni instrument ruske projekcije moći.

Njihova sposobnost da udare duboko u neprijateljsku teritoriju nudi Moskvi ozbiljnu taktičku prednost, posebno s obzirom na ograničene domete zapadno-ukrajinskih sistema.

Šira strategija iscrpljivanja

Prema analizama zapadnih think-tankova kao što su Atlantic Council i CSIS, korišćenje strateških bombardera deo je šire ruske strategije vojnog pritiska i iscrpljivanja, čiji je cilj slabljenje volje Ukrajine za borbu i njene ekonomske otpornosti na dugi rok.

Raspoređivanje avijacije dugog dometa i premeštanje u Sibir ukazuje da Rusija ne očekuje da će se intenzitet sukoba smanjiti, već povećava fleksibilnost i sigurnost svojih napadnih platformi.