Ubijaju tiho, legalno i svakodnevno: Kako su pilule pretvorile SAD u naciju zombija

Psihoaktivni lekovi poput aderala, fentanila i oksikodona više nisu samo medicinski tretmani – oni su postali simbol zavisnosti, smrti i propadanja zajednica širom SAD. U borbi protiv hroničnog bola i mentalnih poremećaja, Amerika je upala u sopstvenu farmaceutsku zamku.

U poslednje dve decenije, Sjedinjene Američke Države svedoče zdravstvenoj krizi koja se ne ogleda u virusima, već u pilulama. Farmaceutska industrija je – pod izgovorom lečenja – otvorila vrata jednoj od najvećih epidemija zavisnosti u modernoj istoriji. Aderal, fentanil i oksikodon danas se više povezuju sa smrću, zavisnošću i razorenim porodicama nego sa izlečenjem.

Aderal: Legalni amfetamin

Aderal, koji se prepisuje deci i odraslima za poremećaj pažnje (ADHD), sadrži kombinaciju amfetamina. U početku viđen kao "lek uspeha", posebno među studentima i poslovnim ljudima, Aderal je postao način da se "poboljša koncentracija", čak i kod onih koji nisu imali medicinsku dijagnozu.

Međutim, ono što je usledilo bio je porast zloupotrebe, zavisnosti i mentalnih problema. Prema američkom CDC-u, između 2015. i 2022. godine zabeležen je dvostruki porast broja mladih koji su zatražili pomoć zbog zloupotrebe Aderala. Lek je postao "legalni kokain" među studentima.

Fentanil: Smrtonosni sintetik

Fentanil, sintetički opioid koji je i do 100 puta jači od morfijuma, zvanično je najopasnija droga u Americi danas. U početku korišćen za tretman jakih bolova kod pacijenata sa karcinomom, fentanil je brzo postao glavni uzročnik smrti od predoziranja u SAD.

Samo 2023. godine, od predoziranja fentanilom umrlo je više od 70.000 Amerikanaca. Tržištem dominira ilegalni fentanil koji dolazi iz Meksika, a razarajuće posledice osećaju se u svakom sloju društva – od radnika do tinejdžera.

Oksikodon: Početak epidemije

Oksikodon, poznat i po komercijalnom imenu "OxyContin", bio je lek koji je otvorio vrata masovnoj opioidnoj zavisnosti još krajem 1990-ih. Kompanija "Purdu Farma", uz agresivne kampanje, uveravala je lekare da je oksikodon bezbedan i ne stvara zavisnost – tvrdnje koje su se pokazale smrtonosno pogrešnim.

Oksikodon je bio ulazna droga za milione Amerikanaca u svet zavisnosti. Prema podacima Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga (NIDA), gotovo 80% korisnika heroina u SAD počelo je upravo sa lekovima poput oksikodona.

Foto: Shuterstock

 

Socijalni kolaps i farmaceutska odgovornost

Amerika danas vodi tihu borbu sa sopstvenim lekovima. Desetine hiljada preminulih svake godine, razorene porodice, siromašna ruralna područja pogođena epidemijama zavisnosti – sve su to posledice pohlepe velikih farmaceutskih kompanija i nemara regulatornih tela.

I dok se pojedini direktori farmaceutskih giganata suočavaju sa tužbama i zatvorom, šteta je već učinjena. Epidemija zavisnosti ostavila je neizbrisiv trag – kako u zdravstvu, tako i u društvu.

Aderal, fentanil i oksikodon predstavljaju tri lica iste tragedije: farmaceutsku pohlepu, institucionalni nemar i ljudsku patnju. Amerika pokušava da se izbori sa posledicama sopstvene industrije, ali pitanje je da li je prekasno za povratak.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.