U Nemačkoj zatvoreno 200.000 kompanija: Katastrofa jezivih razmera, "motor Evrope" opasno zaribao

Tokom 2024. godine u Nemačkoj je zatvoreno 196.100 kompanija, što je 16% više nego prethodne godine. To je najviši broj zatvaranja od 2011. godine, kada je nemačka privreda još uvek trpela posledice svetske finansijske krize. Podaci su objavljeni u zajedničkom istraživanju bonitetne kuće Creditreform i Centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEW).

Kako objašnjava ekonomista Creditreforma Patrik-Ludvig Hanc, posebno su pogođeni industrijski sektori, čije poslovanje trpi zbog visokih troškova energije, dok se istovremeno pojačava konkurencija stranih proizvođača, piše Dojče vele.

Najveći porast zatvaranja zabeležen je u perspektivnim granama poput informacionih tehnologija, ekoloških rešenja, razvoja proizvoda i dijagnostičkih usluga — u ovim sektorima u 2024. godini zatvoreno je oko 13.800 firmi, što je 25% više nego godinu dana ranije.

Stručnjak ZEW-a Sandra Gotsalk ističe:

- Ovi sektori bi po prirodi trebalo da beleže rast, jer predstavljaju okosnicu privrede budućnosti. Međutim, ozbiljan nedostatak kvalifikovane radne snage primorava kompanije da se međusobno nadmeću za ograničene resurse.

Sve češće zatvaranja i većih kompanija

Iako se većina zatvaranja odnosi na male privatne firme, poslednjih godina sve češće su pogođene i srednje i velike kompanije.

- To je ozbiljan signal upozorenja za ekonomsku politiku. Sve više firmi izmesta proizvodnju u inostranstvo, zatvara pogone ili jednostavno prestaje da ulaže u Nemačku - upozorava Hanc.

Foto: EPA

U istraživanju se pojam „zatvaranje firme“ ne odnosi isključivo na stečaj. Obuhvaćeni su i dobrovoljni prekidi poslovanja, na primer kada vlasnik ne uspe da pronađe naslednika i odluči da ode u penziju. Tu su i slučajevi u kojima kompanija posluje profitabilno, ali zbog loših dugoročnih izgleda odlučuje da se povuče.

Nemačka privreda u stagnaciji — prognoze snižene

Na talasu negativnih pokazatelja, Saveta ekonomskih eksperata — poznat i kao „Veće mudraca“ — objavio je prolećni izveštaj o stanju nemačke privrede. U njemu se navodi da se nemačka ekonomija i dalje nalazi u produženoj fazi slabosti, uprkos blagim znacima oporavka na globalnom nivou.

Stručnjaci kao ključne pretnje izdvajaju carinsku politiku Sjedinjenih Američkih Država i unutrašnje fiskalne poteze nemačke vlade.

Foto: Tanjug/AP

„Nemačka slabo koristi globalni rast, a američke uvozne carine pritisnuće međunarodnu trgovinu“, upozorava se u izveštaju. Za izvozno orijentisanu zemlju kao što je Nemačka, to su posebno negativne vesti. Samo tokom 2023. godine, izvoz u SAD iznosio je 161,3 milijarde evra, što čini 10,4% ukupnog nemačkog izvoza — najviše od 2002. godine.

Nema rasta do 2026. godine

U skladu sa situacijom, Savet je revidirao prognozu rasta BDP-a za 2024. godinu — ranije je predviđen rast od 0,4%, a sada se očekuje nulta stopa rasta. Evropska komisija je takođe smanjila svoju procenu za Nemačku — sa 0,7% na 0%. Prema važećim prognozama, rast BDP-a od 1,0% očekuje se tek 2026. godine.

Vladin finansijski paket i nada u infrastrukturu

Nada za oporavak vezuje se za novi finansijski paket, koji je odobren u martu 2024. godine. Ustavne promene koje su tada usvojene u Bundestagu i Bundesratu omogućavaju povećanje zaduživanja radi ulaganja u odbranu, civilnu zaštitu, obaveštajne službe i sajber bezbednost. Za sve te namene biće dozvoljeno prekoračenje gornje granice zaduživanja od 1% BDP-a.

Osim toga, predviđeno je osnivanje specijalnog investicionog fonda vrednog do 500 milijardi evra, namenjenog obnovi zastarele infrastrukture širom zemlje.

Savet eksperata upozorava da je ključni izazov sada u tome kako ta sredstva iskoristiti efikasno, kako bi zaista podstakla privredni rast, umesto da ostanu mrtvo slovo na papiru.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.