Američki napadi zakomplikovali rat na Bliskom istoku: Ovo su tri opcije za odgovor Irana

Iran ima tri opcije nakon napada SAD na njegova nuklearna postrojenja, ocenjuju stručnjaci. Situacija na terenu je sledeća: Teheran gubi vojni arsenal i kapacitete, ali Izrael je paralizovan više od nedelju dana, sa neizvesnošću koliko dugo može ovo da izdrži.

Američki napad na iranska nuklearna postrojenja unapređuje primarni cilj Izraela u ovoj kampanji – osakaćivanje iranskog nuklearnog programa – ali još uvek ne signalizira kraj sukoba. Biće potrebni dalji vojni i diplomatski koraci, a prvi znaci njih tek počinju da se pojavljuju, navodi Izrael Hajom.

Prerano je za potpunu procenu rezultata napada, koji je prvenstveno bio usmeren na utvrđeni lokalitet Fordo, zajedno sa objektima u Natanzu i Isfahanu.

Predsednik Donald Tramp je brzo objavio na društvenim mrežama da je „Fordo nestao“, a ministar odbrane Pit Hegset je objavio: „Uništili smo iranski nuklearni program“.

Međutim, drugi izvori, uključujući izraelske zvaničnike, bili su oprezniji, napominjući da će biti potrebno vreme da se temeljno analizira uticaj napada i obim štete na iranskim nuklearnim kapacitetima. Ovaj oprez delimično proizilazi iz izveštaja da je Iran evakuisao visoko obogaćeni uranijum i osetljivu opremu iz objekta Fordo na nepoznatu lokaciju pre napada.

 

Značaj udara verovatno prevazilazi njegove neposredne rezultate. Ono što nije u potpunosti postignuto u ovoj početnoj rundi može se rešiti u budućim operacijama ako bude potrebno.

Sjedinjene Države su ispunile svoju obavezu da spreče Iran da se približi nuklearnim kapacitetima, potvrđujući svoj strateški savez sa Izraelom i podižući vojnu koordinaciju između dve zemlje na neviđeni nivo.

Iranski sistemi primorani da se povuku na istok

Američki napad je oslobodio Izrael operativnih izazova samostalnog napada na Fordo, omogućavajući mu da se fokusira na pristupačnije ciljeve, posebno na iranske raketne lansere, koji i dalje prete izraelskoj teritoriji. Ovi potezi primorali su Iran da pomeri lansiranja ka istoku, koristeći rakete dužeg dometa koje možda nije planirao da rasporedi u ovoj fazi.

Foto: Shutterstock

 

Ipak, Iran je juče uspeo da koordinira značajnu baražnu vatru, a obim razaranja od udara raketa predstavlja ozbiljnu i stalnu pretnju Izraelu.

Eskalacija, predaja ili nastavak borbe

 

Iran se sada suočava sa kritičnom dilemom, sa tri glavne opcije odgovora:

- eskalacija punih razmera, uključujući zatvaranje Ormuskog moreuza i napad na američke baze i imovinu u Persijskom zalivu, kao i na druge regionalne države 

- potpuna predaja, prihvatanje prisilnog sporazuma (moguće i kao privremena taktika) 

- nastavak borbe pod izabranim uslovima.

U Vašingtonu, zvaničnici se nadaju scenariju predaje koji bi izbegao dublji sukob i dalje komplikacije na Bliskom istoku.

U Izraelu se otvoreno govori o sličnom završetku kampanje, iako privatni razgovori otkrivaju neskrivenu nadu da bi povećano američko učešće moglo dovesti do kolapsa iranskog teokratskog režima.

Tramp: Promena režima nije cilj

Trampova administracija je juče pojasnila da promena režima trenutno nije cilj, ali sa Trampom je nepredvidivo – preterana reakcija Irana mogla bi da podstakne još jedan iznenadni napad, uprkos značajnom domaćem protivljenju.

Glavna briga Izraela je da bi Iran mogao da preusmeri svoj fokus isključivo na Izrael, odlučujući se za produženi rat iscrpljivanja.

Dok Iran plaća visoku cenu u izgubljenoj imovini, Izrael je uglavnom paralizovan više od nedelju dana, i nije jasno koliko dugo može da održi ovo stanje. Vremenom, dostignuća mogu da se erodiraju, a očekuje se da će ekonomska i fizička šteta rasti, delimično zbog izveštaja o rastućoj nestašici presretača.

Preovlađujući stav u izraelskom odbrambenom sistemu je da ovaj vrhunac treba iskoristiti da se Iran obaveže na strog sporazum sa značajnim sankcijama, koji se bavi nuklearnim pitanjima, proizvodnjom raketa i sponzorisanjem terorizma.

Istovremeno, Izrael bi mogao – kako se i Vašington nada – proširiti Abrahamove sporazume (sporazume koje SAD i Izrael sklapaju sa islamskim zemljama u regionu, prim.prev.) kako bi stvorio snažne regionalne vojne, političke i ekonomske saveze, dodatno komplikujući oporavak Irana.

Izrael ima još jedan front

Izrael se pored rata sa Iranom nalazi u još jednom sukobu - u Gazi. Iako se trenutno sukob Izraela i Hamasa stavio na stranu zbog novijih događaja, Izrael nastavlja s udarima i na pojas Gaze gde se još uvek nalaze Izraelski taoci. 

Najmanje 37 Palestinaca ubijeno je u nedelju u izraelskim napadima u Pojasu Gaze, pri čemu je njih osmoro ubijeno na putu da preuzmu humanitarnu pomoć.

Foto: Tanjug/AP

 

Kako navodi Al Džazira, Izrael nastavlja sa napadima na naseljena mesta, a pre svega na Palestince koji se nalaze najbliže punktovima na kojima se distribuira humanitarna pomoć.

Dodaje se da je stanje u bolnicama u enklavi blizu kolapsa, pošto ponestaje zaliha goriva i medicinskog materijala.

Od početka rata Izraela i Hamasa u oktobru 2023. godine, u izraelskim napadima ubijeno je više od 55.000 Palestinaca.