Lavrov zagrmeo: Sa ovim principom je gotovo, Ukrajini je odzvonilo

Pristup "prekinite vatru i pa ćemo da vidimo šta dalje" u rešavanju sukoba sa Ukrajinom više neće funkcionisati, bez obzira na to koliko histerično francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer podstiču SAD da pojačaju antiruske sankcije, izjavio je šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova Sergej Lavrov, govoreći na Rusko-jermenskom univerzitetu, piše RT Balkan.

Šef ruske diplomatije rekao je da mu je veoma drago što je sastanak počeo intoniranjem himne Rusije, te da je važno osećati povezanost sa svojim korenima.

Rusija ostaje glavni investor Jermenije, kao i glavni trgovinski partner.

Trgovinska razmena dostigla je rekordne vrednosti, približivši se 11,7 milijardi dolara.

"A ako se uzmu u obzir i ostale članice Evroazijskog ekonomskog saveza, ta cifra dostiže čak 13 milijardi", izjavio je Lavrov, dodavši da ekonomija Jermenije raste vrlo solidnim tempom zahvaljujući saradnji u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza.

Ovu tendenciju i zadatke u vezi sa daljim jačanjem Jermenije razmotriće i sa premijerom Nikolom Pašinjanom odmah nakon sastanka, napomenuo je Lavrov.

Lavrov skrenuo pažnju na tendenciju zapadnih partnera

Lavrov je skrenuo pažnju na tendenciju zapadnih partnera, a pre svega Evropske unije — jer je "trenutno teško dati preciznu ocenu u vezi sa Sjedinjenim Državama, pošto administracija Donalda Trampa još uvek nije formulisala svoje jasne doktrinarne stavove u odnosu na Južni Kavkaz — ali prethodnici Bajdenove administracije, zajedno sa EU, otvoreno su pokušavali da nametnu svoju dominantnu poziciju u ovom regionu i da podrede sebi procese koji se ovde odvijaju".

 Njihov cilj bio da spreče utvrđivanje odnosa tri južnokavkaske države sa svojim velikim i uticajnim susedima – Rusijom, Turskom i Iranom, naglasio je Lavrov.

"Uzgred, ta tendencija, takav pristup naših zapadnih kolega, nije karakterističan samo za Južni Kavkaz, već i za Centralnu Aziju i druge delove našeg velikog zajedničkog kontinenta. Princip je isti – ili ste sa nama, ili ste protiv nas", istakao je.

Šef ruske diplomatije je napomenuo da Zapad nudi finansijsku pomoć evroazijskim zemljama, a da zauzvrat traži saradnju na granicama, carinsku statistiku, kontrolu prelazaka preko granice, uređenje granične infrastrukture.

"Istovremeno, na političkom planu postavljaju se uslovi – zemljama koje dobijaju tako 'velikodušnu' pomoć sugeriše se da prekinu saradnju sa Ruskom Federacijom po tim pitanjima. Ili ste sa nama, ili protiv nas, uz nastojanje da se vlast podeli i usmeri. Taj princip nije nestao – on i dalje postoji", naglasio je šef ruske diplomatije.

Rusija se zalaže za poštovanje principa Povelje UN

Zapad želi, kao što je to već 500 godina radio preko kolonijalnih ratova, okupiranje, robovlasništvo, da održi dominaciju na međunarodnoj areni i da živi na račun drugih.

Rusija se protivi takvom kursu time što se zalaže za ravnopravnost, međusobno poštovanje i principe Povelje UN.

Napomenuo je da kada je Ukrajina postala antiruska posle državnog prevrata 2014. godine, kada su "ohrabrivali one koji su došli na vlast mimo plana za regulisanje krize uz garancije Evropske unije, kada su ti ljudi pod parolama istrebljenja ruskog jezika iz svih sfera života poslali na Krim naoružane ekstremiste, a stanovnici Krima rekli: 'Ljudi, mi ne želimo da imamo ništa s vama', kada je Donbas rekao isto to — tada su Zapad i njegovi saveznici uložili sve svoje resurse u podršku tom otvoreno nacističkom režimu".

Lavrov je podsetio da su u februaru 2014. godine, dan nakon što je potpisan sporazum o regulisanju situacije, izveden je puč.

"Godinu dana kasnije, iako su potpisali Minske sporazume, prekršili su ih i potom priznali da nikada nisu ni nameravali da ih ispune, već su samo hteli da dobiju na vremenu kako bi Ukrajinu napunili oružjem. I sada traže primirje bez ikakvih preduslova — sa istom svrhom: da Ukrajina 'predahne' i da joj ponovo obezbede novo oružje", istakao je.

Dodao je da je o tome nedavno ponovo govorio predsednik Rusije Putin, osvrćući se na situaciju sa pregovorima u Istanbulu u aprilu 2022. godine, kada su bile parafirane osnove mirovnog sporazuma predložene od strane same ukrajinske delegacije.

Međutim, onda je Kijevu Zapad zabranio da potpiše sporazum na osnovu tih principa.

"Zato danas, kada nam kažu: 'Hajde da se dogovorimo o primirju, pa ćemo da vidimo šta dalje' — ne, ljudi, već smo bili u takvim pričama i više ne želimo da prolazimo kroz to. I Makron, i Starmer, i fon der Lajen, i ostali evropski političari koji sada histerično traže od Sjedinjenih Država da se priključe antiruskoj kampanji i da pojačaju sankcije, time samo otkrivaju svoje prave namere", napomenuo je šef ruske diplomatije.