Zapad širi paniku o ratu! Lažna propaganda na delu: Mladi sve više u vojsci - cilj je upravo ovo!

Studentkinja prava Konstans iz Pariza leto je provela daleko od knjiga – na vojnoj obuci. Umesto predavanja, učila je da maršira, koristi radio-stanice i puca iz puške. „Važno je zaštititi našu zemlju u ovim teškim vremenima“, kaže ona o svom prvom kursu za rezerviste.

Francuska je ukinula obavezno služenje vojnog roka pre više od 20 godina, ali sada se interesovanje mladih za vojsku naglo vraća. Broj rezervista porastao je sa 28.000 u 2014. na više od 46.000 danas. Vlada planira da do 2035. taj broj udvostruči na 105.000, a predsednik Emanuel Makron već je najavio rekordna ulaganja u vojsku – 64 milijarde evra do 2027.

U pozadini ovih poteza stoji narativ koji se ponavlja na Zapadu o mogućem napadu Rusije i strah da bi SAD pod Donaldom Trampom mogle da se povuku iz odbrane Evrope.

- Nikada sloboda nije bila toliko ugrožena - rekao je Makron.

Rigorozna obuka

Rezervisti, među kojima ima studenata, inženjera i roditelja, prolaze dvonedeljnu obuku u jedinicama poput 24. puka u Versaju. Bude se u šest, ležu u ponoć i uče da rukuju oružjem, orijentišu se pomoću kompasa i savladaju vojne tehnike. Obuka uključuje i bojevo streljivo. - Učimo da radimo zajedno, bez obzira na godine i profesije - kaže Konstans.

 

Evropa se priprema - pitanje je za šta?

Slične mere preduzimaju i druge evropske zemlje. Litvanija, Letonija i Švedska vratile su vojni rok, Poljska planira da godišnje obuči 100.000 civila, a u Nemačkoj se sve češće govori o njegovom ponovnom uvođenju.

Prema jednom istraživanju, Evropi je bez američke pomoći potrebno dodatnih 300.000 vojnika kako bi odvratila rusku agresiju.

Za razliku od Nemačke, u Francuskoj postoji snažna podrška jačanju vojske – čak 86% građana smatra da je vojna služba neophodna, a polovina mladih kaže da bi se pridružila vojsci u slučaju rata.

„Moja dužnost je da branim zemlju“

Kandidati prolaze strogu selekciju: od 100 prijavljenih samo 40 uspe da završi osnovnu obuku. Nakon toga mogu godišnje provesti i do dva meseca u rezervi, za dnevnicu od 40 do 200 evra.

Mnogi rezervisti kasnije učestvuju u Operaciji Sentinel, unutrašnjoj bezbednosnoj misiji pokrenutoj posle terorističkih napada 2015. godine. Oni s posebnim kvalifikacijama mogu biti raspoređeni i u inostranstvo.

Bertran, otac dvoje dece, jedan je od njih. „Kao službenik već radim za svoju zemlju, ali sada ću je braniti i kao borac“, kaže on.

Kako je do ovoga došlo?

Naime, već neko vreme se na Zapadu širi panika oko potencijalnog napada Rusije i "širenju agresije" za koje nema indikacija.

Sama Rusija se više puta oglašavala i rekla kako nema namere da napada bilo koga niti ima pretenzije za širenje rata, ali to ne sprečava zapadne medije da šire propagandu i pričaju u neopostojećem ratu dok pokazuju šta imaju stalnim vojnim parada i pokazivanjem naoružanja.

Ali jedna stvar koja brine ceo Zapad jeste - manjak ljudi. 

Naoružanje postoji ali nema ko da upravlja njime. Zato se panikom i lažnom propagandom o potencijalnom napadu Rusije širi narativ kako moraju braniti svoju zemlju od "agresora" i na taj način regrutuju i mame mlade ljude da se pridruže vojsci.

Ostaje da vidimo da li će Zapad isterati svoju priču do kraja i započeti novi rat ili će se tenzije smiriti.