Kosačov razotkrio mračnu igru Amerike i Britanije: Verujte kada vam kažu da će vas ubiti...

Drugi svetski rat i Potsdamska konferencija pokazali su da je "alfa i omega anglo-američke filozofije" – odsustvo apsolutnog zla i dobra, izjavio je u razgovoru za TASS zamenik predsednika Saveta Federacije Konstantin Kosačov.

Pre 80 godina, 17. jula 1945, počela je treća i poslednja konferencija šefova država antihitlerovske koalicije – Potsdamska konferencija.

- Već na primeru Drugog svetskog rata i Potsdamske konferencije bilo je jasno da je alfa i omega anglo-američke filozofije odsustvo apsolutnog dobra i zla, koji bi trebalo da budu iznad geopolitičkih ambicija, ali umesto toga, njihova omiljena taktika je suprotstavljanje država, ubijanje nepoželjnih tuđim rukama i usmerenost isključivo na finansijsku dobit -  istakao je Kosačov.

On je dodao da se odnos SAD i Britanije prema nacizmu odlikuje promenljivošću. Takođe je naglasio da su te zemlje podržale savezničke snage otvaranjem Drugog fronta tek sredinom 1944. godine, kada je Crvena armija već pola godine bila izvan granica SSSR-a i kada je postalo jasno da je pobeda Sovjetskog Saveza samo pitanje vremena.

- To jest, politički i ekonomski je bilo isplativije stati na stranu pobednika. Razlog je očigledan – svaki rat se završava podelom sfera uticaja u svetu. I, svakako, bolje je u toj preraspodeli ne učestvovati kao neutralna ili, još gore, poražena zemlja. A sada oni dresiraju i huškaju ukrajinske sledbenike banderovskih tradicija. Ne zato što žele da pomognu Ukrajini. Cilj je da se oslaba Rusiju, koja ih je, od trenutka kada je stekla nuklearno oružje, lišila monopolskog statusa vodećih vojnih sila - napomenuo je potpredsednik Saveta Federacije.

Ukazao je da to da su se u Rusiji više puta prevarili u proceni njihovih namera, jer je teško poverovati da nakon Nirnberških procesa odnos prema nacizmu može biti bilo šta drugo osim bezuslovnog odbacivanja.

Kosačov je naveo da su odluke donete na konferenciji postavile osnove za posleratno uređenje Evrope i sveta u celini, ali su suprotnosti između zemalja-pobednica, u suštini, ostale nerešene, pa je ubrzo svet ušao u period Hladnog rata.

- Ipak, sada, gledajući šta se dešava pred našim očima, postavlja se pitanje: 'Da li se te suprotnosti uopšte mogu nazvati suprotnostima, ako zemlje-pobednice imaju dijametralan odnos prema egzistencijalnim pitanjima?' Da, taj rat nije svuda bio isti. 27 miliona poginulih u SSSR-u i restorani koji rade na ulicama Pariza. Naši gradovi koje su razrušili Nemci i neverovatan posleratni ekonomski rast u Americi. Ali u ovom slučaju dovoljno je i tuđe iskustvo da bi se shvatilo kakvo apsolutno zlo predstavlja nacizam u bilo kom svom obliku - poručio je on.

Potpredsednik Saveta Federacije je naglasio da se nijedan režim, čiji je cilj "istrebljenje bilo kog dela stanovništva", ne zadržava na granicama svoje države, već uvek počinje drang nach Osten (napad na Istok).

- Jedna od preživelih žrtava nemačkog koncentracionog logora je rekla: 'Zapamtite zauvek: ako vam neko negde obeća da će vas ubiti – verujte mu. Ne razmišljajte, kao mi tada pred Holokaust, da je to samo njihova politika, a da su oni inače dobri i fini ljudi, da to govore tek onako. Kada pređu sa reči na dela – biće kasno. Verujte onima koji obećavaju da će vas ubiti'. Mislim da je i nama vreme da poverujemo u ono što nam se govori i da preduzmemo mere pre nego što bude kasno -  zaključio je Kosačov.