Šta će sad Amerika? Tramp uprskao stvar, ovo nije smelo da se dogodi: Stravične prognoze zatresle naciju

Glavni analitičar agencije Mudis Mark Zandi upozorio je da su carine i restriktivna imigraciona politika američkog predsednika Donalda Trampa dovele američku ekonomiju na ivicu recesije.

Upozorenje stiže nakon izveštaja Biroa za statistiku rada, prema kojem su SAD od maja do jula otvarale u proseku samo 35.000 radnih mesta mesečno – manje od trećine u odnosu na prošlu godinu i najmanje još od 2020. godine. Stručnjaci ocenjuju da ovaj pad ukazuje na usporavanje ekonomskog rasta.

Slabi pokazatelji rasta

Potrošnja u junu porasla je tek 0,1% nakon inflacije, dok su cene na godišnjem nivou skočile 2,7% – najviše od februara. Fabrika aktivnost smanjena je četvrti mesec zaredom, jer opada broj novih porudžbina i radnih mesta.

„Ekonomija je na ivici recesije. To je jasan zaključak iz nedavnih podataka“, naglasio je Zandi. „Potrošnja stagnira, građevinarstvo i proizvodnja opadaju, a zaposlenost će nastaviti da pada.“

Carine i imigraciona politika kao glavni problem

Zandi je upozorio da inflacija iznad cilja ostavlja Federalnim rezervama mali prostor za podsticanje rasta, posebno pod Trampovim merama.

- Nije tajna zašto je ekonomija u problemu – razlog su rastuće američke carine i vrlo restriktivna imigraciona politika. Carine umanjuju profit kompanija i kupovnu moć domaćinstava, dok manjak imigrantskih radnika znači manju ekonomiju - istakao je.

Od povratka na vlast, Tramp je najavio deportaciju četiri miliona ljudi u roku od četiri godine, što mnogi vide kao opasnost po tržište rada. Takođe je uveo carine stotinama trgovinskih partnera, nazivajući ih „recipročnom“ strategijom za zaštitu radnih mesta i smanjenje deficita.

Upozorenja stručnjaka

Zandi nije jedini koji upozorava na posledice. Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel istakao je da bi carine mogle dodatno da poguraju inflaciju i nezaposlenost.

Prema proceni Instituta za ekonomsku politiku, Trampov plan deportacija mogao bi da uništi gotovo 6 miliona radnih mesta. Analiza Vorton škole Univerziteta u Pensilvaniji navodi da bi masovne deportacije oborile plate, smanjile BDP i povećale deficit federalnog budžeta.