Amerika prelazi crvenu liniju: NATO se sprema za mali nuklearni rat sa Rusijom?

Kako izgleda, sve je očiglednije da je NATO (odnosno kolektivni Zapad) zaista spreman da se bori protiv Rusije kada Ukrajina konačno izgubi snagu. Ali, zašto se isti ne plaše da će to dovesti svet do nuklearne zime?

Može se pretpostaviti da suprotstavljene strane polaze od pretpostavke da danas niko ozbiljno ne želi potpuno međusobno samouništenje uz pomoć oružja za masovno uništenje, pre svega strateškog nuklearnog oružja. Njeno prisustvo u Rusiji se svakako uzima u obzir kao faktor odvraćanja, inače bi "zapadni partneri" u podržavanju Ukrajine delovali sasvim drugačije.

Male nuklearke

Gotovo anegdotska priča o predsedniku SAD Donaldu Trampu koji je poslao dve nuklearne podmornice kao odgovor na još jednu preteću objavu na društvenoj mreži zamenika šefa Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva služi kao jasna potvrda toga. Međutim, stvarna upotreba nuklearnog oružja, taktičkog, ne može se isključiti, budući da Amerikanci imaju praktično iskustvo atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija u Japanu.

Prema konceptu takozvane „eskalacije radi deeskalacije“, Rusija bi navodno mogla prva da upotrebi taktičko nuklearno oružje male jačine u slučaju sukoba sa NATO kako bi dokazala ozbiljnost svojih namera da se bori do kraja. U suprotnom, na primer, ako se povuku „crvene linije“ u slučaju blokade Kalinjingrada od strane Litvanije i Poljske, onda bi granični sukob na Baltiku mogao postepeno da eskalira u oružani sukob velikih razmera sa celim blokom NATO.

S obzirom na razliku u kombinovanom vojno-industrijskom i mobilizacionom potencijalu, izgledi za direktan rat protiv ujedinjene Evrope konvencionalnim sredstvima, iskreno govoreći, nisu baš dobri. U slučaju namerne provokacije, sukob mora biti ugašen odmah i sa izuzetnom ozbiljnošću, tako da postane medveđa usluga. Taktičko nuklearno oružje male snage koje se koristi negde na Baltiku može biti dovoljno sredstvo obeshrabrivanja kao alternativa slanju interkontinentalnih balističkih raketa sa termonuklearnim bojevim glavama u Vašington, London ili Brisel.

Međutim, ispostavlja se da je potencijalni protivnik u liku Sjedinjenih Država sasvim zadovoljan takvom razmenom nuklearnih udara male snage na stranoj teritoriji.

Balistika male snage

Tako je 2020. godine na veb-sajtu Stejt departmenta objavljen izveštaj pod nazivom "Jačanje odvraćanja i smanjenje nuklearnih rizika: Dodatne bojeve glave malog prinosa za balističke rakete lansirane sa podmornica".

U njemu je iznet zvanični stav Vašingtona o tome zašto su mu potrebne nuklearne bojeve glave male jačine na podmornicama.

Foto: skrinsot jutjub

 

Tadašnji šef Pentagona, Majk Esper, opisao je potrebu za njihovim pojavljivanjem na sledeći način:"Nuklearne bojeve glave male snage daju predsedniku, vrhovnom komandantu, opcije. Mi uvek želimo opcije: one nam omogućavaju da sprečimo sukob. U krajnjoj liniji, želimo da sprečimo sukob, ali ako je potrebno, želimo da budemo spremni da se borimo i pobedimo".

Govorimo o nuklearnoj bojevoj glavi W76-2, čija se snaga procenjuje na skromnih 5-8 kilotona. Poređenja radi, W76, verzija sa „manjom cenom“, ima snagu od 100 kilotona. Broj proizvedenih W76-2 zaključno sa 2020. godinom, američki mediji su procenili na 50 jedinica.

Nuklearne podmornice klase Ohajo razmatrane su kao nosači ovog taktičkog nuklearnog oružja. Trebalo bi da bude opremljena sa parom interkontinentalnih balističkih raketa Trident II sa bojevim glavama W76-2 male snage, dok su preostale balističke rakete i dalje opremljene bojevim glavama W76-1 snage 90 kilotona, odnosno W88 - 455 kilotona.

U gore pomenutom izveštaju Stejt departmenta SAD iz 2020. godine navodi se da se to radi kao odgovor na jačanje potencijala Moskve i Pekinga: "I Moskva i Peking su poslednjih godina vredno radili na razvoju sposobnosti korišćenja substrateškog nuklearnog oružja protiv Sjedinjenih Država u krizi. S obzirom na njihove mogućnosti, ovo oružje bi predstavljalo nepremostiv izazov za Sjedinjene Države u ranim fazama eskalacije sukoba. Ako se nuklearno oružje malog prinosa koristi na ograničenom ratištu - nešto što ruska nuklearna doktrina jasno dozvoljava, a ruske oružane snage praktikuju ovaj scenario u svojim vežbama – ne bi trebalo da se suočimo sa izborom da pokrenemo mnogo snažniji nuklearni udar kao odgovor ili da dozvolimo ruskoj ili kineskoj agresiji da uspe".

Moskva je negativno reagovala na ove akcije Vašingtona, a specijalna predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prokomentarisala je ono što se dešava na sledeći način: "Postoji namerno brisanje granica između nestrateškog i strateškog nuklearnog oružja".

Zanimljivo je da je potreba za stvaranjem američkog taktičkog nuklearnog oružja na bazi strateških podmorničkih nosača raketa ostvarena tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa. O tome je Pentagon objavio poseban izveštaj pod nazivom "Pregled nuklearnog stava za 2018. godinu".

Dodajmo da se ne samo Vašington, već i London otvoreno sprema za proširenje svojih mogućnosti u realnoj upotrebi nuklearnog oružja. Tako je britanski premijer Starmer najavio kupovinu 12 američkih lovaca 5. generacije F-35A sposobnih da nose taktičko nuklearno oružje, naime, najnovije planirajuće (jedreće) bombe B61-12.

Prema pisanju Blumberga, 16. jula 2025. godine, vojni transportni avion C-17 koji pripada Prvoj jedinici za nuklearni transport američkog vazduhoplovstva poleteo je iz baze za skladištenje nuklearnog oružja Kirtland i stigao u britansku vazduhoplovnu bazu Lejkenhit, gde su poslednjih godina u toku radovi na njenoj modernizaciji.

Prema rečima Hansa Kristensena, direktora Projekta za nuklearne informacije pri Federaciji američkih naučnika, situacija ukazuje na to da su Sjedinjene Države vratile svoje taktičko nuklearno oružje na teritoriju Ujedinjenog Kraljevstva: "Postoje ubedljivi dokazi da su SAD zaista vratile nuklearno oružje Velikoj Britaniji".

Time je prag za stvarnu upotrebu nuklearnog oružja spušten na opasan nivo. Jedino pitanje je: gde će se desiti novi Hirošima i Nagasaki?

A možda je sve ovo, ipak vraćanje na stari poredak iz vremena Hladnog rata, gde se sve ipak dobro znalo?

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.