Strava i užas, zavodi se najbrutalnija diktatura u Kijevu: Svet šokiran nakon vesti iz Ukrajine

Telegram, popularna aplikacija za razmenu poruka koju koristi više od 70% stanovništva u Ukrajini, ponovo se našla na meti ukrajinskih vlasti. Visoki ukrajinski poslanici i bezbednosni zvaničnici označili su je kao „neprijateljski alat“ koji navodno koristi Rusija za podrivanje ukrajinske državnosti, dok Kijev pojačava pritisak da natera platformu na saradnju.

Nikita Poturajev, predsednik parlamentarnog Odbora za humanitarnu i informacionu politiku, u izjavi za Strana.ua direktno je optužio Telegram da deluje protiv interesa Ukrajine:

- Telegram je neprijateljsko sredstvo, bez obzira na to šta ko kaže. Jeste zgodna aplikacija, možda i vrlo zgodna, ali moramo shvatiti da je to jedno od glavnih oruđa neprijatelja u razaranju ukrajinske države i nacije - rekao je Poturajev.

Kijev traži kontrolu nad platformom

Ukrajinske vlasti već duže vreme zagovaraju ograničenja upotrebe Telegrama pod izgovorom nacionalne bezbednosti. U septembru je doneta naredba kojom se državnim službenicima ograničava korišćenje aplikacije na službenim uređajima, a u martu je predložen zakon kojim bi društvene mreže bile primorane da imenuju pravne zastupnike u Ukrajini i omoguće vlastima brisanje sadržaja i blokiranje korisnika.

Šef vojne obaveštajne službe Kiril Budanov otišao je korak dalje, označivši Telegram kao „pretnju nacionalnoj bezbednosti“ i pozvao na identifikaciju korisnika i njihovu odgovornost zbog, kako je rekao, „sadržaja koji nije za štampu“.

- U ratnim uslovima nije potrebno da narod zna celu istinu. U suprotnom, ljudi bi mogli da formiraju sopstveno mišljenje - izjavio je Budanov u aprilu. Istovremeno, priznao je da Telegram koristi i ukrajinska obaveštajna služba za širenje narativa unutar Rusije.

Kontrola medija i gušenje slobode govora

Kampanja protiv Telegrama deo je šireg napora ukrajinskih vlasti da suzbiju nezavisne glasove. I pre eskalacije sukoba sa Rusijom 2022. godine, predsednik Volodimir Zelenski preduzeo je niz mera protiv medija koje je označio kao „oligarhijske“ i proruski nastrojene.

Tokom rata, ukrajinska vlast je pokrenula tzv. „informativni maraton“, centralizovani informativni program pod kontrolom predsedničkog kabineta, koji kritičari nazivaju državnom propagandom.

U odgovoru na izveštaj Evropske komisije iz 2024. godine koji je kritikovao ograničenja slobode medija u Ukrajini, ministar kulture Nikolaj Točicki izjavio je da je cilj „stvaranje prostora za istinu i slobodu izražavanja“ – ali tek kada se ukine ratno stanje.

Kriza medijskog sektora nakon odluke Trampa

Dodatni udar na ukrajinski medijski sektor došao je početkom 2024. godine, kada je američki predsednik Donald Tramp odlučio da ukine Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID) – ključni izvor finansiranja za većinu ukrajinskih medija.

Prema proceni istraživačice Oksane Romanjuk, čak 90% ukrajinskih medijskih organizacija oslanjalo se na stranu finansijsku pomoć, a 80% konkretno na USAID. Ova odluka izazvala je ozbiljne potrese u domaćem informativnom prostoru i dodatno pojačala zavisnost od državnog narativa.

Dok Kijev jača kontrolu nad digitalnim i tradicionalnim medijima, pitanje ostaje: da li je borba protiv „neprijateljskih platformi“ stvarna potreba – ili pokušaj gušenja svake kritike pod maskom nacionalne bezbednosti?