Ima ga za narednih 170.000 godina, ali nije dobro raspoređen! Rat za ovaj energent biće najbrutalniji u istoriji!

Naučnici su identifikovali ključne geološke uslove koji omogućavaju formiranje i akumulaciju prirodnog vodonika u Zemljinoj kori, otvarajući vrata potencijalno revolucionarnom pomaku ka održivoj energiji sa niskim sadržajem ugljenika. Nova studija otkriva da bi prirodni vodonik mogao igrati značajnu ulogu u globalnoj energetskoj tranziciji.

Geohemičar i glavni autor studije, Kris Dž. Balentajn sa Univerziteta u Oksfordu, tvrdi da je Zemljina kora tokom proteklih milijardu godina proizvela dovoljno vodonika da zadovolji naše globalne energetske potrebe tokom čak 170.000 godina.

Ključno pitanje koje ostaje otvoreno je: Koliko je vodonika tehnički i ekonomski isplativo ekstrahovati? Ballentajn ističe da je „izazov u ovom trenutku pronaći gde se vodonik oslobađa, akumulira i skladišti".

Poređenje komercijalnog vodonika sa prirodnim vodonikom, Ilustracija: Ballentajn i dr., Nature Reviews Earth & Environment, 2025.

Dvanaest prirodnih procesa

Njegov tim je sastavio „recept" za uspešno otkrivanje prirodnih nalazišta vodonika, uključujući neophodne uslove kao što su izvor vodonika, rezervoarske stene i prirodni zaptivke koje zarobljavaju gas ispod površine.

Posebnu pažnju istraživača privlače regioni poput Kanzasa, gde se nalazi srednjokontinentalna rasedna zona stara oko milijardu godina. Tamo su se akumulirale velike količine bazaltnih stena, koje mogu proizvesti vodonik kada dođu u kontakt sa vodom. U toku je potraga za identifikacijom geoloških struktura koje bi mogle da sadrže akumulirani gas.

Prema studiji, postoji najmanje 12 prirodnih procesa koji proizvode vodonik. Najjednostavnija od njih uključuje hemijsku reakciju razlaganja vode na vodonik i kiseonik. Bilo koja stena koja omogućava barem jedan od ovih procesa može postati izvor vodonika.

Najperspektivniji su ofiolitski kompleksi (delovi Zemljine kore i plašta koji su nekada ležali ispod okeana), velike magmatske provincije i arhaični pojasevi zelenih škriljaca stari do četiri milijarde godina. Upravo je u ofiolitskom kompleksu u Albaniji 2024. godine otkriveno ogromno nalazište vodonika .

Trka je već počela

Istraživanje takođe ukazuje na izazove - na primer, mikroorganizmi u podzemlju često troše vodonik, čime ga uklanjaju iz potencijalnih zaliha.

- Znamo, na primer, da podzemne bakterije vole da se 'goste' vodonikom - napominje geolog i koautor studije Barbara Šervud Lolar sa Univerziteta u Torontu.

Trka za prirodnim vodonikom je već počela. Kompanije poput Kolome (koju finansira Fondacija za prodor energije Bila Gejtsa), Haj-Tere (koju podržava Forteskju) i Snoufoksa (koju podržavaju BP i RioTint) ulažu u istraživanje i razvoj tehnologije za pronalaženje i eksploataciju podzemnih rezervi vodonika.

Za razliku od današnje industrijske proizvodnje vodonika, koja se oslanja na fosilna goriva i proizvodi značajne količine ugljen-dioksida, prirodni vodonik iz podzemlja mogao bi biti izvor čiste energije . Pored transporta, vodonik se koristi i u proizvodnji metanola i amonijaka - ključnih sirovina u industriji đubriva. „Zemljina kora proizvodi obilje vodonika. Sada samo moramo da ga pronađemo", zaključuje Balentajn.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.