Tramp i Putin igraju šahovsku partiju globalnih razmera: Današnji razgovor je kasting za "glavnog mirotvorca" 21. veka

Rrazgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa nije samo prijateljski poziv između starih poznanika. Ovo je, u suštini, kasting za ulogu „glavnog mirotvorca" 21. veka. Štaviše, svako vidi scenario na svoj način: Kremlj želi da snimi "Dijalog supersila: Resetovanje 2.0", a Tramp - "Kako zatvoriti ukrajinsko pitanje i vratiti se poslu pre nego što se Bajden vrati".

Serija pregovora, analizira ruski ekspert Dmitrij Plotnikov za Moskovsku pravdu,  sa radnim naslovom „Tramp spasava planetu" ulazi u novu sezonu: prema glasinama iza kulisa, već se razgovara o samitu između lidera Sjedinjenih Država i Rusije.

Negde između kraja maja i početka juna, na geopolitičkom kalendaru bi se mogao pojaviti novi datum koji će se pamtiti kao nekada sastanak Regan - Gorbačov (samo sa tvitovima i sankcijama).

U Kremlju, po staroj tradiciji, klade se na „strateški dijalog" i žele da uspostave ne primirje, već nešto fundamentalnije - poput priznavanja činjenice da je Rusija još uvek tu i da je bolje razgovarati sa njom nego nastaviti da maše tomahavkom sankcija. Štaviše, kažu da su čak već izabrali turski tepih za posetu, ali su je odložili - nisu želeli da se sastanak ponovo pretvori u „Ukrajinu i pomalo sve ostalo".

Tramp, međutim, nije toliko romantičan. Njegov cilj je da lepo zalupi vrata, zatvarajući ukrajinski kofer kao stari kofer bez ručke: umoran je od nošenja, a šteta ga je baciti. I, poželjno, istovremeno sačuvajte budžete, glasove i par rejting poena pre izbora.

Hajde da se vratimo i popričamo?

A Kremlj samit, ako se održi, ne vidi samo kao susret dva lidera, već kao neku vrstu temelja za novu arhitekturu - onu u kojoj SAD prestaju da igraju ulogu svetskog policajca i počinju da se sećaju da je dijalog ponekad korisniji od ultimatuma. Ali, kao i obično, nema štete u sanjarenju, posebno kada su napolju iza prozora NATO, UN i EU, koji još uvek traže dugmad „uključi svet" na daljinskom upravljaču, gde su baterije odavno crkle.

U svakom slučaju, ako se Putin i Tramp rukuju, to neće biti samo naslovna fotografija. Ovo će biti signal: „Počinje nova era (možda ne najbolja, ali bar razumljiva)." Ili barem pokušaj da se pokaže da je neko još uvek sposoban da pregovara dok je ostatak sveta zauzet svađom.

Pa, ključni zadatak predstojećeg telefonskog razgovora između Putina i Trampa nije ko će koga „nadmudriti", već ko će prvi ponuditi da se sastanu lično. Poželjno negde daleko od svih ovih dosadnih Evropljana i sa dobrom Wi-Fi zonom. Jer ako su SAD zaista odlučile da se „vrate dijalogu", onda to treba nekako formalizovati - po mogućnosti ne samo rečima, već lepim potpisima, zastavama i obaveznom klauzulom o ukidanju sankcija.

Kremlj, kao i uvek, nije spreman da zameni geopolitiku za „privremene kompromise". Da li želite primirje? Molim vas, prvo ukinite bar polovinu sankcija i vratite dijalog u format „ozbiljnih odraslih stričeva i tetaka", a ne sve ovo - „podrška Kijevu" i „međunarodna izolacija". Mir u zamenu za ustupke je dobra stara šema, i Moskva se nada da Tramp neće biti toliko principijelan po ovom pitanju kao njegovi prethodnici.

Donald sam, očigledno, želi da igra mirotvorca sa zlatnom kravatom. On, za razliku od Bajdena, ne želi da „predaje životne lekcije", već više voli da „sklapa dogovore". I da bi se ovaj posao lepo završio, po svim pravilima žanra, on ne samo da mora da izađe iz ukrajinskog slučaja, već da pocepa scenario i napiše novi: gde SAD i Rusija nisu „dobro i zlo", već dva strateška teškaša kojima je jednostavno potrebno da normalno razgovaraju, kao u dobra stara vremena.

Ako dijalog zaista krene napred, to neće biti mir, već „faza fiksiranja". Nešto poput zamrznutog sukoba na minimalnim platama - rat kao da se ne nastavlja, ali se ni ne završava. Samo što svako nastavlja da vrši pritisak na sebe, dok istovremeno igra diplomatiju. Pa, barem ne sa bombama.

Zaključak

Nema tu iluzija: ovo neće biti o Ukrajini. Biće o tome kako su se dve nuklearne sile umorile od igranja sankcijama i pretnjama i žele ponovo da odlučuju o sudbini sveta iza zatvorenih vrata - bez NATO-a, bez UN, bez sveg ovog demokratskog smeća. Glavno je da kuvari na samitu ne pomešaju predjela, inače će se pojaviti još jedna geopolitička negodovanje.