Eskalirao sukob Irana i Izraela: Objavljena dva dramatična scenarija - od drugog se ledi krv u žilama, ako se to dogodi...

Sukob između Izraela i Irana trenutno je ograničen samo na ove dve zemlje, ali sve češće se postavlja pitanje – šta ako eskalira?

Odgovori na to pitanje mogli bi imati dalekosežne posledice, ne samo za region Bliskog istoka, već i za ceo svet.

Najbolji i najgori scenariji prema analizi BBC-ja

Najpovoljniji scenariji:

• Sukob ostaje lokalizovan između Izraela i Irana

• Diplomatski pritisak uspeva da spreči dalje širenje

• Iran se uzdržava od napada na američke ciljeve

• Izraelski napadi uspešno uništavaju iranske nuklearne objekte bez šire regionalne reakcije

Najopasniji scenariji:

• Iran napada američke baze i ciljeve širom Bliskog istoka

• SAD se direktno uključuju u rat

• Napadi na naftnu infrastrukturu u Persijskom zalivu izazivaju globalni energetski šok

• Izrael ne uspeva da uništi iranski nuklearni program, a Teheran ubrzava razvoj oružja

• Iranski režim se urušava, ostavljajući politički vakuum kao u Iraku ili Libiji

SAD bi mogle biti uvučene u rat

Iako Vašington uporno negira direktno učešće, Iran očigledno veruje da su američke snage odobrile ili makar prećutno podržale izraelske napade. Kao odgovor, Teheran bi mogao gađati američke vojne baze u Iraku i Persijskom zalivu, logore specijalnih jedinica ili diplomatska predstavništva.

SAD su već evakuisale deo osoblja, ali u slučaju pogibije američkog državljanina – na primer u Tel Avivu – predsednik Donald Tramp mogao bi biti pod pritiskom da uzvrati. Iako je Tramp obećao svojim biračima da neće uvlačiti SAD u nove ratove na Bliskom istoku, mnogi republikanci snažno podržavaju izraelsku politiku prema Iranu. Direktno uključivanje Amerike u rat značilo bi dramatičnu eskalaciju i ozbiljne dugoročne posledice.

Foto: Tanjug/AP

Mogućnost širenja sukoba na države Persijskog zaliva

Ako Iran ne uspe da izazove ozbiljnu štetu izraelskim vojnim ciljevima, mogao bi se okrenuti lakšim metama – kao što su energetski i infrastrukturni objekti u državama Persijskog zaliva koje Teheran smatra saučesnicima u izraelskim uspesima. Slični napadi su već viđeni 2019. u Saudijskoj Arabiji i 2022. u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Uprkos poboljšanju odnosa u regionu, mnoge od tih zemalja i dalje imaju američke vojne baze, a prema pisanju BBC-ja, neke su tajno pomogle Izraelu u njegovoj odbrani prošle godine. U slučaju novih napada, moguće je da bi zatražile direktnu vojnu zaštitu SAD-a.

Izrael možda neće uspeti da uništi iranski nuklearni program

Jedna od ključnih nepoznanica jeste efikasnost izraelskih vazdušnih udara. Ako Iran uspe da sačuva rezerve urana obogaćenog do 60 odsto – što je korak do oružanog nivoa – i ako njegova nuklearna postrojenja ostanu netaknuta, izraelska ofanziva mogla bi da ima suprotan efekat: da podstakne Teheran da ubrza razvoj nuklearnog oružja.

Stručnjaci veruju da znanje koje Iran poseduje o nuklearnoj tehnologiji ne može biti uništeno. Ako novi vojni lideri u Teheranu budu manje oprezni od svojih prethodnika, region bi mogao ući u produženi ciklus napada i kontranapada – strategiju koju izraelski zvaničnici nazivaju „košenje trave“.

Opasnost od globalnog energetskog šoka

Cena nafte već raste, a dodatni udar mogao bi uslediti ako Iran pokuša da zatvori Ormuški moreuz – ključnu tačku za globalno snabdevanje naftom. Istovremeno, Huti iz Jemena – poslednji preostali iranski saveznici u regionu – mogli bi pojačati napade na trgovačke brodove u Crvenom moru.

Takav scenario bi dodatno pogoršao postojeću globalnu krizu troškova života. Cene energije bi dodatno skočile, inflacija bi porasla, a korist bi imao i ruski predsednik Vladimir Putin – zahvaljujući većim prihodima od izvoza nafte za finansiranje rata u Ukrajini.

Foto: Tanjug/AP

Kolaps režima u Iranu otvara nove rizike

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu poručio je da izraelska vojna operacija ima širi cilj – svrgavanje režima u Teheranu. U obraćanju iranskom narodu rekao je da napadi „čiste put ka slobodi“ i pozvao ih na otpor protiv „zlog i represivnog režima“.

Ali šta ako režim zaista padne? Ko će popuniti politički vakuum? Mnogi se sećaju krvavih posledica koje su usledile nakon pada vlasti u Iraku i Libiji. Građanski rat, raspad institucija i uspon ekstremizma nisu isključeni, već vrlo verovatni scenariji.

Sve zavisi od narednih poteza

Sudbina Bliskog istoka – a možda i šire – u velikoj meri zavisi od dva ključna pitanja: kako i koliko snažno će Iran odgovoriti, i da li će SAD uspeti da obuzdaju Izrael. Odgovori na ta pitanja mogli bi odrediti sudbinu regiona za naredne decenije.