Jezive slike sa Pacifika: Ljudi žive u otrovnom gasu, bez maske nema spasa

Na oko 180 kilometara južno od Tokija, usred Pacifika, nalazi se vulkansko ostrvo Mijakejima – mesto gde svakodnevica izgleda kao postapokaliptični film. Ovde gas-maska nije deo hitne opreme, već stalni pratilac svakog stanovnika.

Ostrvo je dom za nešto više od 2.000 ljudi, ali i za aktivni vulkan Mijake, koji diktira ritam života lokalnog stanovništva. Od velike erupcije 2000. godine, ostrvo se nikada nije potpuno oporavilo – ne u fizičkom, već u vazdušnom smislu. Vulkanske emisije, bogate sumpor-dioksidom, konstantno prožimaju atmosferu. U zavisnosti od koncentracije tog gasa, stanovnici su u obavezi da nose gas-maske.

 

 

Otrovan vazduh

Sumpor-dioksid, kada je prisutan u velikim količinama, može izazvati ozbiljna oštećenja disajnih puteva, naročito kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika. Na Mijakejimi, nivo ovog gasa često premašuje dozvoljene granice. Zato je japanska vlada uvela stroga pravila – građani moraju stalno imati gas-maske pri ruci, a turistima je ulazak bio zabranjen godinama nakon erupcije.

Iako su restrikcije za posetioce ublažene 2005. godine, obaveza nošenja maski ostala je stvarnost. Na ulicama, u školama, u prodavnicama – svuda ćete videti ljude s maskama. Čak i školska deca trenirana su kako da reaguju na iznenadne skokove zagađenja, koji se mere pomoću mreže detektora raspoređenih širom ostrva.

Povratak na ivici opasnosti

Nakon erupcije 2000. godine, celokupno stanovništvo je bilo evakuisano. Tek nakon četiri godine, ljudi su počeli da se vraćaju – dobrovoljno, svesni rizika. Za mnoge, vezanost za rodnu grudu, posao i porodična tradicija bili su jači od straha.

- Naučili smo da živimo s vulkanom. Nije lako, ali ovo je naš dom - kaže jedan od starosedelaca

 

 

Otrovan vazduh – i pre velike erupcije

Zagađenje vazduha sumpor-dioksidom nije novost za Mijakejimu. I pre erupcije 2000. godine, stanovnici su već nosili gas-maske tokom perioda pojačane vulkanske aktivnosti. Postoje čak i crno-bele fotografije iz 1980-ih i 1990-ih koje prikazuju ljude, pa i decu, kako obavljaju svakodnevne aktivnosti pod maskama – u školama, na ulicama i u kućama. Te slike danas deluju jezivo proročanski.

Velika erupcija pre dve decenije samo je učvrstila obavezu – i svakodnevnu naviku – da se bez maske ne izlazi iz kuće.

 

 

Turizam pod maskom

Danas, uprkos potencijalnoj opasnosti, Mijakejima privlači radoznale turiste i fotografe željne neobičnih prizora. Posetioci su dužni da nose maske i potpisuju saglasnost da ulaze na sopstvenu odgovornost. Ostrvo, s netaknutom prirodom, bogatim podvodnim svetom i sablasnom tišinom, deluje kao mesto iz drugog sveta.

Novi oblik normalnosti

Mijakejima je retko mesto na planeti gde je vazduh toliko nepouzdan da se svakog dana mora proveravati da li je bezbedan za disanje. I dok ostatak sveta gas-maske vezuje za pandemije i katastrofe, ovde su one deo svakodnevice – simbol borbe za život u nemogućim uslovima.

Ostrvo Mijakejima podseća nas da čovek može da se prilagodi i najtežim okolnostima – ali po cenu stalne opreznosti i ograničene slobode disanja.