Skriveni gubitak: Krađe u nemačkim trgovinama stajale gotovo 5 milijardi evra

Porast krađa u nemačkim trgovinama: Organizovane bande postale ozbiljan problem.

Novo istraživanje Nemačkog trgovačkog instituta (EHI) pokazuje značajan porast krađa u trgovinama, koje su u 2024. godini uzrokovale gubitak od oko 4,95 milijardi evra. Ovaj porast od 3% u odnosu na prethodnu godinu posledica je krađa od strane kupaca, zaposlenih i dostavljača. EHI upozorava da trgovci, kako bi nadoknadili ove gubitke, podižu cene proizvoda, čime je inflacija dodatno pogoršana.

Organizovane bande kradljivaca

Iako većina krađa dolazi od pojedinaca, organizovane grupe postale su ozbiljan problem. Prema istraživanju, trećina krađa dolazi od koordinisanih bandi koje koriste sofisticirane metode, poput odvlačenja pažnje zaposlenih ili krijumčarenja ukradene robe. Najčešće kradeni proizvodi su parfemi, kozmetika, ali i skupi proizvodi kao što su britvice i meso.

Foto:  

Foto:  

Foto:  

Foto:  

Foto:  

Foto: Shutterstock

 

Porast krađa hrane i sumnje u podatke

Neke trgovine su već premestile skuplje artikle blizu blagajne, ali ni to nije sprečilo povećanje krađa, posebno hrane poput mesa i sireva. Iako istraživanje procenjuje da 98% krađa ostaje neotkriveno, kriminologinja Nicole Bogelajn sumnja u tačnost podataka i smatra da bi se deo tih gubitaka mogao pripisati pogrešnim procenama.

Foto: Shutterstock

 

„Zločini siromaštva“ ili oportunizam?

EHI istraživanje ističe da su mnoge krađe rezultat „oportunizma“ – ljudi kradu jer misle da neće biti uhvaćeni. S druge strane, Bogelajn tvrdi da su mnoge krađe „zločini siromaštva“ i da na njih najčešće odlučuju ljudi u teškoj finansijskoj situaciji. Službene statistike pokazuju da većina krađa u trgovinama uključuje robu vrednu manje od 50 evra.

Kazne i dekriminalizacija

Iako zakoni predviđaju kaznu zatvora do pet godina za krađe, kazne u praksi često nisu stroge, što Nemačku čini „rajom“ za kradljivce. Pitanje da li bi trebalo dekriminalizovati „zločine siromaštva“ i smanjiti kazne za vožnju bez karte takođe se pojavljuje kao tema u javnim raspravama.

 

Inflacija i socijalni protesti

Dok Horst smatra da inflacija i poskupljenje osnovnih proizvoda mogu doprineti porastu krađa, smatra da siromaštvo nije jedini faktor. „Možda se radi i o krađama iz protesta“, zaključuje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.