London postao centar prljave obaveštajne industrije, znate li ko su ti ljudi - njih i MI6 gleda sa oprezom!

Smeštene među luksuznim nekretninama elitnog londonskog kvarta Mejfer, nalaze se centrale najuglednijih britanskih privatnih špijunskih firmi. Njihova imena zvuče kao da su izašla iz filmova o Džejmsu Bondu i posao im cveta.

Zapošljavaju bivše špijune, policajce, novinare i vojne obaveštajce, a nude usluge od osnovnih provera do potpune operativne pratnje. Neke od tih firmi čak zalaze u ilegalno prikupljanje ličnih podataka. Tokom prošle godine, britanski ministri i bezbednosne agencije upozoravali su da strane države koriste ovu industriju za svoje "prljave poslove", uključujući nadzor i uznemiravanje političkih disidenata koji su utočište pronašli upravo u Velikoj Britaniji.

Uprkos oštrim izjavama vlade, industrija i dalje funkcioniše bez stvarnog nadzora.

- Ova industrija funkcioniše gotovo bez ikakve kontrole, predstavljajući ozbiljnu pretnju po privatnost, ljudska prava i demokratiju - upozorava za "Politiko" Ilija Sijatica iz organizacije Prajvasi internešenel.

Od fikcije do realnosti

London je postao globalna prestonica privatne obaveštajne industrije, delom i zbog globalne fascinacije britanskim špijunima iz pop-kulture. Bivši šefovi MI6 i zvaničnici Forin ofisa osnivaju ili nadziru ove firme. Njihovo prisustvo na odborima služi, kako kažu iz industrije, da impresionira strane klijente iz zemalja poput Ukrajine ili Indonezije.

- Imate lordove, ledi, bivše špijune i generalštablije - to prodaje sliku moći - kaže jedan izvor.

Međutim, mnogi bivši agenti, bez podrške državne infrastrukture, teško se snalaze u privatnom sektoru.

Za razliku od SAD, gde bivši CIA agenti često javno govore o svojoj prošlosti i nastavljaju rad kroz podugovore, u Velikoj Britaniji se bivši operativci retko oglašavaju.

- MI6 gotovo nikad ne angažuje privatni sektor za ozbiljan obaveštajni rad - navodi jedan insajder.

Ipak, stara mreža prijatelja s obe strane Temze i dalje funkcioniše.

Lova leži u parnicama

Ključ uspeha privatne obaveštajne industrije u Londonu leži u blizini dva velika izvora klijenata: pravnog i finansijskog sektora. Dok se deo posla odnosi na rutinske provere sankcija i reputacije, pravi novac se vrti u sektoru "podrške u parnicama". To uključuje sve - od diskreditovanja protivnika, preko prikupljanja dokaza, do preuzimanja hard diskova i snimanja svedoka.

Metode ponekad podsećaju na romane Toma Klensija: nadzor, krađe, hakovanje, falsifikati.

- Sve je na stolu. Jedan milijarder me je zamolio da hakujem nekoga - samo smo se nasmejali, ali njegovi savetnici su mu šaputali da ućuti - rekao je jedan izvor za "Politiko".

Industrija špijunaže u Britaniji je gotovo neregulisana. Nadzor se često koristi kao dokaz na sudu, iako je način prikupljanja diskutabilan, a firmama praksa da sudijama prikazuju "apsurdne priče" kako bi legalizovale nezakonito pribavljene podatke.

U jednoj situaciji, dokaz iz ukradenog tableta predat je sudu uz objašnjenje da ga je "neko ostavio pred vratima preko noći".

- Najgore je što se sve to odobrava preko advokata. Ili su aktivno saučesnici, ili namerno ne postavljaju pitanja - kaže isti sagovornik.

Žrtve: novinari, uzbunjivači, disidenti

Za one koji su meta - novinare, aktiviste, disidente - posledice su ogromne. Sagovornici iz redova žrtava tvrde da su bili izloženi špijunaži, hakovanju, uznemiravanju i praćenju. U jednom slučaju, špijunska firma je lažnim predstavljanjem došla do bankovnih podataka žrtve, snimala je u sopstvenoj kući i čak angažovala hakere da pristupe njenom telefonu.

Jedan veteran ove industrije opisuje "korporativne upade" u kojima investitori gube imovinu zbog lokalne korupcije, a potom angažuju londonske firme da im povrate vlasništvo kroz međunarodne sudove.

Kazahstan je, kažu, dugo hranio ovu industriju, a dokumenti FBI otkrivaju da je iranski agent Kija Sadegi 2020. angažovao britansku firmu da špijunira jednog iranskog novinara u Londonu, predstavljajući se kao predstavnik firme iz Dubaija. U stvarnosti, radio je za iransku obaveštajnu službu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.