Kina napravila pomorsku tvrđavu: Bombarderi sa nuklearkama sada gledaju ka jednoj sili...

Nova analiza satelitskih snimaka, koju je sproveo vašingtonski "tink-tank" nazvan “Centar za strateške i međunarodne studije” (CSIS), otkriva da je Kina izgradila mrežu od 27 vojnih baza na veštačkim ostrvima u Južnom kineskom moru, pokrivajući površinu veću od 3.200 hektara.

Neke od tih baza su sada spremne da prihvate strateške bombardere H-6K sa nuklearnim kapacitetima, što označava dramatičan pomak u vojnim kapacitetima Pekinga.

Ono što su nekada bila jedva vidljiva grebena i atoli, pretvoreno je u okosnicu kineske vojne moći u Indo-Pacifiku. Od 27 baza, 20 se nalazi u Paracelskim ostrvima, a 7 u Spratlijima, gde su izgrađene kompletno operativne vojne baze sa pistama od 3.000 metara, više od 70 utvrđenih hangara za borbene avione, naprednim raketnim sistemima, radarima i senzorima.

Ova C4ISR infrastruktura (komanda, kontrola, komunikacije, kompjuteri, obaveštajni rad, nadzor i izviđanje) omogućava Kini neprevaziđenu vidljivost i komunikacionu dominaciju u čitavom regionu, nadmašujući čak i američke kapacitete na lokalnom nivou.

Nuklearni kapacitet i domet do severne Australije

Posebno zabrinjavajuće je što su u maju 2025. godine sateliti snimili dva kineska bombardera H-6K na ostrvu Vudi (Woody Island) u Paracelima, dok analize pokazuju da su najmanje tri baze u Spratlijima sposobne da podrže takve operacije.

Ovo dramatično proširuje domet kineske moći, stavljajući u domet sever Australije i čitav Indo-Pacifik, upozoravaju državni mediji iz Sidneja.

Kineski cilj: „Južno kinesko more kao unutrašnje jezero Kine“

Peking, kroz mrežu „nespotopivih nosača aviona“, gradi A2/AD zonu (zona zabrane pristupa i delovanja), čiji je cilj da uspostavi de fakto kontrolu nad jednom od najvažnijih svetskih pomorskih ruta, kroz koju godišnje prođe roba u vrednosti većoj od 3 biliona dolara.

Ove baze omogućavaju Kini stalnu vojnu prisilu (24/7) prema susedima kao što su Vijetnam i Filipini, što efektivno pretvara Južno kinesko more u „kineski zaliv“.

Istorijski revizionizam i ekološka katastrofa

Izgradnja ovih baza zasnovana je na „devetotačkastoj liniji“, istorijskoj tvrdnji koju zapadni svet ne priznaje. Ipak, Peking sprovodi svoju viziju odlučno i brzo.

Cena ovog poduhvata je katastrofalna za ekologiju, žale se trustovi mozgova na zapadu. Kina je uništila više od 16 kvadratnih kilometara živih koralnih grebena, što analitičari opisuju kao najveće namerno uništavanje koralnih ekosistema u istoriji čovečanstva.

Izazov za SAD i saveznike

Za Sjedinjene Države i njihove satelite, Australiju, Japan i Filipine, kineska mreža baza predstavlja neviđen strateški izazov. Peking sada poseduje lokalnu informacionu i ofanzivnu superiornost, čime ugrožava slobodu navigacije i temelje regionalne bezbednosne arhitekture.

Vojni i politički analitičari ističu da je vreme za temeljno redefinisanje strategije SAD i saveznika, jer se nova kineska pomorska tvrđava više ne može ignorisati.