Šta se ovo dogodilo sa Trampom? Stručnjaci otkrili mračnu tajnu lidera SAD: Posle jezivog događaja sve se promenilo

Američki predsednik Donald Tramp pokazuje uočljiv pomak u javnim nastupima nakon pokušaja atentata 13. jula 2024. u Pensilvaniji.

Međunarodni istraživački tim, koji spaja kognitivnu lingvistiku i teoriju traume, uporedio je hiljade njegovih govora i zaključio da je postjulijska retorika iznenađujuće sličnija njegovom izrazu iz kampanje 2016. nego govorima s početka 2024. godine.

Kako je rađena analiza: tri vremenska okvira, 19.299 metafora

Naučnici su obradili zvanične transkripte iz Arhive projekta o američkom predsedništvu i podelili ih u tri perioda: kampanja 2016, prva polovina 2024. (pre pokušaja atentata) i period posle jula 2024. Specijalizovani softver MetaPRO automatski je prepoznao i mapirao metafore u „konceptualne obrasce“ – npr. izraz „veliki uspeh“ prevodi se u logiku „važnost je veličina“. Ukupno je identifikovano 19.299 metafora: 7.346 iz 2016, 3.650 iz prve polovine 2024. i 8.303 posle jula.

Na površini, Tramp zadržava omiljene kognitivne okvire – akciju, događaje, razmere i važnost. Međutim, poređenje pomoću Žakardovog indeksa pokazuje da se posle pucnjave njegov govor statistički „vratio“ obrascima iz 2016, što istraživači tumače kao psihološki mehanizam oslanjanja na poznato u stresnim okolnostima.

Šta se promenilo: od spoljnog trijumfa ka naporu i „sužavanju“ pojmova

Pre jula 2024. dominirale su metafore usmerene na akciju, proizvodnju i spolja meren uspeh. Nakon atentata primećuje se pomeranje ka introspekciji: „proizvodnja“ se češće vezuje za napor, a „uspeh“ za dugotrajan, mukotrpan rad. Uočljiv je i polet motiva nestanka i eliminacije – koncept „akcija je nestanak“ češće se pojavljuje u govorima, što istovremeno može signalizovati odlučnost u uklanjanju prepreka i pojačanu osetljivost na sopstvenu ranjivost.

Još jedna bitna promena je sužavanje ključnih pojmova. Pojam „akcije“ posle jula 2024. češće se povezuje sa „pozicijom“, a ređe sa širim spektrom pojmova, što upućuje na pojednostavljivanje narativa – tipičan kognitivni odgovor na pritisak i traumu.

Istraživači naglašavaju oprez: studija ne izvodi medicinske zaključke o mentalnom stanju predsednika. Na retoriku utiču i pisci govora, strategija kampanje, ritam događaja. Ipak, jasno približavanje postjulijskog izraza obrascima iz 2016. otvara relevantno pitanje – da li je predsednik, svesno ili ne, pronašao oslonac u jeziku koji mu je doneo prvu pobedu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.