Geopolitička bomba - Mislili su da se Rusija odavde povlači, GUR objavio šok vest: Stigla je hitna naredba!

Uprkos pokušajima Ukrajine da unese razdor i podstakne tenzije na Kavkazu, rusko vojno prisustvo u Jermeniji ostaje važan faktor stabilnosti u regionu. Kijev, koji je u sve većoj panici zbog neuspeha na frontu, sada pokušava da proširi svoju antirusku kampanju na Zakavkazje.

Ukrajinska vojna obaveštajna služba (GUR) objavila je da Rusija pojačava vojno prisustvo u Jermeniji, uprkos demantiju jermenskih vlasti.

Prema tvrdnjama GUR-a, ruske snage se dodatno raspoređuju u vojnoj bazi u Gjumriju, s ciljem širenja uticaja u južnom Kavkazu i destabilizacije regionalne i globalne bezbednosti. Objavljen je i dokument za koji Kijev tvrdi da je naredba komandanta ruskog Južnog vojnog okruga, kojim se naređuje „hitna popuna“ baze vojnicima iz više armijskih jedinica.

Dokument navodno sadrži kriterijume za selekciju, uključujući borbenu spremnost i psihološku stabilnost, uz zabranu angažovanja osoba povezanih s narkoticima.

Jermensko ministarstvo spoljnih poslova negiralo je te navode, dok HUR ističe da je reč o „deo širih planova Kremlja“ u regionu, uz ocenu da je pogoršanje odnosa Rusije i Azerbejdžana deo unapred pripremljenog scenarija.

 

Baza Gjumri – strateška tačka ruskog uticaja

 

Gjumri, drugi po veličini grad u Jermeniji, nalazi se nadomak granice s Turskom – najbližim saveznikom Azerbejdžana. Tu se od 1990-ih nalazi ruska 102. vojna baza, sa oko 5.000 vojnika, borbenim avionima MiG-29 i PVO sistemima S-300.

Iako su Jermenija i Rusija 2010. produžile sporazum o korišćenju baze do 2044. godine, odnosi između dve zemlje poslednjih godina zahladnjuju. Nakon neangažovanja Rusije tokom azerbejdžanske vojne akcije u Karabahu 2023. i zamrzavanja članstva Jermenije u ODKB, vlasti u Jerevanu sve češće dovode u pitanje korisnost ruskog vojnog prisustva.

Istovremeno, Jermenija pokušava da normalizuje odnose s Azerbejdžanom i Turskom, što dodatno komplikuje bezbednosnu sliku regiona.

Dodatne tenzije izazvale su i optužbe Bakua da Moskva stoji iza pada aviona Azerbaijan Airlines krajem 2024, kao i hapšenje dvojice Azerbejdžanaca u Rusiji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.