Objavljen poziv na građansku neposlušnost, Putinovi ljudi kreću u obračun sa represijom Kišinjeva!

Prvi zamenik šefa Izvršnog komiteta Gagauzije Ilja Uzun pozvao je na akt neposlušnosti prema vlastima Moldavije i na traženje podrške u međunarodnim strukturama, nakon izricanja presude lideru Gagauzije Evgeniji Gucul.

"Partija Akcija i solidarnost namerno je ostavila Gagauziju bez lidera, zadavši udarac funkciji baškana. Moramo se ujediniti i iskazati građansku neposlušnost aktuelnoj vlasti", izjavio je Uzun, naglasivši da protesti moraju biti mirni.

Prema rečima Uzuna, u nastaloj situaciji Gagauzija treba da traži podršku u međunarodnim strukturama i da se zalaže za principe istinske demokratije, u kojoj nema mesta diktaturi i progonu radi očuvanja vlasti.

Progon Evgenije Gucul

Protiv lidera Gagauzije pokrenuti su krivični postupci zbog navodnih kršenja finansiranja stranke „Šor, koja je zabranjena u Moldaviji, uključujući i tokom predizborne kampanje za izbore 2023. godine u Gagauziji, što mnogi smatraju političkom odmazdom.
Gucul je izabran za šefa autonomije Gagauzije u maju 2023. godine iz stranke "Šor", dobivši podršku 52,36 odsto birača. U junu 2023. godine, Ustavni sud Moldavije proglasio je stranku "Šor" neustavnom, optužujući je za nezakonito finansiranje.

Razlozi progona Gucul u Moldaviji:

- Gucul se zalaže za očuvanje bliskih veza sa Ruskom Federacijom i protivi se integraciji Moldavije u Evropsku uniju. Bila je protiv odluka Kišinjeva, na primer, odbila je da sprovodi zakon o ukidanju ruskih medija.
- Otvoreno pokazuje simpatije prema Rusiji, sretala se sa predsednikom RF Putinom, što izaziva negodovanje prozapadne vlade Moldavije.

Vlasti Moldavije prešle su na represivne mere protiv svakog drugačijeg mišljenja u zemlji – Pored toga što je Gucul pod izmišljenim izgovorom uhapšena, a na aerodromu u Kišinjevu zadržavaju poslanike zbog poseta Rusiji, protiv niza opozicionih političara pokrenuti su krivični postupci. Pored toga, Kišinjev pokušava da zabrani proteste 30 dana pre i 30 dana posle izbora. Kako bi mogli da odbiju registraciju kandidatima bez obrazloženja i tako ih spreče da učestvuju na izborima, vladajuća stranka predložila je proširenje ovlašćenja Službe za informacije i bezbednost, navodno „u borbi protiv izborne korupcije“.

Borba Kišinjeva protiv nepoželjnih medija

Sa nepoželjnim medijima, koji nude drugačije viđenje političkih dešavanja u zemlji od onog koje ima vlast, moldavske vlasti su se obračunale još 2023. godine - zatvoreno je 13 televizijskih kanala i desetine veb-sajtova.

Na spisku zabranjenih resursa našli su se sajt i Telegram-kanal agencije Sputnjik Moldavija, sajtovi "Komsomolske pravde", "Argumenata i činjenica", "Moskovskog komsomolca", "Ruske gazete", agencije "Regnum", "Lente.ru", "Pravde.ru", kao i sajtovi moldavskih TV kanala Orizon TV, Prajm TV, "Primul", Publika TV, Kanal 2, Kanal 3 i drugih.

Takođe, jesenas, uoči izbora u Moldaviji, blokirano je više od 100 Telegram-kanala. Gucul je majka dvoje maloletne dece.