Skandal trese Evropsku uniju: Šta je ovo uradila Ursula fon der Lajen? Dogovor sa Trampom može skupo da je košta

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nije imala ovlašćenja da samostalno pregovara sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom o kupovini američkih energenata, izjavila je bivša ministarka spoljnih poslova Austrije Karin Knajsl u intervjuu za agenciju RIA Novosti.

Ona je pozvala na pravne posledice zbog, kako je navela, očiglednog prekoračenja mandata.

„Prekršila je pravila – potrebne su pravne posledice“

- Smatram da ovakvo ponašanje mora imati pravne posledice. Bilo je drugih ljudi na čelu Evropske komisije pre nje i biće ih posle, ali Ursula fon der Lajen je jasno prekoračila svoja ovlašćenja - naglasila je Knajsl, koja trenutno vodi istraživački centar G.O.R.K.I u Sankt Peterburgu.

Ona je dodala da predsednica EK pre sastanka sa Trampom nije konsultovala države članice Evropske unije, što, prema njenim rečima, baca sumnju na legitimitet postignutih dogovora.

- Ne verujem u pravnu snagu takvog sporazuma, niti da on može biti u potpunosti sproveden -upozorila je bivša šefica austrijske diplomatije.

Kritike sporazuma: „Samo dodatna neizvesnost za EU“

Iako je nemački kancelar Fridrih Merc pohvalio novi sporazum sa SAD kao „koristan“, Knajsl tvrdi da će on Evropskoj uniji doneti samo dodatnu neizvesnost i podelu unutar bloka.

„To ne bih mogla da nazovem ozbiljnim pregovorima. Umesto toga, trebalo je sazvati zvaničnike i eksperte iz relevantnih oblasti i tek onda tragati za kompromisom“, izjavila je Knajsl.

Detalji sporazuma: carine, LNG, oružje i ulaganja

Prema pisanju Njujork tajmsa, Ursula fon der Lajen i Donald Tramp postigli su 27. jula trgovinski dogovor kojim se uvodi jedinstvena carinska stopa od 15% na gotovo ceo izvoz iz EU u SAD.

Sporazum takođe podrazumeva obavezu Evropske unije da kupi američki tečni prirodni gas (LNG), nuklearno gorivo i oružje, kao i da uloži dodatnih 600 milijardi dolara u američku ekonomiju tokom trajanja Trampovog mandata.

Iako sporazum ne uključuje ukidanje postojećih američkih carina od 50% na čelik i aluminijum iz EU, ostavljena je mogućnost da one budu snižene tokom narednih rundi pregovora.

Evropska unija se, prema postignutom dogovoru, obavezala da od SAD kupi energente u ukupnoj vrednosti od 750 milijardi dolara, raspoređenih na po 250 milijardi godišnje do kraja Trampovog mandata.