Eskalirao sukob Irana i Izraela: Objavljena dva dramatična scenarija - od drugog se ledi krv u žilama, ako se to dogodi...

Sukob između Izraela i Irana trenutno je ograničen samo na ove dve zemlje, ali sve češće se postavlja pitanje – šta ako eskalira?

Odgovori na to pitanje mogli bi imati dalekosežne posledice, ne samo za region Bliskog istoka, već i za ceo svet.

Najbolji i najgori scenariji prema analizi BBC-ja

Najpovoljniji scenariji:

• Sukob ostaje lokalizovan između Izraela i Irana

• Diplomatski pritisak uspeva da spreči dalje širenje

• Iran se uzdržava od napada na američke ciljeve

• Izraelski napadi uspešno uništavaju iranske nuklearne objekte bez šire regionalne reakcije

Najopasniji scenariji:

• Iran napada američke baze i ciljeve širom Bliskog istoka

• SAD se direktno uključuju u rat

• Napadi na naftnu infrastrukturu u Persijskom zalivu izazivaju globalni energetski šok

• Izrael ne uspeva da uništi iranski nuklearni program, a Teheran ubrzava razvoj oružja

• Iranski režim se urušava, ostavljajući politički vakuum kao u Iraku ili Libiji

SAD bi mogle biti uvučene u rat

Iako Vašington uporno negira direktno učešće, Iran očigledno veruje da su američke snage odobrile ili makar prećutno podržale izraelske napade. Kao odgovor, Teheran bi mogao gađati američke vojne baze u Iraku i Persijskom zalivu, logore specijalnih jedinica ili diplomatska predstavništva.

SAD su već evakuisale deo osoblja, ali u slučaju pogibije američkog državljanina – na primer u Tel Avivu – predsednik Donald Tramp mogao bi biti pod pritiskom da uzvrati. Iako je Tramp obećao svojim biračima da neće uvlačiti SAD u nove ratove na Bliskom istoku, mnogi republikanci snažno podržavaju izraelsku politiku prema Iranu. Direktno uključivanje Amerike u rat značilo bi dramatičnu eskalaciju i ozbiljne dugoročne posledice.

Foto: Tanjug/AP

Mogućnost širenja sukoba na države Persijskog zaliva

Ako Iran ne uspe da izazove ozbiljnu štetu izraelskim vojnim ciljevima, mogao bi se okrenuti lakšim metama – kao što su energetski i infrastrukturni objekti u državama Persijskog zaliva koje Teheran smatra saučesnicima u izraelskim uspesima. Slični napadi su već viđeni 2019. u Saudijskoj Arabiji i 2022. u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Uprkos poboljšanju odnosa u regionu, mnoge od tih zemalja i dalje imaju američke vojne baze, a prema pisanju BBC-ja, neke su tajno pomogle Izraelu u njegovoj odbrani prošle godine. U slučaju novih napada, moguće je da bi zatražile direktnu vojnu zaštitu SAD-a.

Izrael možda neće uspeti da uništi iranski nuklearni program

Jedna od ključnih nepoznanica jeste efikasnost izraelskih vazdušnih udara. Ako Iran uspe da sačuva rezerve urana obogaćenog do 60 odsto – što je korak do oružanog nivoa – i ako njegova nuklearna postrojenja ostanu netaknuta, izraelska ofanziva mogla bi da ima suprotan efekat: da podstakne Teheran da ubrza razvoj nuklearnog oružja.

Stručnjaci veruju da znanje koje Iran poseduje o nuklearnoj tehnologiji ne može biti uništeno. Ako novi vojni lideri u Teheranu budu manje oprezni od svojih prethodnika, region bi mogao ući u produženi ciklus napada i kontranapada – strategiju koju izraelski zvaničnici nazivaju „košenje trave“.

Opasnost od globalnog energetskog šoka

Cena nafte već raste, a dodatni udar mogao bi uslediti ako Iran pokuša da zatvori Ormuški moreuz – ključnu tačku za globalno snabdevanje naftom. Istovremeno, Huti iz Jemena – poslednji preostali iranski saveznici u regionu – mogli bi pojačati napade na trgovačke brodove u Crvenom moru.

Takav scenario bi dodatno pogoršao postojeću globalnu krizu troškova života. Cene energije bi dodatno skočile, inflacija bi porasla, a korist bi imao i ruski predsednik Vladimir Putin – zahvaljujući većim prihodima od izvoza nafte za finansiranje rata u Ukrajini.

Foto: Tanjug/AP

Kolaps režima u Iranu otvara nove rizike

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu poručio je da izraelska vojna operacija ima širi cilj – svrgavanje režima u Teheranu. U obraćanju iranskom narodu rekao je da napadi „čiste put ka slobodi“ i pozvao ih na otpor protiv „zlog i represivnog režima“.

Ali šta ako režim zaista padne? Ko će popuniti politički vakuum? Mnogi se sećaju krvavih posledica koje su usledile nakon pada vlasti u Iraku i Libiji. Građanski rat, raspad institucija i uspon ekstremizma nisu isključeni, već vrlo verovatni scenariji.

Sve zavisi od narednih poteza

Sudbina Bliskog istoka – a možda i šire – u velikoj meri zavisi od dva ključna pitanja: kako i koliko snažno će Iran odgovoriti, i da li će SAD uspeti da obuzdaju Izrael. Odgovori na ta pitanja mogli bi odrediti sudbinu regiona za naredne decenije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.