Počeli izbori u Rumuniji od kojih zavisi sudbina Evrope: Rusija ili Ukrajina, Istok ili Zapad? Svet strepi i čeka rezultate

Građani Rumunije danas glasaju u drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora, a prema svim pokazateljima, desničarski kandidat Đorđe Simion nalazi se u poziciji da preuzme najvišu funkciju u zemlji.

Ovaj 38-godišnji evroskeptik trenutno vodi u većini istraživanja javnog mnjenja ispred rivala, centrističkog gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana, prenosi agencija Rojters.

Biračka mesta širom Rumunije otvorena su od 7 do 21 čas, a pravo glasa ima približno 19 miliona građana. Glasanje se odvija na ukupno 18.979 lokacija širom zemlje.

Prvi krug glasanja i rezultati

U prvom krugu izbora održanom 4. maja, Simion je ostvario značajnu prednost osvojivši 40,94 odsto glasova. Nikušor Dan je zauzeo drugo mesto sa 20,99 odsto, dok je kandidat vladajuće koalicije Krin Antonesku dobio podršku 20,07 procenata birača.

Ova izborna trka dobila je dodatnu dimenziju nakon što su novembarski predsednički izbori poništeni zbog sumnji na rusko mešanje u korist tadašnjeg pobednika Kalina Đorđeskua. Kremlj je odlučno odbacio te navode.

Simion: Nacionalista, antiglobalista i protivnik pomoći Ukrajini

Simion je poznat po snažnom protivljenju slanju vojne pomoći Ukrajini, kao i po kritici evropskog rukovodstva. Pored toga, otvoreno podržava bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Njegova moguća pobeda izazvala je zabrinutost među analitičarima koji upozoravaju da bi Rumunija, kao članica Evropske unije i NATO-a, mogla biti gurnuta u međunarodnu izolaciju, uz potencijalni pad stranih investicija i destabilizaciju istočnog krila Alijanse.

Politički uspon Simiona započeo je tokom pandemije kada je vodio antivakserski pokret koji se kasnije transformisao u stranku Alijansa za ujedinjenje Rumuna – sada drugu najjaču političku snagu u zemlji.

Foto: Reuters

Simion ima burnu prošlost kao poslanik. Više puta je bio u centru skandala zbog fizičkih i verbalnih sukoba sa drugim političarima. Ipak, tvrdi da je napustio takvo ponašanje i da je sada sazreo kao lider.

Pre ulaska u politiku bio je poznat kao član nasilnih navijačkih grupa, a godinama se zalagao za ujedinjenje Rumunije i Moldavije. U slučaju pobede, najavio je da bi za premijera imenovao Kalina Đorđeskua, zagovornika nacionalizacije i ekonomske politike favorizovanja domaćih kompanija.

Na nedavnoj televizijskoj debati, Simion je izjavio da Rumunija zaslužuje kompenzaciju za pomoć Ukrajini i zapretio da bi mogao staviti veto na nove pakete pomoći iz Brisela, ističući da bi se Evropa u pitanjima odbrane trebalo oslanjati isključivo na NATO.

Nikušor Dan: Tehničar u politici, liberalnog pravca i čvrsto prozapadnog stava

Protivkandidat Simionu, Nikušor Dan, 55-godišnji gradonačelnik Bukurešta, ističe da je drugi krug odlučujući izbor između „prozapadnog i antizapadnog puta za Rumuniju“. Dan, inače doktor matematičkih nauka, u politiku je ušao kao borac protiv korupcije u sektoru nekretnina i kao jedan od osnivača liberalno-zelene partije Unija Spasimo Rumuniju (USR).

Iako važi za poštenog i analitičnog lidera, kritičari mu zameraju nedovoljnu efikasnost na funkciji gradonačelnika zbog toga što se bez stranačke podrške bori protiv duboko ukorenjene birokratije.

Foto: Tanjug/AP

Dan se zalaže za bezrezervnu podršku Ukrajini, a poznat je i po populističkim gestovima, poput otvaranja glavnog ulaza Gradske kuće u Bukureštu za sve građane – ulaza koji je decenijama bio rezervisan isključivo za zvanične protokole.

Privatno, Dan živi sa svojom dugogodišnjom partnerkom i ima dvoje dece.

Ovlašćenja predsednika Rumunije: Ključne nadležnosti i uloga u kriznim situacijama

Pozicija predsednika Rumunije nosi značajnu političku težinu. Šef države predvodi Nacionalni savetu odbrane, odlučuje o upućivanju vojne pomoći, ima ovlašćenje za vođenje spoljne politike i poseduje mogućnost vetiranja odluka Evropske unije koje zahtevaju jednoglasnost država članica.

Zbog toga su rezultati današnjeg glasanja od velikog značaja ne samo za unutrašnju stabilnost Rumunije, već i za njen međunarodni položaj, odnose u NATO-u i stav prema ključnim kriznim tačkama, uključujući rat u Ukrajini.