Izrael i Sirija na ivici otvorenog rata: Evo šta je pozadina novog opasnog sukoba na Bliskom istoku

Siriju je zahvatio novi talas smrtonosnog nasilja, koje je ponovo stavilo u fokus druzijsku manjinu, usred rastućih tenzija s Izraelom.

Ove nedelje je u južnom gradu Suvejda ubijeno više desetina ljudi u sukobima između pristalica sirijskog režima i druzijskih milicija, što je navelo sirijske snage da intervenišu. To je zauzvrat izazvalo nove izraelske vazdušne udare, jer Izrael – pozivajući se na obavezu da zaštiti Druze – širi svoje prisustvo na jugu Sirije.

Sjedinjene Američke Države situaciju ocenjuju kao „zabrinjavajuću“, izjavio je specijalni američki izaslanik za Siriju Tom Barak, a navodno su i pozvale Izrael da obustavi napade. Ipak, u sredu je Izrael upozorio da će pojačati napade ako se sirijske vladine snage ne povuku.

Evo šta treba da znate.

Šta se dešavalo ove nedelje?

Ove sedmice situacija u Siriji dodatno se pogoršala kada su izbili sukobi između druzijskih snaga i beduinskih plemena u južnom gradu Suvejda, što je izazvalo strah od novih napada na manjine. Sirijska vojska ušla je u grad u utorak, a najmanje 30 ljudi je poginulo, dok su desetine ranjene.

U sukobe su se uključile i islamističke snage lojalne sirijskom režimu, što je dodatno uznemirilo Druze. Jedan od istaknutih lidera zajednice pozvao je na međunarodnu zaštitu.

Izrael je, u skladu s obećanjem da će štititi Druze, izveo nove napade na sirijske vladine snage koje su se kretale ka Suvejdi, a zapretio je da će ih pojačati ako se vojska ne povuče.

Sirijsko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je izraelske napade kao kršenje suvereniteta, dok je izraelska vojska potvrdila da je gađala sirijska vojna vozila kod Suvejde i vojni štab u Damasku.

Američki izaslanik Tom Barak rekao je da SAD rade sa svim stranama kako bi se došlo do mirnog rešenja. Ipak, izraelski ministar odbrane najavio je nove udare ako sirijske snage ostanu u Suvejdi.

Ko su Druzi?

Druzi su arapska verska sekta sa oko milion pripadnika, uglavnom u Siriji, Libanu i Izraelu. U južnoj Siriji, posebno u provinciji Suvejda, čine većinu stanovništva i tokom desetogodišnjeg građanskog rata često su bili zarobljeni između snaga Asadovog režima i ekstremističkih grupa.

Poreklom iz Egipta iz 11. veka, Druze praktikuju specifičnu granu islama koja ne dozvoljava prelazak u veru niti iz nje, kao ni međureligijske brakove.

Foto: Foto: Reuters

U Siriji žive uglavnom u tri provincije blizu Golanske visoravni, koju je Izrael zauzeo 1967. i anektirao 1981. godine. Na Golanu danas živi oko 20.000 Druza, zajedno sa oko 25.000 jevrejskih doseljenika.

Većina Druza na Golanu se i dalje identifikuje kao Sirijci i odbila je izraelsko državljanstvo, te imaju status stanovnika bez punog državljanstva.

 

SIRIJA I IZRAEL TAJNO PREGOVARAJU, NA PRAGU SU SPORAZUMA KOJI ĆE RUSIJU I IRAN IZBACITI IZ PRIČE: U SVE JE UMEŠANA I AMERIKA 

 

Zašto se sirijske snage sukobljavaju s njima?

Nakon svrgavanja dugogodišnjeg diktatora Bašara al-Asada, novi predsednik Sirije Ahmed al-Šaraa obećao je inkluziju i zaštitu svih verskih zajednica. Međutim, sunitske ekstremističke snage lojalne njemu nastavile su nasilne sukobe s verskim manjinama.

U martu je u Latakiji ubijeno stotine pripadnika alavitske sekte, dok je u aprilu u sukobima provladinih snaga i druzijskih milicija stradalo najmanje 100 ljudi.

Glavni izvor napetosti između vlasti i Druza je pitanje razoružanja i integracije njihovih milicija. Al-Šaraa želi da sve oružane grupe ujedini pod jednom komandom, ali Druzi odbijaju da predaju oružje i žele da zadrže svoje milicije. Takođe, ne veruju u njegovu islamsku agendu i zameraju mu što su njihovi lideri isključeni iz političkog procesa – u vladi imaju samo jednog ministra.

U utorak, nakon ulaska trupa u Suvejdu, ministar odbrane objavio je primirje postignuto s lokalnim liderima i najavio raspoređivanje vojne policije. Ipak, već u sredu vojska je optužila „nezakonite grupe“ da su nastavile napade, pa je usledila odmazda.

 

Zašto je Izrael intervenisao?

Izrael je intervenisao kako bi, prema rečima premijera Netanjahua, zaštitio Druze u Siriji zbog "bratskih veza" s druzijskom zajednicom u Izraelu, koja broji oko 130.000 ljudi i ima dugu tradiciju služenja u vojsci i bezbednosnim strukturama.

Foto: Shutterstock

Izrael je jednostrano proglasio demilitarizovanu zonu na jugu Sirije, zabranjujući prisustvo sirijskih snaga u tom regionu. Sirija je tu odluku odbacila i optužila Izrael za kršenje suvereniteta.

 

Da li bi Izrael mogao da postigne sporazum sa zemljom koju neprestano bombarduje?

Od pada režima Bašara al-Asada u decembru 2024, Izrael je zauzeo dodatne teritorije u Siriji i često izvodio vazdušne napade s ciljem sprečavanja jačanja sirijskih vojnih snaga i eliminisanja pretnji po svoju bezbednost.

I pored pritisaka SAD, koje žele normalizaciju odnosa Izraela i Sirije pod novom vladom, Izrael nastavlja vojne akcije. SAD promovišu uključivanje Sirije u Abrahamove sporazume o miru između Izraela i arapskih zemalja, a prošlog maja je predsednik Donald Tramp održao prvi visok nivo sastanak s liderom Sirije Ahmedom al-Šaraom, najavivši ukidanje sankcija.

Izrael je pokazao želju za proširenjem tih sporazuma i potencijalnim uključivanjem Sirije i Libana, uz očuvanje svojih sigurnosnih interesa. Vođstvo Izraela vodi direktne i indirektne pregovore sa novom sirijskom vladom, ali stalni izraelski napadi otežavaju dogovor.

Premijer Netanjahu je novu sirijsku vladu nazvao “ekstremističkim islamskim režimom” i pretnjom, a izraelski zvaničnik je rekao da je Netanjahu tražio od Trampa da ne ukida sankcije zbog straha od ponavljanja napada kao što je onaj Hamasov u oktobru 2023.

Izraelske akcije takođe otežavaju napore Al-Šaraa da konsoliduje vlast i predstavi potencijalni sporazum kao pobedu Sirije i njenog naroda.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.