NATO dovlači rakete pred granice Rusije: Šokantan plan za Istočnu Evropu - ovo može da znači samo jedno...

NATO planira da značajno ojača protivraketnu odbranu na svom istočnom krilu kao odgovor na sve ozbiljnije pretnje iz Rusije, objavio je američki Blumberg, pozivajući se na neimenovane izvore upoznate sa internim diskusijama unutar Alijanse.

Kako navodi ovaj medij, članice NATO-a trenutno vode poverljive razgovore o integraciji postojećeg balističkog raketnog štita sa širim sistemima protivvazdušne i raketne odbrane. Pregovori se vode iza zatvorenih vrata, a detalji su osetljive prirode.

Moskva se godinama protivi prisustvu NATO-ove protivraketne infrastrukture, naročito američkim presretačima stacioniranim u Poljskoj i Rumuniji, zemljama koje se graniče sa Ukrajinom. Iako je Alijansa ranije tvrdila da su ti sistemi namenjeni zaštiti od mogućih pretnji iz Irana, najnovije promene jasno ukazuju na sve veći fokus na odvraćanje ruskih vojnih kapaciteta.

Jačanje istočnog krila i promena prioriteta

U februaru ove godine, ministri odbrane NATO-a usvojili su novu, integrisanu politiku protivvazdušne i raketne odbrane, kojom je Rusija označena kao “najznačajnija i najdirektnija pretnja bezbednosti saveznika”.

Nova strategija deo je šireg plana za jačanje odbrambenih sposobnosti istočnog krila NATO-a, više od tri godine nakon što je Rusija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini. U tom kontekstu, Alijansa se nedavno saglasila oko najambicioznijih ciljeva u naoružanju još od Hladnog rata.

Izvori Blumberga tvrde da bi dogovor o integraciji sistema mogao biti postignut do predstojećeg samita NATO-a u Hagu, 24. i 25. juna, iako postoji mogućnost da se pregovori produže i nakon toga. Još nije jasno da li će Iran ostati formalno naveden kao pretnja, ili će fokus u potpunosti biti preusmeren na Rusiju.

Briga za mirovne pregovore i stav SAD

Iako mnogi saveznici podržavaju predložene mere, deo zvaničnika izražava zabrinutost da bi ovaj korak mogao negativno uticati na mirovne napore u Ukrajini. Takođe, postavlja se pitanje da li će Sjedinjene Američke Države u potpunosti podržati kompletnu integraciju protivraketnih sistema.

Blumberg podseća da je Rusija već oštro kritikovala NATO-ovo širenje ka istoku, a povlačenje snaga iz istočne Evrope bilo je deo ranijih maksimalističkih zahteva Kremlja u kontekstu pregovora o okončanju sukoba u Ukrajini.

Stručnjaci: Iran više nije glavni razlog za raketni štit

Julija Joja, direktorka programa za Crno more pri vašingtonskom Institutu za Bliski istok, izjavila je da NATO-ovi balistički sistemi, koji su pretežno američki, „očigledno moraju biti ažurirani kako bi odgovorili na nove pretnje, koje više ne dolaze iz Irana“.

- Kontekst je izuzetno nestabilan i ovo mora biti prioritet za NATO - rekla je Joja za Blumberg.

Kancelarija za štampu NATO-a odbila je da komentariše navode, ali je ukazala na ranije izjave generalnog sekretara Marka Rutea, koji je na konferenciji o integrisanoj protivvazdušnoj i raketnoj odbrani u Rigi upozorio na rast vojne saradnje između Rusije, Irana i Severne Koreje.

- Videli smo povećanje broja narušavanja vazdušnog prostora savezničkih zemalja od strane ruskih raketa i dronova, posebno duž istočnog krila. Iran i Severna Koreja nastavljaju da razvijaju i testiraju svoje raketne programe, kao i da snabdevaju Rusiju raketama - rekao je Rute.