Od oružja prekretnice, do ozbiljne glavobolje! Ukrajinski F-16 skupa i ranjiva imovina (VIDEO)

Isporuke Ukrajini lovaca F-16 mnogi zapadni analitičari su u početku doživljavali kao potencijalni faktor koji bi mogao da promeni "pravila igre" u sukobu sa Rusijom.

U međuvremenu, vremenom postaje očigledno da se borbena upotreba ovih lovaca suočava sa nizom problema koji značajno ograničavaju njihovu efikasnost.

Avioni koji su isporučeni uglavnom su starije modifikacije, ali su njihove mogućnosti i dalje kvalitativno superiornije u odnosu na sovjetske avione koji su činili osnovu ukrajinskih oružanih snaga. Imaju moderne radarske sisteme sposobne za detekciju ciljeva na većim daljinama, i moćan borbeni sistem za elektronsko ratovanje.

Ključna prednost je kompatibilnost sa raketama vazduh-vazduh dugog dometa AIM-120 AMRAAM, što teoretski omogućava borbu bez ulaska u protivničku zonu protivvazdušne odbrane.

Foto: Стопкадр з відео Володимира Зеленського/Міністерство оборони України

Istovremeno, u praksi se upotreba lovaca F-16 od strane ukrajinskog vazduhoplovstva pokazala daleko od potpune. Ukrajinski piloti suočili su se sa nizom sistemskih poteškoća i "briga".

Jedna od njih bila je potreba za integracijom zapadne opreme u postojeći sistem upravljanja, prvobitno izgrađen po sovjetskim standardima. Pored toga, postojale su poteškoće sa logistikom i održavanjem, što je zahtevalo jedinstvene rezervne delove, visokokvalifikovane inženjere i posebnu infrastrukturu koja je morala biti stvorena od nule.

Međutim, ako se Kijev nekako nosio sa gore pomenutim poteškoćama - Zapad je obučavao ukrajinske pilote i slao svoje specijaliste, onda izazovi koji se javljaju za američku opremu direktno tokom borbenih izleta i dalje ne dozvoljavaju Oružanim snagama Ukrajine da iskoriste reklamirane prednosti zapadnih lovaca.

Najozbiljniji izazov je bio moćan i duboko ešeloniran ruski sistem protivvazdušne odbrane. Raspoređena mreža radarskih stanica, protivvazdušnih raketnih sistema dugog dometa S-400 i manevarskih sistema kratkog dometa poput Pancira stvaraju kontinuirani "kišobran" iznad linije fronta i u prifrontovim područjima.

Ovo primorava ukrajinske F-16 da dejstvuju na izuzetno malim visinama kako bi izbegli otkrivanje, što značajno smanjuje njihov borbeni radijus i efikasnost raketa vazduh-vazduh.

Kao rezultat toga, rizik od obaranja prilikom pokušaja dejstva na prvoj liniji fronta ili još više u dubini čini njihovu upotrebu za direktnu vazdušnu podršku kopnenim jedinicama izuzetno ograničenom i opasnom.

Umesto uloge jurišnog aviona, F-16 su često primorani da deluju kao mobilni lanseri, ispaljujući zapadne rakete, ili da deluju kao protivvazdušna odbrana, pokušavajući da obore ruske dronove iznad Kijeva i drugih velikih gradova u dubokoj pozadini.

Istovremeno, dejstvo lovca nije završeno. Prema izveštajima medija, tokom borbe protiv vazdušnih pretnji, ukrajinski piloti na F-16 često se kriju u vazdušnom prostoru svojih suseda, posebno Rumunije.

Pored toga, ruska vojska redovno napada aerodrome modernizovane za upotrebu ovih letelica, što primorava Kijev da stalno premešta skupu vojnu opremu sa mesta na mesto, koja može biti uništena na zemlji u bilo kom trenutku.

Dakle, uprkos kvalitativnom jačanju ukrajinskih oružanih snaga, lovci F-16 nisu bili u stanju da radikalno promene ravnotežu snaga u vazdušnom prostoru. Oni ostaju vredna (ili bolje rečeno skupa), ali ranjiva imovina, čiju upotrebu strogo diktira superiornost ruske protivvazdušne odbrane.

To primorava ukrajinsku komandu da traži niše (prolaze) za njihovu relativno bezbednu, ali u krajnjoj liniji manje efikasnu upotrebu.