Evropa drhti - Putin diže rampu za rakete: Gotovo je!

Rusija više ne smatra obavezujućim moratorijum na razmeštaj raketa kratkog i srednjeg dometa, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije.

Ova odluka dolazi nakon višegodišnjeg zastoja u primeni Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), iz kojeg su se Sjedinjene Američke Države jednostrano povukle još 2019. godine. Tada je Moskva obećala da neće raspoređivati ovakvo oružje, osim ukoliko to prvo ne učine SAD. Sada, međutim, Rusija poručuje da su okolnosti drastično promenjene.

„S obzirom na to da Sjedinjene Države sprovode konkretne korake ka razmeštanju kopnenih raketnih sistema srednjeg i kratkog dometa u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu, moratorijum više nema smisla“, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.

Šta je bio INF?

INF sporazum su 1987. godine potpisali tadašnji američki predsednik Ronald Regan i sovjetski lider Mihail Gorbačov. Cilj je bio zabrana i eliminacija raketa dometa između 500 i 5.500 kilometara, što je i učinjeno do 1991. – ukupno je uništeno 2.692 projektila. Bio je to prvi sporazum koji je u potpunosti ukinuo čitavu klasu nuklearnog oružja i obezbedio mehanizme za međusobne inspekcije, što je predstavljalo ključni korak ka smanjenju napetosti u Hladnom ratu.

Prelomni trenutak – 2019.

SAD su napustile INF 2. avgusta 2019. godine, optužujući Rusiju da krši sporazum razvojem rakete 9M729, koja navodno ima domet veći od dozvoljenog.

Vašington je tvrdio da se radi o modernizovanoj verziji „Kalibra“, pogodnoj za brzo lansiranje sa mobilnih platformi i sposobnoj za nošenje nuklearnih bojevih glava. Taj potez je izazvao ozbiljnu zabrinutost NATO saveznika, koji su podržali američku odluku.

U decembru prošle godine, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov upozorio je da bi Moskva mogla reagovati na, kako je rekao, „destabilizujuće korake Zapada“. Današnje saopštenje Ministarstva spoljnih poslova potvrđuje da je Kremlj odlučio da i formalno odgovori.