Zašto Iran ne sme da ima nuklearno oružje, a Izrael sme: Ovo je odgovor na pitanje koje postavlja ceo svet

Zašto je nekim zemljama dozvoljeno da poseduju nuklearno oružje, a drugima ne, objašnjava BBC u analitičkom tekstu svog urednika za Bliski istok Rafija Berga.

Prema međunarodnom sporazumu iz 1968. godine, poznatom kao Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT), samo pet država zvanično ima dozvolu da poseduje nuklearno oružje: Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska.

Ko sme da ima nuklearno oružje: Većina članica UN potpisala

 

Osim njih, Indija, Pakistan i Severna Koreja takođe imaju nuklearno oružje, iako nisu potpisnice NPT-a ili su se naknadno povukle iz njega.

Smatra se da i Izrael poseduje nuklearno oružje, ali to nikada nije zvanično priznao niti demantovao.

NPT predviđa da države mogu razviti civilni nuklearni program, ali striktno zabranjuje proširenje vojnih nuklearnih kapaciteta izvan pet priznatih nuklearnih sila.

Većina država članica UN-a, uključujući Iran, potpisale su taj sporazum i time se obvezale da neće razvijati ili nabavljati nuklearno oružje.

Foto: EPA

 

Zašto je Izraelu dozvoljeno, a Iranu nije?

Izrael, zajedno sa Indijom, Pakistanom i Južnim Sudanom, nije potpisao Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, čime je izbegao zakonsku obavezu da otkrije svoj nuklearni program i dozvoli međunarodne inspekcije.

Izrael sprovodi politiku nuklearne dvosmislenosti, smatrajući da je strateški korisno da ne potvrdi, ali ni da ne poriče posedovanje nuklearnog oružja. Veruje se da poseduje 90 nuklearnih bombi, javlja Al Džazira.

Zbog toga, Iran, arapske zemlje i brojne druge zemlje godinama pozivaju na pritisak prema Izraelu da otvori svoje objekte međunarodnoj kontroli i razmotri nuklearno razoružanje, tvrdeći da je izraelski nuklearni kapacitet izvor nestabilnosti i pretnja bezbednosti regiona.

Foto: EPA

 

Šta je sa Iranom?

Iran uporno tvrdi da ne želi da razvija nuklearno oružje i da je njegov program isključivo civilne prirode.

Međutim, mnoge zemlje sumnjaju u iskrenost te tvrdnje, posebno nakon otkrića tajnog iranskog nuklearnog programa 2002. godine, što je predstavljalo kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.

Otkriće je pokrenulo dugotrajnu krizu i dovelo do međunarodnih sankcija, pregovora i konačno nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, iz kojeg su se Sjedinjene Države kasnije jednostrano povukle.

Nedavna eskalacija sukoba između Izraela i Irana dodatno je pojačala zabrinutost zbog potencijalne militarizacije iranskog nuklearnog programa, iako Iran i dalje insistira da nema ambicije da razvija bombe.

Foto: EPA

 

 

Šta američka obaveštajna služba kaže o iranskom nuklearnom programu?

 

Dana 25. marta, Trampova direktorka Nacionalne obaveštajne službe Talsi Gabard nedvosmisleno je rekla članovima američkog kongresa da Iran ne kreće prema izgradnji nuklearnog oružja.

Foto: EPA

 

- Obaveštajna zajednica i dalje procenjuje da Iran ne pravi nuklearno oružje i da vrhovni vođa Hamnei nije odobrio program nuklearnog oružja koji je obustavio 2003. - rekla je Gabard.

U ponedeljak, kada su novinari citirali svedočenje Gabard Trampu, on je rekao:

- Greši. Ne zanima me šta je rekla. Mislim da su bili veoma blizu tome da imaju nuklearno oružje.

Zbog konstatnih medijskih objava povodom njene izjave, Gabard se sinoć na društvenoj mreži X obratila javnosti:

"Nepošteni mediji namerno izvlače moje svedočenje iz konteksta i šire lažne vesti kao način da izazovu podelu. Amerika ima obaveštajne podatke da je Iran u fazi kada može da proizvede nuklearno oružje u roku od nekoliko nedelja do meseci, ako odluče da ga završe."